---

Intervju - Milorad Bjeletić, izvršni direktor Beogradske otvorene škole >

Škola za život

"Građansko obrazovanje predstavlja veštine i znanja koji su uslov za aktivno, racionalno i ravnopravno učestvovanje u demokratiji"

Prošlo je već deset godina otkad je u našoj zemlji prvi put otvorena mogućnost za usavršavanje na interdisciplinarnim dodiplomskim studijama. Beogradska otvorena škola (BOŠ) ponudila je drugačiji koncept obrazovanja i bila velika novost u našem akademskom svetu. Započela je u nedoba (1993) veliki posao sa prvom generacijom beogradskih studenata kojima je pružena prilika da se obrazuju u pravcu u kojem žele. Danas školuju jedanaestu generaciju. "Namera je bila da se pokrene obrazovna inicijativa iz dubine građanskog društva. Jer, otkad postoji moderno obrazovanje u Srbiji, država je uvek imala potpunu kontrolu nad njim. Nasuprot tome, želeli smo da ponudimo obrazovanje koje će se se bazirati na individualnoj inicijativi, odgovornosti i zalaganju koje će doći iz samog građanskog društva, daleko od institucija", kaže Milorad Baletić, izvršni direktor i bivši student BOŠ-a.

"VREME": Da li to znači da vama odgovara što niste deo formalnog sistema obrazovanja?

BJELETIĆ: Da, mogli bismo da kažemo da smo dobrovoljno hteli da ostanemo van sistema jer smo želeli da nastupamo iz te pozicije slobode i autonomije koju pruža građansko društvo. Da, uostalom, budemo korektivni faktor sporom državnom univerzitetu. Moto BOŠ-a je Non scholae, sed vitae discimus – Ne učimo za školu već za život.

Naše diplome nisu akreditovane od strane države, ali one studentima predstavljaju izvanredne preporuke za nastavak školovanja u inostranstvu i prilikom zaposlenja. Sama institucija i program koji studenti prolaze garant su da oni koji imaju naše diplome te diplome i zaslužuju. Za ovih deset godina kroz naše akademske programe prošlo je preko 600 mladih ljudi koji su danas nosioci evropskog duha u Srbiji.

Vaši programi su veoma popularni među studentima, imate veliki broj predavača sa univerzitetskih katedri a i ne tako mali broj studenata (12 odsto) "vraća" se na fakultet na asistentska mesta. Mogli bismo da kažemo da ste, iako van sistema, sa BU-om u lepom interaktivnom odnosu.

To nam je i cilj. Na dva jednogodišnja akademska programa – Glavni program i Program EU-a i Balkan – ove godine imamo 73 studenta. To su odabrani, najbolji studenti od preko 200 prijavljenih na konkurs.

Ipak, važno je reći da je BOŠ mnogo više od akademskog programa. Vrlo brzo smo shvatili da je 70 studenata godišnje malo da bi se ostvario ozbiljan uticaj u društvu, da bi se zaista ostvarila naša prvobitna namera šireg građanskog obrazovanja. Zato smo odlučili da izađemo iz ljušture visokoškolskog obrazovanja i rada isključivo sa najtalentovanijima i natprosečnim studentima i da zađemo dublje u društvo. Tako smo 1996. godine organizovali letnju školu za demokratsku omladinu u Kušićima kod Ivanjice koja je predstavljala, koliko znamo, prvo nekomunističko građansko političko obrazovanje u poslednjih pola veka.

Do danas, više od 1000 mladih iz političkih partija, nevladinih organizacija, sindikata i drugih građanskih organizacija iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine obučavalo se za timski rad, pregovaranje, demokratsko odlučivanje i druge društvene veštine potrebne za aktivno menjanje društva kroz naš Centar za obuku i trening.

To su dakle ti "samostalni, samouvereni građani" kakve priželjkujete u našem društvu, sudeći po vašem programu?

Mogli bismo reći da smo bili aktivni učesnici u ponovnom buđenju potisnutog građanskog društva u Srbiji. Naša škola je pokušala da odgovori na izazove i potrebe tog procesa. Taj pokušaj se zapravo odnosi na podsticaj polaznika da maksimalno razviju svoje potencijale i naši rezultati spadaju u domen društvenog fenomena u zemlji u kojoj obrazovanje, na žalost, nije na listi prioriteta. Ne samo da spadamo u zemlje sa najvećim brojem nepismenih i sa najmanjim brojem visokoobrazovanih, već imamo i naročit problem upravo sa građanskim obrazovanjem. U našem društvu fokus na građane je obično uoči izbora kada treba probudititi osećaj odgovornosti prema glasanju. Građansko obrazovanje, međutim, predstavlja mnogo više od toga, sastoji se od veština i znanja koji su uslov za aktivno, racionalno i ravnopravno učestvovanje u demokratiji.

Koji su vaši programi naročito popularni i značajni?

Naša dva osnovna programa odvijaju se u okviru Odeljenja za napredne dodiplomske studije kao oblik dodatnog obrazovanja talentovanih studenata dodiplomskih studija iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Pored toga, izdvojio bih, recimo, Centar za istraživanja religije koji istražuje ulogu religije u savremenom društvu. Osnovali su ga i vode ga naši najznačajniji stručnjaci za pitanja religija. Sa druge strane, jako je zanimljiv i Centar za proučavanje informacionih tehnologija koji su osnovali naši studenti. To je upravo specifičnost BOŠ-a: u izuzetno produktivnoj sredini koju čini veliki broj natprosečnih ljudi uvek se množe ideje i projekti.

EU podržava koncept "doživotnog obrazovanja". Mislite li da smo za takav pristup spremni?

Ljudi od države očekuju rešenja za sve probleme, dok građanski aktivizam za koji se zalažemo traži od građana da sami reše makar neke od svojih problema. Stoga je jako važno da unapredimo obrazovanje tako da odgovara potrebama svakog pojedinca, da pruži uslove da svako bude u prilici da razvije svoje potencijale. Upravo to je koncept "doživotnog obrazovanja". Mi nudimo dodatno obrazovanje, nudimo više onima kojima je potrebno više.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---