Bosna i Hercegovina >

Ešdaun kao radža

s.a.

Jedna studija optužuje visokog predstavnika međunarodne zajednice lorda Ešdauna da vlada Bosnom kao što su u XIX veku Britanci vladali Indijom

London

Pedi Ešdaun pokazuje "začuđujuć smisao za demokratsku politiku" i njegovo pokazivanje aposolutne vlasti u Bosni užasno nervira demokratski izabran establišment u ovoj zemlji koja se još oporavlja od rata 1992–95. Ovo je glavna poruka studije ekspertske grupe Balkan Affairs, the European Stability Initiative (ESI), koja ima sedište u Berlinu i Sarajevu. Grupa je analizirala funkcionisanje novih država na Balkanu.

U opštoj kritici sedmogodišnjih napora Zapada da pretvori Bosnu u liberalnu demokratsku državu studija se posebno obrušila na lorda Pedija Ešdauna, bivšeg lidera britanskih Liberalnih demokrata koga optužuje da Bosnom vlada kao radža, kao što su u XIX veku Britanci vladali Indijom.

KULTURA ZAVISNOSTI: Grupa uglednih eksperata okupljena u ovom thinktanku ocenjuje da velika vlast koju ima Ešdaun kao "visoki izaslanik" međunarodne zajednice slabi državu, obeshrabruje inicijativu lokalnih političara i pothranjuje "kulturu međunarodne zavisnosti". Izveštaj ESI-ja uskoro će biti i javno publikovan.

"Autoritarnim metodama ne može se stvoriti stabilna demokratija. U sistem je ugrađena suštinska greška", kaže u izjavi za "Gardijan" Džerald Knaus, jedan od autora studije i direktor ESI-ja.

Knaus ističe da fokus kritike nije usmeren na lorda Ešdauna koji rukovodi Bosnom tek godinu dana, već na samu instituciju visokog predstavnika koja je uspostavljena posle Dejtonskog sporazuma 1995. Knaus, međutim, naglašava da lord Ešdaun svoja neograničena ovlašćenja koristi mnogo više od svojih prethodnika: on svakog meseca u proseku izda 14 dekreta ili odluka, dok je recimo 1999. visoki izaslanik koristio ova ovlašćenja samo četiri puta mesečno.

Suštinska tačka kritike u ovoj studiji je da visoki izaslanik nikome ne polaže račune ni na lokalnom ni na međunarodnom nivou.

"Visoki predstavnik može da otpusti predsednika države, premijera, sudije, gradonačelnike bez obaveze da svoje odluke prethodno ikome dâ na uvid. Može da stavi veto na kandidate za ministre bez ikakve obaveze da javno obrazloži svoju odluku. Može da donese zakon, formira nove institucije bez obaveze da kaže koliko će to koštati poreske obveznike u Bosni. Visoki predstavnik ne odgovara za svoj rad nijednoj na izborima izabranoj instituciji", ističe se u studiji ESI-ja.

Ekspertska grupa smatra da su se ova drakonska ovlašćenja možda mogla opravdati u vanrednoj situaciji neposredno nakon rata; sedam godina posle, izabrani bosanski političari trebalo bi da imaju veću vlast.

Međunarodno "dizajniranje" nove države Bosne, prvog zapadnog eksperimenta ove vrste posle hladnog rata, pokazuje kako ne treba da se radi u Iraku i Avganistanu, upozoravaju autori studije.

KORUMPIRANI POLITIČARI: Predstavnik lorda Ešdauna je diplomatski odgovorio da je svaka kritika dobrodošla, ističući da Bosna nije "kolonijalna provincija", kako se provokativno tvrdi u studiji ESI-ja. Kancelarija visokog predstavnika priznaje da neograničena ovlašćenja ove institucije "koče politički razvoj zemlje", ali da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je uverenje da odluke visokog komesara imaju široku podršku kada ubrzavaju sprovođenje reformi.

Najviše kontroverzi oko primene diktatorskih ovlašćenja bilo je u sprovođenju reformi u sudstvu: prethodnik lorda Ešdauna sproveo je veliku čistku među sudijama i tužiocima, pokušavši da dekretom uspostavi depolitizovano, nepristrasno i kompetentno sudstvo.

Džulijen Brejtvajt, predstavnik visokog komesara, komentarišići u "Gardijanu" kritički vrlo oštro intoniranu studiju, poručuje da su bosanski političari suviše korumpirani da bi im se poverio ovaj zadatak, mada su se sve zemlje u Istočnoj Evropi posle sloma komunizma suočile sa sličnim problemima i na kraju krajeva same su morale da izvedu reformu sudstva.

Studija na kraju ima još jednu oštru poentu: i dok lord Ešdaun prema svom nahođenju interveniše u svim političkim i ekonomskim poslovima u Bosni, jedan od ključnih zadataka koji je pred visokog predstavnika još 1995. postavila međunarodna zajednica i posle sedam godina ostaje neispunjen: hapšenje glavnih osumnjičenih za ratne zločine. Još su na slobodi prvi na ovoj listi Ratko Mladić i Radovan Karadžić, koje međunarodni sud u Hagu optužuje za genocid.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST