Slovenija i EU >

Prostitutke kao biznismeni

svetlana vasović-mekina

Pošto je u ovdašnjem parlamentu prošla dekriminalizacija prostitucije, slovenačke prostitutke (oba pola) dobile su po ugledu na neke od država Evropske unije šansu da legalizuju zanimanje koje im je zakon do juče branio

Odluka slovenačkog parlamenta da izmenama Zakona o prekršajima učini prostituciju jednim od uobičajenih zanata izazvala je burne polemike u domaćoj javnosti. Nasuprot onima koji su podržali odluku vlade Toneta Ropa, u senci opozicionih partija pojavila se "zabrinuta grupa građana" koja u pomenutom rešenju vidi opasnost od epidemije prostitucije i zato zahteva da se izmena regulative preispita na referendumu. Ako "zabrinuti građani" do 8. jula prikupe potrebnih 40.000 potpisa jednako uspaničenih sunarodnika, onda bi u drugoj polovini septembra svi građani Slovenije dobili priliku da se lično izjasne o tome da li se slažu sa dekriminalizacijom prostitucije. Baš zgodno, referendum bi se održao zajedno sa još jednim bolnim pitanjem po ovdašnje privrednike – na ispitu javnosti naći će se i radno vreme trgovačkih centara i ostalih radnji, pošto se sindikati zaposlenih prodavaca bune protiv činjenice da su u nekim lancima trgovina svi dani u nedelji – radni.

USKLAĐIVANjE: Ono što u svemu nije sporno jeste da su muškarcima i ženama koji u Sloveniji zarađuju za život prodajom tela svi dani u sedmici radni i da oni tu nemaju primedbe. Do sad ih je žuljalo samo to što je prostitucija važila za prekršaj, pa je onaj ko je nudio tj. prodavao seksualne usluge drugima mogao biti kažnjen novčano ili zatvorom do 60 dana. To je bio razlog da prostitutke (da ne zaboravimo ni prostitute, mušku kovanicu za isto zanimanje) u razgovoru sa državnim službenicima nikada nisu otvoreno priznavale čime se uistinu bave. To im je otvaralo nove, ništa manje probleme. Poznat je primer kad je jedna prostitutka, inače žrtva pljačke, dežurnom policajcu tako uvijeno opisala nemio događaj i svoju ulogu u njemu da je na kraju i sama "zaradila" krivičnu prijavu – zbog lažnog svedočenja.

S druge strane, oni koji podržavaju dekriminalizaciju prostitucije ističu da se time konačno "ukida društvena hipokrizija" koja je do sada kažnjavala ponudu seksualnih usluga, ali ne i potražnju, tj. korisnike usluga. "Posao" u kome je jedna strana unapred sankcionisana ujedno je značio i diskriminaciju žena, koje čine veći deo grupe ove "uslužne delatnosti".

Izmena Zakona o prekršajima jeste samo prvi deo šireg plana da se opisani poslovni običaji i odnosi, bar što se prostitucije tiče, širom Slovenije usklade sa evropskim normama. Tako bi se u prvoj fazi pred zakonom izjednačili korisnici sa onima koji nude seksualne usluge, dok bi se u narednim etapama kroz dalje promene državnih akata uredio zdravstveno-socijalni status prodavaca ljubavnih usluga te njihov status izjednačio sa delatnicima u drugim privrednim granama. Ukratko, konačan rezultat čitave operacije biće da prostitucija "više neće biti prekršaj, a prostitutke i prostituti više neće biti tretirani kao žrtve, nego kao preduzetnice i preduzetnici", objašnjavaju poslanici vladajuće Liberalne demokratije Slovenije (LDS).

Puritanci i skeptici odmah su pokrenuli pitanje ko će to da plati, tj. kako će se urediti "finansijska" strana legalizacije ove veoma stare, iako pred licem zakona nove privredne grane. U Sloveniji će najverovatnije biti primenjena praksa slična onoj u Holandiji, Nemačkoj i nekim drugim državama, gde je prostitucija uredno registrovana delatnost, za koju se državi prijavljuje i plaća porez. U Austriji čak postoje kvote prema kojima se dozvoljava rad stranim prostitutkama. Nemački zakon priznaje prostitutkama pravo da tuže one koji ne plate za ugovorene seksualne usluge, dok potrošač nema pravo da tuži prostitutku, ukoliko nije zadovoljila očekivanja. U Nemačkoj ovo područje uređuje samo jedan zakon, koji predviđa čak i sklapanje ugovora između onih koji nude i potrošača seksualnih usluga. Zvanična Ljubljana se već nekoliko puta hvatala u koštac s tom problematikom, pa se od 1997. godine izrazi "prostitut, prostitutka" nalaze i u zvaničnom registru zanimanja. Dodatno ohrabrenje predstavlja i odluka Evropskog suda u Luksemburgu, koji je u decembru prošle godine odlučio da države članice Evropske unije u svom zakonodavstvu mogu da izjednače prostituciju sa ostalim privrednim granama.

POZITIVNA OČEKIVANjA: Predlagači regulative o dekriminalizaciji prostitucije u Sloveniji ne kriju da su njihova očekivanja ogromna, te da efekti mogu biti samo pozitivni. Po njihovom mišljenju, legalizacija prostitucije omogućiće veću kontrolu dotoka ilegalnih prostitutki sa Istoka, ograničenje širenja polnih bolesti, naročito side, a to bi smanjilo i zloupotrebu droga, ilegalne migracije, trgovinu belim robljem i slično. Najzad, žrtve zloupotreba bi, kad bi njihov zanat bio legalizovan, lakše potražile policijsku, pravnu i zdravstvenu zaštitu dok bi korisnici usluga imali veću sigurnost. Dekriminalizacija prostitucije, međutim, ne znači i njenu potpunu "legalizaciju", pošto svodništvo, iskorišćavanje prostitutki i prisilna trgovina seksualnim uslugama i dalje ostaju kažnjiva dela. Kad je država u pitanju, ona je zadovoljna – dodatna pozitivna posledica biće izdašnije punjenje državne kase, kroz poreze.

Iako je prostitucija tema o kojoj se u konzervativnoj sredini malo i nerado govori, a Slovenija tu nije izuzetak, situacija se u poslednje vreme unekoliko menja. Stručnjaci registruju porast društvenog standarda, a uporedo s tim povećanje kako potražnje tako i ponude seksualnih usluga. Prema podacima policije, u Sloveniji ima do 3000 domaćih prostitutki i oko 300 do 600 strankinja, koje rade uglavnom po barovima. Tu je još oko 200 strankinja koje nemaju sređen status. Na tako skroman broj onih koji nude seksualne usluge dolazi oko 50.000 stalnih potrošača gladnih "greha", odnosno pet do sedam odsto muškaraca, u dobi od 15 do 45 godina. Cena pojedinačne usluge kreće se od 50 do oko 120 evra, a "vikend-paket" košta do 750 evra. Godišnji promet u ovoj perspektivnoj privrednoj grani može da dostigne svotu od oko deset miliona evra! Otuda je jasan interes države da posao legalizuje i smanji "sivu ekonomiju" tj. popuni budžet.

Poznavaoci ovdašnjeg tržišta i prilika upozoravaju da u poslednje vreme u primorske delove Slovenije stiže velik broj prostitutki koje se nalaze u nekakvim "sabirnim centrima", sve čekajući na ponovan dolazak vojnih lađa, nosača aviona i podmornice NATO-a, koje svako malo navraćaju u Luku Kopar, sa sve posadom gladnom svih užitaka kojoj cena nije problem. Pošto u primorskoj regiji inače nema dovoljno mesta za toliko prostitutki, procenjuje se da ovom delu Slovenije tek predstoji "eksplozija prostitutki".

ZABRINUTOST: To nije jedini problem; drugi, ozbiljniji, jeste trgovina belim robljem. Razne "umetnice" najčešće su ili "kupljene" ili fizičkom prinudom (nasiljem) naterane "na blud". Cena ovih nesrećnica u "slobodnoj prodaji" kreće se od 750 do 2500 evra. Iako mnogi veruju da je taj problem karakterističan za devojke koje dolaze iz država Istočne Evrope, on nije nepoznat ni u Sloveniji. Tokom poslednjih pet godina kidnapovano je i "prodato" oko stotinu slovenačkih devojaka; one sada rade na tržištima Italije, Holandije, Belgije i Španije. Za mnoge od njih roditelji i najbliži ni dan-danas ne znaju gde su i jesu li žive. Prema podacima španske Guardie Civil, 1999. godine je po španskim klubovina radilo samo Slovenki, a manje od godinu kasnije brojka se popela na – 101! Teškoću predstavlja i činjenica da one prostitutke koje policija tokom racija suoči sa njihovim izrabljivačima, kasnije sudiji nerado ponove ono što su rekle policajcima. Ima tu mnogo straha, ali i ekonomske zavisnosti od svodnika. S druge strane, policija prostitutkama ne nudi nikakvu zaštitu.

Protivnici dekriminalizacije prostitucije smatraju da je panika opravdana i da brisanje zakonskih odredbi o prekršaju ne rešava ništa. Tu se pozivaju na podatke iz država koje su već legalizovale prostituciju, a koji otkrivaju da se u "legalne okvire" svelo tek oko osam odsto tog "posla", dok je 92 odsto tog dela tržišta još izvan državne kontrole. Zato je, prema njihovom tumačenju, dekriminalizacija, odnosno legalizacija prostitucije u Holandiji i Nemačkoj dovela do ogromnog porasta prostitucije, pa čak i do masovnog "uvoza" prostitutki iz drugih država. U Amsterdamu, Roterdamu i Utrehtu više od 50 odsto svih prostitutki dolazi iz Latinske Amerike, sa Filipina i iz Istočne Evrope. Ukratko, protivnici ideje da prostitutke postanu koleginice ostalim zaposlenima u uslužnim delatnostima svoj stav opravdavaju time da "prodaja tela, kao robe na tržištu, nije prihvatljiva", te da bi legalizacija prostitucije donela neka prava samo za "geto stigmatizovanih lica", zbog čega vladin projekat opisuju kao bedan način za "rešavanje problema novog siromaštva, koje je rezultat privredne tranzicije u celoj nekadašnjoj Istočnoj Evropi". "Prihvatiti prostituciju kao svaki posao znači osloboditi državu od odgovornosti da se bavi ključnim pitanjem siromaštva i unutar toga posebnim pitanjem feminizacije siromaštva", ocenjuje Alenka Pavlin iz opozicione Socijaldemokratske partije.

Konačno, protivnici dekriminalizacije prostitucije kao radikalan lek za rešavanje tog društvenog problema navode iskustvo Švedske, gde se 1998. krenulo upravo obrnutim putem i umesto legalizacije prostitucije, pod pretnjom novčanom i zatvorskom kaznom, zabranjena je kupovina seksualnih usluga. Nije teško naslutiti koliko bi to bilo (ne)izvodljivo u Sloveniji, koja već ima prevelike probleme sa iskorenjivanjem svodništva – policija je od 1998. godine do sada podnela krivične prijave protiv samo nekoliko lica. Za progon makroa i svodnika policija ne može da upotrebi "posebna sredstva", na primer, u vidu angažovanja policajca pod krinkom "klijenta", a isto tako ni prostitutke, a još manje njihovi klijenti, nemaju preterane razloge za skretanje pažnje policije i javnosti na sebe. I upravo zato će se taj biznis, sa ili bez novih zakona, i ubuduće odvijati kao i dosad. Daleko od očiju svih, naročito države.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST