---

Politički život >

Drž' se, poslovniče

Duboka i zamršena politička kriza, nastala zbog rascepa vladajuće garniture i zbog olakog poigravanja procedurama, moraće da se završi po nekoj proceduri. Šta knjiga kaže

Sa Avale vila kliče, drž’ se srpski poslovniče! Predstoji serija važnih glasanja: u Skupštini, po školama, mesnim zajednicama i kafanama adaptiranim za prijem biračkih odbora. Praktično, odlučuje se o svim nivoima vlasti.

Lider Demokratskog centra i predsednik Skupštine SCG Dragoljub Mićunović se u ponedeljak 20. oktobra – praćen od strane premijera Živkovića, članova Vlade, ministra odbrane SCG Borisa Tadića i potpredsednika Narodne skupštine Gordane Čomić – uputio ulicom Kralja Milana da bi RIK-u predao kandidaturu sa 20.135 potpisa za učešće na izborima za predsednika Srbije zakazanim za 16. novembar. Istog dana Mićunović je posetio Kruševac.

Na startu svoje kampanje između ostalog ističe i sledeće: "Neophodno je da u 2004. godinu zakoračimo kao normalna, dovršena država, sa predsednikom." I drugi kandidati (Nikolić iz SRS-a, Ilić iz NS-a) takođe naglašavaju da je neophodno da Srbija dobije predsednika i da uđe u fazu neophodne institucionalne konsolidacije. Ilić i Nikolić traže raspisivanje parlamentarnih izbora, za šta pledira i kandidat vladajuće koalicije Dragoljub Mićunović.

Inicijativa Miroljuba Labusa da G17 plus, DSS i DOS razgovaraju o datumu vanrednih izbora i o donošenju novog ustava i izbornog zakona praktično je odbačena. Iz Demokratske stranke odgovorili su negativno. Predsednik DSS-a Koštunica ocenjuje da je Miroljub Labus zakasnio sa predlogom jer je već u parlamentarnoj proceduri inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, te da DSS ima više potpisa građana za smenu vlade nego svi predsednički kandidati zajedno. Sakupljanje tih potpisa nije dobilo zakonsku referendumsku formu koja bi, na primer, podrazumevala ograničeno vreme za prikupljanje potpisa, već neku vrstu ankete radi demonstriranja javnog pritiska. Neki hroničari Labusovu inicijativu tumače kao pokušaj da se ugovore neophodne institucionalne pripreme kako bi se kriza razrešila bezbolnije. Drugi smatraju da je to signal da G17 plus možda nije završio pripreme na terenu i da bi ovoj partiji izvesno odlaganje parlamentarnih izbora do proleća možda odgovaralo. DSS, opet, ima razloga da parlamentarne izbore traži odmah, pošto je ta partija odustala od predsedničkih izbora, a ne želi da ostane van igre.

Na vladinoj strani, Demokratskoj stranci bi izbori, zbog razuđenosti njene organizacije, možda odgovarali više nego njenim satelitima u vladajućoj koaliciji. Ova grupacija ne pokazuje sklonost ka lakom silasku s vlasti, kakvu je pre osam meseci pokazao Koštunica. Male partije koje će verovatno ispasti iz igre ističu razne više interese, od reforme do lustracije; vlast ne ispuštaju lako iz ruku oni koji osećaju da je ne mogu ponovo lako osvojiti. Jedin način da se iz te komplikovane situacije izađe jeste da se poštuje procedura, a vladajuća garnitura je upravo pokazala sklonost ka detinjastom poigravanju procedurama, ignorisanju ustava, Ustavnog suda, derogiranju Skupštine. Stvar je dogurala dotle da su neki predstavnici vladajuće većine (Isakov) rekli kako sadašnja predsednica Skupštine, iz partije koja je predložila zakon o lustraciji (Nataša Mićić iz GSS-a), može biti lustrirana zbog kršenja Ustava. Oni se sada konfrontiraju s radikalima, koji jesu vršili destrukciju Skupštine zloupotrebom proceduralnih mogućnosti.

SMENA PREDSEDNICE: Prošle nedelje započeta, rasprava o inicijativi za smenu predsednice Skupštine Nataše Mićić nastavlja se ove nedelje. Ona će trajati deset radnih sati koji se dele na poslaničke grupe, srazmerno tome koliko poslanika imaju. Po članu 89. skupštinskog poslovnika, u vreme za raspravu ne ulazi vreme izlaganja šefova ili predstavnika poslaničkih grupa (po 20 minuta), poslanika koji nemaju poslaničku grupu (može ih govoriti najviše troje, svaki do pet minuta), zatim replike (do tri minuta, bez vremena za citat), reklamiranje povrede Poslovnika (do tri minuta).

Takođe, predstavnik predlagača može obrazlagati inicijativu bez vremenskog ograničenja, što je prvog dana rasprave koristila poslanica radikala Gordana Pop-Lazić u veoma dugačkom uvodnom izlaganju. Ona kao predlagač inicijative može da dobije reč kad god je zatraži. Skupština po pravilu radi tri dana u nedelji, što znači da bi se rasprava mogla produžiti i na sledeću sedmicu.

Za razrešenje predsednika Skupštine potrebna je većina prisutnih poslanika, pod uslovom da postoji kvorum od njih 126. U javnosti postoji uverenje da je razrešenje sadašnje predsednice Skupštine izvesno.

Nije sasvim jasno kada bi moglo biti zakazano glasanje o tom pitanju, s obzirom na to da je u Skupštini Srbije takozvani dan za glasanje razdvojen od dana za raspravu. Član 81. Poslovnika kaže da predsednik Narodne skupštine određuje dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda, a da izuzetno sednica Narodne skupštine može da se se održi i drugim danom ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Narodne skupštine saopštava poslanicima.

Kada je Dragan Maršićanin podneo ostavku, izboru Nataše Mićić za predsednicu pristupilo se odmah, ali tada još nije bilo razdvojeno glasanje od rasprave. U slučaju da je predsednik Skupštine razrešen, dužnost predsednika do izbora novog preuzima najstariji potpredsednik. To je sada predstavnik SPS-a. Njegov mandat je po definiciji privremen i ograničen izborom novog predsednika Skupštine, kojom rukovodi. Naime, u slučaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Poslovnik kaže da će Narodna skupština na istoj, a najkasnije na narednoj sednici započeti postupak izbora predsednika Narodne skupštine. Taj postupak trebalo bi da bude brz, ako ne dođe do blokade odlučivanja.

Poslovnička rupa dovela je do špekulacija da bi do izbora novog predsednika Skupštine moglo da dođe i po okončanju skupštinske sednice, dakle po okončanju dveju inicijativa (SRS i DSS) za raspravu o poverenju vladi. Ishod te rasprave može biti i pokretanje postupka u kome važnu ulogu igra predsednik skupštine i ne bi bilo mnogo logično da taj posao obavlja neko ko je "na belom hlebu".

S obzirom na nedavne, još nerazmršene misterije oko zloupotrebe poslaničkih kartica, logično je očekivati da se pojavi predlog da se glasa javno. U tom slučaju Narodna skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom.

IZBOR NASLEDNIKA: Postavlja se zatim pitanje da li partije koje uskrate poverenje predsednici Skupštine imaju dovoljno poslanika za izbor novog predsednika. Po članu 10. Poslovnika, kandidata za predsednika Narodne skupštine može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika. Po članu 15. skupštinskog poslovnika, za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika. Ako bi poslanici sadašnje skupštinske većine eventualno bojkotovali te skupštinske izbore, opozicija bi morala da sakupi kvorum od 126 poslanika, čime bi istovremeno demonstrirala i mogućnost da u narednom glasanju izglasa nepoverenje Vladi. Dalji postupak bi zahtevao sporazum bar dve veće partije iz opozicije.

U toku izbora novog predsednika Skupštine može se desiti da oni koji glasaju protiv Nataše Mićić glasaju za različite kandidate, što bi vladajućoj garnituri dalo mogućnost da istakne novog kandidata pa da ga, u nekoj varijanti, i izabere.

Ako ima više kandidata a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova. Ako ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.

U međuvremenu, predsednikovao bi najstariji potpredsednik Skupštine. Generalno gledano, postupak razrešenja predsednika Narodne skupštine podudara se kao lik u ogedalu s postupkom za njegov izbor.

S obzirom na to da predsednik Skupštine trenutno obavlja dužnosti predsednika Republike, i s obzirom na to na očekivanja da bi se u jednoj verovatnoj varijanti moglo desiti da Vlada zatraži raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora, logično bi bilo da se izboru novog predsednika Skupštine pristupi odmah. Izgleda nesporno da u datim okolnostima onaj ko obavlja dužnost predsednika Skupštine preuzima i poslove predsednika Republike. Nije jasno koliko bi mogao trajati taj provizorijum.

Ako bi novi predsednik bio izabran 16. novembra, procedura verifikacije izbora – uključujući i eventualne žalbe –mogla bi da se završi za nedelju dana, i predsednik izabran od naroda stupio bi na dužnost. Ako bi došlo do drugog kruga predsedničkih izbora, novo odmeravanje bi palo 30. novembra. Prema tome, u prvoj polovini decembra možda bi bar jedna institucija bila cela.

Međutim, ako u prvom izbornom krugu ne izađe polovina birača upisanih u birački spisak, bez obzira koliko je glasova dobio pojedini kandidat, izbori se smatraju neuspelim (član 5i stav 1. Zakona o izboru predsednika Republike). Raspisivanje novih izbora, posle najnovijih odluka Ustavnog suda, ne bi moglo da ostane u polju slobodne procene vršioca dužnosti predsednika Republike, već bi ti ponovljeni izbori morali da budu raspisani u roku od 60 dana, dakle do Krstovdana. Politički inficirani čitalac setiće se da se na taj dan dogodilo ono probijanje policijske blokade u Kolarčevoj, kada je studentski lider Čeda Jovanović pokazivao pravo preko kordona izgovorivši: "Naš put je tamo!" Tada su Beograđanke nosile bedževe: "Čedo marry me!". Sad je Čeda u drugoj ulozi i oko njega se roje sasvim drugačije asocijacije.

OBARANjE VLADE: Postupak za razrešenje predsednice Skupštine, s posledicama na funkciji predsednika Republike, praćen je dolazećim raspravama o uskraćivanju poverenja Vladi. Po članu 198. skupštinskog poslovnika, najmanje 20 narodnih poslanika može podneti predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili ministru. Radikali su jednom pokušali da iskoriste to pravo, ali je skupštinska većina odbila da raspravlja o njihovom predlogu. Pre toga, Skupština je pristala da raspravlja o poverenju ministru pravde Vladanu Batiću, koji je dobio poverenje većine. DSS do sada nije hteo da koristi takvu inicijativu, očito zbog procene da ona ne može dobiti većinu. Malo komplikovaniji institut interpelacije, koju po članovima 204. do 212. Poslovnika može pokrenuti 50 poslanika radi rasprave o određenoj temi, što može dovesti do glasanja o poverenju Vladi, takođe nije korišćen.

Pokušaj skupštinske većine da glasanje o poverenju zameni raspravom o Vladinom izveštaju prošle nedelje nije uspeo. Vlada inače ima obavezu da jednom godišnje podnosi izveštaj Skupštini, ali do sada nije bilo rasprave o takvim izveštajima.

U glasanju o dnevnom redu Socijaldemokratija je glasala da se predlog opozicije stavi na dnevni red.

Na dnevni red su stavljene dve inicijative za izglasavanje nepoverenja Vladi: ona koju je podnela poslanička grupa SRS-a i ona koju je podneo DSS. Prvo će se raspravljati o inicijativi radikala. Po članu 199. Poslovnika, odmah po završetku rasprave o poverenju Vladi, predsednik Narodne skupštine zakazuje dan za glasanje. To znači da će se prvo glasati o radikalskoj inicijativi. Među analitičarima ima dilema da li će DSS glasati za radikalski predlog i time odustati od rasprave o svojoj inicijativi. U tom slučaju moglo bi da se desi da se radikali revanširaju, pa da i druga inicijativa ne dobije dovoljnu podršku. Pitanje je koliko je utemeljena ta pretpostavka, s obzirom na to da je pri glasanju o dnevnom redu došlo do slivanja glasova. U tom glasanju su protivnici vlade imali većinu, ali nisu prelazili magičnu brojku od 126, potrebnu za obaranje vlade. Vladin blok se u tom pitanju suočava sa osipanjem podrške, ali možda može računati na neutralnost Socijaldemokratije, pogotovu posle popustljive najave premijera Živkovića da je ostavka sporne ministarke Marije Rašeta-Vukosavljević zapravo zamrznuto dok prođe zakon o telekomunikacijama. Odlazak ove ministarke traži i predsednički kandidat Mićunović. Bilo kako bilo, u krajnjem ishodu Socijaldemokratiji se ne bi smelo zameriti što je glasala za jedno legitimno pravo opozicije, da raspravom o poverenju vrši kontrolu Vlade. To pravo je do sada bilo uskraćivano na sektaški način.

Vladajuća većina preko raznih funkcionera izjavljuje da ne kupuje glasove; međutim, ona očigledno odugovlači sa sprovođenjem odluke Ustavnog suda o vraćanju ukupno sedam spornih mandata, mada po članu 214. Poslovnika ona treba da razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.

Bar tri poslanika NDS-a koji traže da im se vrate mandati glasala bi protiv Vlade. Disidenti iz DOS-a koji prelaze u G17 plus takođe će glasati protiv Vlade.

Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Narodne skupštine (ma ko to bio) o tome odmah obaveštava predsednika Republike koji bi morao da konsultuje najjače poslaničke grupe i da dâ mandat za sastav nove Vlade. Malo je verovatno da oni koji su oborili Vladu mogu da sastave novu.

Malo je verovatno i da postojeća većina može da u postojećim okolnostima sastavi novu većinu za eventualnu novu koalicionu ili koncentracionu vladu. Te partije to i ne žele, pošto one zapravo traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Paralelno s tom, vladajuća većina nije sakupila dovoljno glasova i za neke zakone (jedan pogađa RTS), što je navelo opoziciju da počne da govori da je Vlada već pala.

Mogućnost da predsednik Vlade po članu 202. Poslovnika podnese ostavku predsedniku Narodne skupštine, što bi Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatovala bez pretresa, očito – nije na vidiku.

Za sada se vidi namera vladajuće većine da se upusti u raspravu sa svojim kritičarima tokom rasprave o poverenju Vladi. Vlada očito želi da koristi pogodnosti člana 89. Poslovnika po kome predsednik i članovi Vlade tokom skupštinske sednice dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.

Neograničeno vreme imaju i predlagači akta o razrešenju. To znači da rasprava može biti maratonska i iscrpljujuća. Verovatno će poslanici usvojiti dužu varijantu (deset sati za raspravu), ali se rasprava o poverenju Vladi verovatno mora produžiti na nekoliko nedelja po svakom predlogu. To znači da bi odlučivanje moglo da usledi posle predsedničkih izbora zakazanih za 16. novembar. Odlaganje glasanja o Vladi dalo bi mogućnost Vladi da pomaže predsedničku kampanju iz Skupštine, što će sa svoje strane koristiti i radikali. Povećana temperatura možda bi pozitivno uticala na odziv birača, što je ključna stvar u narednim izborima, ali bi unekoliko mogla suziti manevarski prostor profesora Mićunovića, koji bi u tom slučaju bio napadan kao zaštitnik Vlade, a ona sama izgleda da nema veliko uporište među biračima.

U međuvremenu, Vlada će morati da izdrži konfrontaciju sa kritičarima u parlamentu i sa vaninstitucionalnim pritiskom krajem oktobra (koje najavljuju sindikati). Za razrešenje Vlade opozicija mora da sakupi 126 poslanika. Ako opozicija ne sakupi apsolutnu već relativnu većinu, na primer 123:122 – kako je bilo na poslednjim glasanjima – Vlada bi formalno ostala u sedlu, ali bi bila gurnuta u inferioran položaj. Ako opozicija ne sakupi 126 glasova za obaranje Vlade, to neće biti kraj političke konfrontacije u parlamentu jer će praktično neposredno po okončanju glasanja o poverenju Vlada morati da juri skor glasova za budžet, a potom za sistemske zakone.

PARLAMENTARNI IZBORI: Moglo bi da se desi i da Vlada preživi glasanje o poverenju, a da zapadne u nemogućnost vladanja. U tom slučaju morala bi opet da piše pismo predsedniku Republike. Vlada koja izgubi poverenje biće možda prinuđena da predloži raspuštanje Skupštine. Ona, naravno, na taj korak može da se odluči i pre glasanja o poverenju, pošto pad Vlade nije najbolja psihološka preporuka za izbore. Tako je bilo 1993, kada su radikali pokrenuli raspravu o poverenju Vladi, a Slobodan Milošević zaklopio crvenu fasciklu izjavom da Srbija zaslužuje – bolji parlament.

Malo je verovatno da bi se u slučaju izglasavanja nepoverenja Vladi ušlo u proceduru traženja novog mandatara. Inače, po članu 17. Poslovnika, a to je i ustavna odredba, nova Vlada bi bila izabrana ako bi za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako Vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja. Nije racionalno očekivati i takav razvoj događaja, mada u radu srpske skupštine ništa ne izgleda neverovatno.

Ako se Vlada odluči da predloži raspuštanje Skupštine, čime prestaje njen mandat, novi izbori se moraju održati u roku od 60 dana. U istom roku moraju se raspisati i eventualni ponovljeni predsednički izbori. Tu negde između Mitrovdana i Krstovdana mogla bi da se razreši ova blokirajuća kriza.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---