Međuvreme

 

Štrajkovi

Nezadovoljni radnici Namenske proizvodnje valjevskog Krušika u ponedeljak su po treći put organizovali proteste ispred glavne upravne zgrade kompanije tražeći ostavku generalnog direktora Radivoja Milutinovića. Radnici traže i isplatu zaostale tri i po mesečne plate i da UO donese odluku kojom bi obavezao generalnog direktora da plati sudske troškove izgubljenih sporova s pojedinim radnicima. Oko 150 radnika Poljoprivrednog kombinata Godomin blokiralo je u ponedeljak oko 10:00 regionalni put Smederevo–Požarevac. Radnici Godomina, koji štrajkuju 37 dana, traže isplatu plata za proteklu godinu, povezivanje radnog staža i konsolidaciju i privatizaciju kombinata. Radnici čačanskog Tehnosa, koji četiri godine nisu primili platu, i u ponedeljak su, po peti put, blokirali put Čačak–Užice. Radnici te firme četiri godine nisu primili plate. Prosečna isplaćena neto zarada u Srbiji u januaru je iznosila 12.078 dinara, što je nominalno i realno manje za oko 17 odsto nego u decembru, saopštio je Republički zavod za statistiku. U privredi je u januaru prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 11.680, a u vanprivredi 13.069 dinara. Plata u privredi je bila realno manja za 10,85, a u vanprivredi za 29,03 odsto.

Pokajanje

Sveti sinod kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve poručio je monasima koji su pristupili Ohridskoj arhiepiskopiji Srpske pravoslavne da će im ostaviti rok za pokajanje, koji će naknadno biti određen na sledećoj sednici Sinoda. Po isteku roka predaće ih crkvenom sudu, a ukoliko se pokaju, u manastire se mogu vratiti, ali s njima neće biti razgovarano na osnovu "nekakve platforme autonomne Ohridske arhiepiskopije koja za Makedonsku crkvu ne postoji".

Po izveštaju makedonske policije, nepoznate osobe spalile su roditeljsku kuću mitropolita Jovana kod Bitolja, koju je on proglasio manastirom: napadači su došli maskirani i naoružani automatima, isterali monahinje iz kuće koju su potom zapalili a njih ošišali. Krivično veće Opštinskog suda u Bitolju odbacilo je žalbu egzarha Ohridske arhiepiskopije Srpske pravoslavne crkve, vladike Jovana, na postupak koji je protiv njega pokrenuo osnovni javni tužilac zbog "podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti". Grčka pravoslavna crkva protestovala je zbog zabrane njenim sveštenim licima da uđu na teritoriju Makedonije. Za Sinod Grčke pravoslavne crkve zabrana ulaska sveštenim licima u Makedoniju predstavlja kršenje ljudskih prava i prava na slobodu kretanja. Makedonska Komisija za odnose s verskim zajednicama objašnjava da svešteno lice koje želi da obavlja bogosluženje u Makedoniji mora da ima pozivnicu od registrovane verske zajednice. Grčka pravoslavna crkva ne priznaje Makedonsku pravoslavnu crkvu..

Udruženje

Grupa građana iz Jagodine formirala je udruženje "Za bogatu Jagodinu – bogatije selo". Osnovni cilj organizacije je unapređenje života građana koji žive i rade u Jagodini i u okolna 52 sela. Osnivači su objasnili da će članovi raditi profesionalno i u korist naroda: "Da jedni drugima pomognemo da svako radi svoj posao, a radeći tako stvorićemo uslove za bolji život i sebi i svim građanima Jagodine." Članovi društva su politički neangažovani građani svih profesija i starosnih doba. Ipak, iako će ovi Jagodinci raditi na poboljšanju svih sfera života, oni ne žele da od stranaka otimaju vlast: "Dosta nam je stranačkih i političkih igara, jer Jagodina propada zbog njihovih gluposti", rekao je Sretko Divlja, dekan Učiteljskog fakulteta i jedan od inicijatora. Slobodan Žikić, novinar, književnik i predsednik osnivačke skupštine rekao je da u Jagodini ima više od 11.000 nezaposlenih osoba, a da se širi i razvija samo Gerontološki centar.

Reklama

Asocijacija potrošača Srbije je povodom reklama za fiskalne kase koje se već danima emituju na velikom broju televizija, uputilo apel Ministarstvu trgovine, turizma i ugostiteljstva. Predsednica Upravnog odbora Asocijacije, Edina Popov, u pismu upućenom Ministarstvu objasnila je razlog negodovanja: "Ako se pretpostavi da Ministarstvo plaća ono što se emituje po njegovoj narudžbini, jedini logičan zaključak jeste da je novac poreskih obveznika potrošen uludo. Prilog o kom je reč postigao bi najveći efekat kad bi bio prikazivan kao primer besmislene kampanje. Teško je reći da li je u njemu glupljim predstavljen prodavac ili potrošač." Pored ove, upućena je i kritika zbog stvaranja negativne slike o kupcima: "Pošto je primoralo privatnike da kupuju fiskalne kase od povlašćenih proizvođača, Ministarstvo je odlučilo da kazni potrošače. Kako trošenjem njihovog novca na gluposti tako i porukom da su potrošači samostalna zakerala."

Cipele

Sajam mode u Beogradu, održan od 18. do 21. februara, ovoga puta bio je smešten u samo dve hale. Društvene firme nisu imale mnogo toga da ponude, pa su se neki od zaposlenih zadovoljili podsećanjem na sve one Zlatne košute koje su godinama osvajali Kluz, Obuća i Dalija. Sa druge strane, Novopazarci su uspeli da uz pomoć Skupštine grada organizuju Prvi međunarodni sajam tekstila, kože i obuće, upravo u Novom Pazaru, koji će biti održan krajem marta. Goran Šarenac, nekada zaposlen u Kluzu, a danas komercijalni direktor BN Bosa, o prednostima tih proizvođača kaže: "Sa jedne strane, mislim da još rade u skromnim uslovima, imaju niske fiksne troškove i poput mnogih ne prijavljuju poreze. Sa druge strane imaju pravovremene informacije šta će se nositi naredne sezone i blagovremeno reaguju. Mogu vam reći da privatnici već sada znaju šta će se nositi naredne zime!" Prema njegovim rečima, mnogi kupuju cipele na kojima piše "made in Italy" ne znajući da su kupili novopazarsku robu. Međutim, čak i to nije toliko loše, s obzirom na to da je, kako kaže, i to dobar i moderan đon.

Među retkim društvenim firmama koje su učestvovale na Sajmu obuće bio je Boreli iz Sombora. Borislav Avramović, direktor maloprodaje, kaže da su najveći problemi nestimulacija izvoza od strane države i visoki porezi, što ostavlja prostor za privatne radnje i rad na crno. Većina zaposlenih u društvenim preduzećima smatra da je privatizacija neminovna.

Skidanje

Novosadska televizija "Jesenjin" prva je u Srbiji i Crnoj Gori počela sa emitovanjem "golih vesti" u kojima voditeljka, po uzoru na neke inostrane televizije, istovremeno čita vesti i skida odeću sa sebe. Premijerno prikazivanje ovakvih vesti gledaoci TV "Jesenjina" mogli su da prate u subotu 21. februara uveče, a potom su, ko je to želeo i bio spreman da plati korišćenje mreže 041, mogli i da razgovaraju sa voditeljkom Kristinom. Ova dvadesetčetvogodišnja Novosađanka studentkinja je Više poslovne škole, prvakinja Vojvodine u šahu i igračica, a striptizom se bavi četiri godine. Obaveštavajući gledaoce o aktuelnim dnevno-političkim i socijalnim temama, Kristina je skidala deo po deo odeće, a kada su na red došle i gaćice, "nestala" je iz kadra.

Meze

Bife Medija centra bio je u nedelju 22. februara mesto neplaniranog susreta učesnika kursa "Obuka sudskih izveštača" i gostiju Stranke srpskog jedinstva. Kako "Vreme" saznaje, uzrok ovog nepredviđenog "spoja" bila je zakuska koju je Medija centar priredio povodom završetka kursa namenjenog novinarima štampanih medija i novinskih agencija. Pauza novinarske radionice, predviđena za "meze" poklopila se, međutim, sa završetkom sesije Stranke srpskog jedinstva, takođe održane u prostorijama Medija centra. Zaključivši skup, čelnik SSJ-a Dragan Marković Palma je ističući kako je "ovo jedna domaćinska stranka", galantno pozvao svoje goste na "posluženje". Da li se Marković zbunio, ili je na posluženju insistirao po svojoj "domaćinskoj navici", nije poznato, tek SSJ je zdušno pomogla novinarima da izađu na kraj sa mezetlukom.

Hologram

Posle "prozivke" crkvenih vlasti i zamerke bankara što im se oduzima pravo korišćenja holograma sa likom Belog anđela, usledio je apel manastira Mileševa za postizanje dogovora o upotrebi ovog hologramskog prikaza. Vladika mileševski Filaret istakao je da u slučaju holograma Srpska pravoslavna crkva bankarima "ništa ne spori". Upotreba holograma, naime, nije zabranjena, već iz manastira Mileševa samo traže da se poštuje zakon i da se potpiše ugovor. To bi praktično trebalo da znači da će bankari i ubuduće moći da se koriste hologramom Belog anđela, ukoliko velikodušno participiraju u obnovi manastira Mileševa. U suprotnom, vladika mileševski Filaret najavio je da nema drugog rešenja do da se ovim slučajem pozabave sudski organi. Zamoljen da za "Večernje novosti" prokomentariše to što su bankari nedavno postavili pitanje "koliko je potez crkve opravdan sa moralne strane" i naveli da "crkva sada traži pare, a da to do sada nije činila", vladika Filaret je pravdoljubivo zaključio: "Ako banke mogu za svaku karticu od građana da naplate evro i nešto, zašto ne bi jednu sumu izdvojile i za manastir, jer koriste njegov najlepši lik i fresku."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST