---

 

Galerija

Jelena Trpković
Boje u tekstu
Zvono
novembar/decembar

U galeriji Zvono u toku je izložba Boje u tekstu beogradske umetnice Jelene Trpković na kojoj imamo prilike da vidimo tri rada nastala od, ili uz pomoć tri knjige: Kod Hiperborejaca Miloša Crnjanskog, Povratak Filipa Latinovića Miroslava Krleže i Prodavnice cimetove boje Bruna Šulca.

"Uzimajuci u ruke knjigu Miloša Crnjanskog Kod Hiperborejaca, videla sam da sam, nekada davno, čitajući je, podvlačila boje koje on koristi, a koristi ih obilato. Miloš Crnjanski, naime, živi u Rimu pred Drugi svetski rat i naslućujući užase rata, mašta o Hiperboreji, predelima na severu o kojima su maštali i stari Grci, dajući im naziv po svom bogu severnog vetra Boreju. Crnjanski priča o zalivima i glečerima svih zelenih, belih, plavih i ljubičastih boja, o kućama obojenim u jake boje, onako kako to na severu rade, o morima i njihovim dubinama u svim nijansama modrih i zelenih. O skromnom rastinju, i njihovom obojenju. Paralelno sa bojama Hiperboreje tu su i opisi bujnih zelenila Rima i boje udobnog aristokratskog života; predmeti od kože, automobili, odevni predmeti. Izvukla sam iz knjige ta podvučena mesta i prenela ih kao celinu na papir, ne kao reči, nego kao obojenje.

To isto sam uradila i sa knjigama Povratak Filipa Latinovića Krleže i Prodavnice cimetove boje Bruna Šulca. Tako sam dobila ilustracije tih knjiga iz mlađih dana: Krleža je teatralan, skoro agresivan, Crnjanski je otmen, harmoničan, skladan, svež. Bruno Šulc osetljiv, nezaštićen. Radila sam još i Markesa, Sto godina samoće, ali nisam stigla da ga završim za izložbu. Još nekoliko knjiga koje su mi nekada znacile, čekaju na red", kaže za "Vreme" autorka.

A Branko Vučićević to ovako vidi: "I tri pisca su tako proizvela tri eksponata. Ko baš mora da kunstistoričarski ordinira svrstaće ih možda u geometrijsku apstrakciju. Osvežavajuća je i izvesna zastarelost ugrađena u ovaj poduhvat: knjiga je relikt prethodnih vekova, čitanje stvar neprirodna, zaludna i sve manje praktikovana..."

Central artLab:
Nova umetnost Srednje Evrope
Paviljon "Cvijeta Zuzorić"
novembar /decembar

Paviljon "Cvijeta Zuzorić" domaćin je međunarodnoj izložbi Central artLab-a na kojoj su izloženi radovi umetnika iz Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Slovenije i Nemačke. Kompanija Simens, poznata po proizvodnji visoke tehnoloogije i tradicionalnom pokroviteljstvu kulturnih manifestacija, posebno promovisanju mladih umetnika, u saradnji sa austrijskom galerijom "Ernest Hilger" i HVB bankom, formira internet platformu za predstavljanje mladih umetnika 1996 godine.Ubrzo nastaje zajednički projekat nazvan Central artLab: Nova umetnost Srednje Evrope.

Prof. Ernest Hilger, vlasnik galerije "Ernest Hilger", bio je u Beogradu da bi otvorio izložbu čiji je bio art direktor. Tom prilikom je govorio o strasnoj vezi umetnosti i kapitala, vezi koju obezbeđuju galerije i kustosi. "Lepo je praviti velike izložbe, ali je umetnicima neophodno da prodaju radove, pa je neophodno obezbediti im kupce", kaže za "Vreme" Hilger. Velike kompanije poput Simensa i HVB banke sistematski otkupljuju umetnička dela stvarajući kolekcije, daju stipedije umetnicima, organiziju izložbe.

Cenral artLab već je izlagao u Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, a prvo njeno prikazivanje je bilo 2001. godine u Salcburgu. Profesor Hilger za seledeću godinu planira i Central 2.

Prodajna galerija "Beograd"
40 godina
novembar/decembar

Narodni odbor grada Beograda je u maju 1963. godine odlučio da osnuje novu ustanovu koja bi na profesionalan i stručan način radila na formiranju tržišta dela likovne i primenjene umetnosti. Tako je nastala Prodajna galerija "Beograd". Na samom početku rad Galerije je nailazio na nerazumevanje i teškoće. Za mnoge umetnike uvođenje likovnog tržišta predstavljalo je degradaciju njihovog rada. Naviknuti na stimulaciju i otkup radova preko državnih komisija, pojavu tržišta su posmatrali kao retrogradnu pojavu, kojom se umetničko delo tretira kao i svaka druga roba.

Najveći otpor pružali su avangardni umetnici.

Tokom svog rada ova galerija nije ostala mesto gde se umetnička dela isključivo nude tržištu, već i mesto gde ljubitelji umetnosti mogu relevantno da se informišu o zbivanjima na likovnoj sceni.

Od mnogih dela i autora koji su tokom 40 godina prošli kroz Galeriju, ovom prilikom je izložen samo mali deo – reprezentativni izbor likovne produkcije proteklih decenija. Tako na istom mestu možemo da vidimo slike Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Bore Baruha, Bore Iljovskog, Milete Prodanovića.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---