---

Prosveta >

Septembarski mirni start

Neposredno pred početak školske godine, prve koja se realizuje po novom obrazovnom sistemu, situacija je uobičajena: u knjižarama se polako formiraju redovi, ispisuju se čekovi, mediji objavljuju cene najskupljih i najjeftinijih školskih potrepština, predavači se polako prilagođavaju novitetima. Dnevnici za prvake malo kasne, udžbenici pristižu, za đačke knjižice i inače ima vremena. Još samo da stignemo do polugodišta, pa da vidimo kako ta reformisana pedagoška čudesa zapravo funkcionišu

Dugo najavljivana, podrobno objašnjavana, umereno osporavana, reforma obrazovnog sistema u Srbiji ipak je izneverila očekivanja. Naime, svega je deset dana pred početak školske godine, a još se nije dogodio nijedan skandal, protest učitelja i nastavnika, pobuna roditelja ili nešto slično tome. Čak je i Srpska pravoslavna crkva, uvek angažovana i spremna da se oglasi oštrim saopštenjima protiv Ministarstva prosvete i sporta, ostala nema. Uprkos očekivanim problemima, pravih problema dakle nema.

SVE NA VREME: Razlog za skoro idiličan početak sprovođenja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja verovatno je to što se u ovaj put u reforme nije krenulo pukim odbacivanjem svega zatečenog i naglim prelaskom na nešto novo. Inovacije se, kako je planirano, uvode postepeno, od 2003. do 2009. godine, što konkretno znači da se zatečeno stanje menja sa "prelaznim periodom od 2 do 4 godine". U prevodu, ove školske godine po novom sistemu učiće samo prvaci, od sledeće godine đaci drugog i sedmog razreda, od 2005. pridružiće im se treći i osmi razred...

Sve što je planirano ukazivalo je s početka da će se pred pravim problemima ove godine naći samo prvaci, njihovi učitelji i roditelji. Kako je prilikom upisa u prvi razred roditeljima objašnjeno da ne kupuju udžbenike pre početka školske godine, a pritom se pominjala i stručna edukacija predavača i brojne inovacije, sve se činilo prilično komplikovanim i neostvarljivim. No, situacija je za sada, izgleda, pod kontrolom. Najveći poduhvat bila je stručna obuka ukupno 7500 učitelja, predavača stranog jezika, psihologa i pedagoga, ukratko svih onih koji će imati neposredan kontakt s prvacima. Podeljeni u dva tzv. talasa, A i B, svi oni su do ovog trenutka ili završili obuku ili će je završiti za koji dan: talas A, koji čini 25 odsto ukupnog broja, završio je obuku i početak školske godine dočekuje sa pripremljenim školskim programom, dok će 75 odsto okončati predviđene seminare i treninge 26. ili 27. avgusta. "Pored ove obuke, predavači stranog jezika imali su i dodatnu, u vidu četvorodnevnog ili petodnevnog seminara o metodici rada sa najmlađima, pošto takvo iskustvo još nisu imali. Dodatna obuka sleduje i učiteljima koji predaju u kombinovanim odeljenjima, odnosno odeljenjima u kojima se istovremeno nalaze prvaci i učenici viših razreda, ali i to će, u vidu jednodnevnog seminara, biti okončano do 25. avgusta", kaže u razgovoru za "Vreme" Snežana Klašnja, šef Odeljenja za stručno usavršavanje pri Ministarstvu prosvete. Prema njenim rečima, svih 7500 polaznika ovih seminara prošlo je metodičku pripremu, pripremu za uvođenje novih metoda u predavanju, kao i obuku za izradu školskog programa i evaluaciju učenika. Tokom ovih seminara pokazalo se da učitelji pomalo strahuju jedino od opisnog ocenjivanja: prema novom Zakonu, prvaci će umesto dosadašnjeg numeričkog ili slovnog ocenjivanja, dobijati nešto "opširnije" ocene, koje će podrazumevati prikaz njihovog napredovanja u određenom predmetu. Osim nešto većeg angažmana učitelja, ova inovacija podrazumeva i dodatnu opremu u vidu dnevnika, đačkih knjižica i radnih sveski za učitelje, a upravo taj segment jedini je u kojem se kasni: dnevnici i knjižice prilagođeni opisnom ocenjivanju za sada postoje jedino u vidu predloga prosleđenog Ministarstvu prosvete. Za razliku od dnevnika i radnih knjižica, udžbenici za prvake potpuno su spremni, iako u Zavodu za izdavanje udžbenika kažu da će se oni u knjižarama naći tek od 25. avgusta. "Taj termin ne znači da se sa udžbenicima kasni, pošto je u septembru i ovako predviđeno samo upoznavanje s decom. Uostalom, po preporukama Ministarstva, svaka škola je i do sada naknadno određivala koji će udžbenici biti korišćeni, u zavisnosti od toga da li se primenjuje bukvarska ili kombinovana nastava u prvom razredu", objašnjava za "Vreme" Lidija Miškeljin, savetnik ministra prosvete.

STANjE NA TERENU: Što se tiče samih učitelja, ni oni ne vide nikakav razlog za paniku u ovom trenutku. Prema rečima Marine Bocke, učiteljice i edukatora za učitelje prvog razreda u talasu B, polaznici seminara su u početku zbunjeni zbog obaveze pisanja školskog programa, ali i to se prevazilazi pošto prouče modele i već prihvaćene programe. "Oni se u suštini plaše slobode. Iako su uvek radili po zvaničnom planu i programu, sada ih zbunjuje to što će moći da rade upravo ono što je napisano. Do sada se, naime, pisalo jedno, a radilo drugo, a sada će se raditi upravo ono što je napisano." Da li zbog viška slobode ili činjenice da su raspust morali da prekidaju tamo nekim seminarima i obukama, bilo je ipak pritužbi učitelja (pre svega starije generacije) da "eto, sad pred kraj radnog veka, moraju ponovo da uče". Bocka ističe da su takvi učitelji "pre svega nezadovoljni sobom, pa bi im bilo teško i kad biste im rekli da pomere neki sto za dva milimetra, a kamoli nešto kompleksnje", ali je čak i površnim poznavaocima ovdašnjih prilika bilo jasno da će nezadovoljnih biti u izobilju. To, dakle, može da se ubroji u očekivane probleme, s tim što će gospoda učitelji tzv. starog kova, ovaj put ipak morati da se prilagode: rad svih predavača koji su posle obuke dobili licencu za nastavu po novom sistemu, biće praćen i kontrolisan tokom školske godine, tako da se može dogoditi da se već posle polugodišta nađu na dodatnim seminarima.

Roditelji, isprva uplašeni mogućnošću da i njihova deca budu "žrtve još jedne reforme", za sada se uglavnom ne bune. "Nemam zapravo pojma o čemu se tu sve radi. Znam da će mi dete učiti nemački, znam da će biti opisno ocenjivanje, znam da ću udžbenike kupiti kad mi kažu da to učinim i to je otrpilike to. Ništa, pratiću napredak, pa ću da vidim kako to u stvari izgleda. Ono što sam uspeo da saznam iz novina jeste da će sami učitelji planirati kad će i šta će predavati i da će biti više slobodnih aktivnosti", kaže Vladimir Stojić, Beograđanin čije dete polazi u prvi razred.

U svakom slučaju, deset dana pred početak školske godine, situacija je uobičajena: u knjižarama se polako formiraju redovi za udžbenike viših razreda, ispisuju se čekovi, mediji objavljuju cene najskupljih i najjeftinijih školskih potrepština, predavači se polako prilagođavaju novom sistemu. Dnevnici za prvake malo kasne, udžbenici pristižu, za đačke knjižice i inače ima vremena. Još samo da stignemo do polugodišta, pa da vidimo kako ta nova pedagoška čudesa zapravo funkcionišu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---