Navigator >

Povlačenje "Nacionalne vojske"

Kako za sada stvari stoje, "Nacionalna vojska Crne Gore" koja se, navodno, bori za prava Albanaca u Crnoj Gori, postoji samo na internetu i to u keš memoriji internet pretraživača. Do sada se ta "vojska" iskazala samo u kreiranju internet prezentacije, no i to je bilo dovoljno da se javnost uzburka. Na adresi www.ustriamalitzi.it.st pojavio se nedavno njihov proglas, pun pretnji po mir Crne Gore, ali je skinut ubrzo pošto smo za adresu svi saznali. Sa stanovišta internet marketinga, samoubilačka taktika. No, ciljevi vlasnika ovog sajta očigledno su drugačiji i najverovatnije nedokučivi, budući da su predstavnici Albanaca u Crnoj Gori otvoreno posumnjali da je autor tog, po njima krajnje nepismenog proglasa njihov sunarodnik.

Nama je ovde zanimljivija forma. Kako je moguće postaviti na internet problematičan sadržaj, a da vas ne uhvate? Jer, uprkos interesovanju MUP-a i još nekih crnogorskih institucija, autor se, po svemu sudeći, neće naći. Sem ako se sam ne prijavi ili pretera u hvalisanju.

"Vojaci" su (da ih tako nazovemo) upotrebili zanimljiv pristup. Koristili su servis za preusmeravanje saobraćaja ulimit.com. No, nije reč o prikrivanju tragova, već o potrebi da sebi pribave internet adresu koja se lako pamti, samim tim i jednostavnije reklamira.

Na internetu je, recimo na sajtu www.geocities.com, lako i bez bilo kakve provere podataka moguće napraviti sopstvenu prezentaciju. Unesete lažno ime, izmislite datum rođenja, pol i ostalo, i dobijate nekoliko megabajta prostora na serveru gde stavljate šta god vam je volja. Ako ste pametni, kreiraćete inkriminisani sajt sa nekog javnog kompjutera tj. iz nekog internet kluba. Koristićete isključivo slike koje se već nalaze negde na mreži kako vas ne bi po tome otkrili (nikad se ne zna kakve sve informacije nosi slika). Jedina mana takve prezentacije jeste rogobatna i dugačka adresa, te se zato koriste sajtovi poput Ulimita koji je preveden u neku prihvatljivu formu. Inače domen .st, pod kojim je ovaj sajt "preregistrovan", pripada državi Sao Tome i Principi, koja ga (očigledno je) iznajmljuje. Znači, nikakvih tragova nema, niti Ulimit zna s kim je imao posla. Najviše što mogu, i to ne uvek, jeste da utvrde s kojeg kompjutera je korisnik pristupao. U internet klubovima vam, inače, nikada ne traže identifikaciju, tako da je i taj podatak beznačajan (osim ako vam postave zasedu, ali zato menjajte klubove).

Znači, za čitav posao potrebno je malo znanja, entuzijazma i skoro nimalo novca, sem troška za internet pristup, a i to se negde može naći džabe. Uostalom, pogledajte www.navigator.it.st, napravljen specijalno za potrebe ovog teksta.

Interes sajtova koji vam omogućuju da besplatno postavljate internet sadržaje, ili da na njih upućuju, jeste u reklamnom prostoru kojim te stranice obiluju. Reklame, naravno, ne prodaje autor stranice, već vlasnik servera (znači Geocities, Ulimit ili neko peti). Zbog toga se identitet ne proverava uopšte jer cilj je da se pravi gužva. Oni vama besplatan prostor, vi njima besplatan sadržaj. Vi privučete posetioce, oni ih zatrpaju reklamama.

Jednako kao što je moguće postaviti sajt nekakve "nacionalne vojske" moguće je postaviti i pedofilske sadržaje i upravo je to ključni problem ovog koncepta, koji je inače dobar i koristan. Pedofilija je jedan od najvećih problema interneta, ali uprkos tome ne poseže se za cenzurom kao načinom sprečavanja. Besplatno hostovanje sadržaja i preusmeravanje postojaće i dalje, jer ga većina korisnika upotrebljava na društveno prihvatljiv način.

Što se "vojaka" tiče, njihova bežanija pred internet istragom govori o sopstvenoj nesigurnosti i sumnji da se baš razumeju u to što rade.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST