---

Amerika i Irak >

Skupo, rizično, opasno

Većina američkih građana i dalje podržava američku okupaciju Iraka, uprkos tome što ni nakon više od četiri meseca od završetka rata u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništenje, osnovni casus belli, i uprkos veoma visokoj ceni: američki zvaničnici su nedavno izjavili da je u sukobima s neprijateljem ili nesrećnim slučajem u Iraku posle završetka rata život izgubilo blizu 150 američkih vojnika. Osim toga, operacije u Iraku američki budžet koštaju blizu četiri milijarde dolara mesečno

Dok se raščišćavaju ruševine bagdadskog hotela Kanal, sedišta misije UN-a u Iraku koje je razneto u eksploziji 19. avgusta, kada je izgubilo život više od dvadeset službenika svetske organizacije, sve je više međunarodnih organizacija uključenih u obnovu Iraka koje najavljuju upravljanje operacijama s udaljenih, bezbednijih mesta. Napad na sedište UN-a u Bagdadu, najdrastičniji u istoriji svetske organizacije, surov je podsetnik ne samo na činjenicu da maslinova grana – zaštitni znak najveće organizacije za očuvanje mira u svetu – ne pruža dovoljnu zaštitu već i na to da Irak, sa više od 140.000 američkih vojnika, nije ni izbliza onoliko bezbedan koliko američki zvaničnici u Vašingtonu, Pentagonu i samom Iraku žele da veruju.

Napad na samo sedište UN-a, čijom je misijom rukovodio iskusni brazilski diplomata Seržo Vjera de Melo, koji je izdahnuo ispod ruševina, četvrti je i najteži čin nasilja koji se u razmaku od samo desetak dana dogodio u Iraku. Američke trupe, koje su kao nosioci okupacionih snaga uglavnom zadužene za bezbednost u Iraku, nisu reagovale na zvono za uzbunu "kada je manje od dve nedelje pre napada na hotel Kanal u vazduh dignuta jordanska ambasada u Bagdadu, a u eksploziji je život izgubilo desetak ljudi, mahom Iračana. Neposredno posle toga nepoznati ekstremisti eksplozivnim napravama uništili su deo vodovoda i naftovoda.

VREME RAZDORA: Iako su vodeći svetski mediji smesta prepoznali promenu taktike u napadima onih koji žele da osujete proces izgradnje Iraka pod pokroviteljstvom SAD, američki vojni zvaničnici na terenu tvrdili su da su za pokušaje destabilizacije odgovorne "razbijene grupice Sadamovih sledbenika" koje iz zasede napadaju američke, a u poslednje vreme i britanske vojnike. Istovremeno, Pol Bremer, šef Privremene koalicione uprave, u svojim obraćanjima javnosti tvrdio je da će njegov posao biti završen do naredne godine, dok su se zvaničnici u Vašingtonu oštro suprotstavljali ideji da SAD pošalju dodatne snage u Irak.

Iračko pitanje svojevremeno je bilo srž razdora u Ujedinjenim nacijama, od trenutka kada su dve od pet stalnih članica Saveta bezbednosti – Velika Britanija i SAD – najavile da će pokrenuti vojnu intervenciju protiv režima Sadama Huseina i bez nalaza misije inspektora UN-a za razoružanje koji bi potvrdili da Irak zaista poseduje oružje za masovno uništenje. SAD su u nedeljama uoči rata protiv Iraka lansirale niz napada i uvreda na račun svetske organizacije u pokušajima da uzdrmaju njen kredibilitet, a najratoborniji američki zvaničnici išli su toliko daleko da su UN, koja je zajedno sa njenim generalnim sekretarom Kofijem Ananom pre dve godine dobila Nobelovu nagradu za mir, upoređivali sa pretečom te organizacije Ligom naroda u vreme kada je pošast nacizma gurala svet u Drugi svetski rat.

Zbog tih, ali i drugih razloga, misija UN-a u Iraku nije želela da se oslanja na zaštitu i logističku pomoć američkih trupa, u nadi da će joj to pomoći da među Iračanima izgradi imidž neutralne i profesionalne agencije, čija je jedina briga da Iračanima donese dugo željeni mir i institucionalnu stabilnost.

POGORŠANjE: Za razliku od misije UNMIK-a koja na Kosovu deluje pod mandatom Rezolucije 1244. Saveta bezbednosti i koja tamo čini vrhovnu vlast sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN-a na čelu, u Iraku glavnu reč vodi specijalni izaslanik američkog predsednika, čineći civilni deo američkih okupacionih snaga. Amerikanci, pokazalo se, imaju ozbiljan problem u upravljanju Irakom i njegovim naftnim resursima, od kojih se američka administracija nadala da će pokriti makar deo troškova veoma skupe okupacije.

Bezbednosna situacija se pogoršava, što Bušovoj administraciji zadaje sve veće teškoće. Većina američkih građana i dalje podržava američku okupaciju Iraka, uprkos tome što ni nakon više od četiri meseca od završetka rata u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništenje, osnovni casus belli, i uprkos veoma visokoj ceni: američki zvaničnici su nedavno izjavili da je u sukobima s neprijateljem ili nesrećnim slučajem u Iraku posle završetka rata život izgubilo blizu 150 američkih vojnika. Osim toga, operacije u Iraku američki budžet koštaju blizu četiri milijarde dolara mesečno. Ali, učestali napadi i nasilje u Iraku, koji su kulminirali prošle nedelje napadom na sedište UN-a, ukazuju na to da sve više militantnih ekstremista neopaženo ulazi u Irak iz Sirije ili Saudijske Arabije.

POVLAČENjE: Napad na UN primorao je američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da sa svog ranča u Teksasu, gde provodi poslednje dane odmora, pokrene diplomatsku inicijativu u okviru UN-a da bi Savet bezbednosti izglasao novu rezoluciju o Iraku kojom bi mirovne opreacije bile regulisane. Međutim, nakon napada na osoblje UN-a u iračkoj prestonici male su šanse da Savet bezbednosti pozove članice UN-a da daju doprinos u novim trupama za sastav međunarodnih snaga. Iako je generalni sekretar UN-a Kofi Anan neposredno posle napada na misiju UN izjavio da ovaj zločin neće navesti svetsku organizaciju da se povuče iz Iraka, već je jasno da je napad ozbiljno uzdrmao napore UN-a da se uključe u normalizaciju prilika u Iraku i da se u Njujorku trenutno razmišlja o smanjenju, a nipošto o povećanju aktivnosti, zbog nedostatka bezbednosnih garancija. Svetska banka, čijih je šest radnika povređeno u eksploziji podmetnutoj u hotelu "Kanal", povukla je sve svoje osoblje u jordansku prestonicu Aman.

Čak je i Međunarodni komitet Crvenog krsta, organizacija koja po pravilu poslednja napušta svako poprište, najavila u nedelju 24. avgusta da će smanjiti aktivnosti u Iraku, gde će odsad raditi samo 50 članova osoblja. Zvaničnici ove humanitarne organizacije tvrde da su odluku doneli nakon upozorenja da bi mogli biti sledeća meta napada. I druge humanitarne organizacije najavljuju povlačenje iz Iraka, poput španskog Pokreta za mir, razoružanje i slobodu, ali je povlačenje najavio i Međunarodni monetarni fond.

NA METI I IRAČANI: Napad na sedište UN-a naveo je japansku vladu da razmotri ponudu da u Irak pošalje svoje vojnike kao pojačanje američkim trupama.

Ali, meta napada su sve češće i sami Iračani koje militantni ekstremisti optužuju za saradnju sa okupacionim snagama. Iako se nijedna teroristička organizacija do sada nije javila da preuzme odgovornost za napad na sedište UN-a u Bagdadu, američki obaveštajni izvori smatraju da je zločin počinio fanatični sledbenik Sadama Huseina koji je ranije mogao biti u obezbeđenju hotela. Hotel je i pre rata služio kao sedište osoblja UN-a zaduženog za program Nafta za hranu, a kasnije i kao sedište misiji za razoružanje Iraka UNMOVIC.

Uprkos izjavama generalnog sekretara Kofija Anana da napad na sedište UN-a neće uticati na budućnost Iraka, partnerstvo svetske organizacije i SAD u naporima da Iračani uzmu sudbinu u svoje ruke, koje nikada nije stajalo na čvrstim nogama, sada je još neizvesnije.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---