---

Rasprava o vladi >

Kurs uskličnika

Pravci politike, različite opozicije, vlada u boljem položaju nego što to izgleda

Pošto se javnost dva meseca bavila, što reče jedan narodni predstavnik s juga (ili beše s ladu), u Skupštini Srbije je došao dan, utorak 2. mart, kada se raspravljalo programskim jezikom i kada se moglo zaključivati o pravcima buduće politike.

Vojislav Koštunica je u ekspozeu na prvom mestu rekao da Srbija treba da reši svoj državni status, s obzirom na to da se Kosovo i Metohija, deo njene teritorije, nalazi pod međunarodnim protektoratom.

Što se Kosova tiče, Koštunica je buduću politiku okarakterisao kao "realnu politiku državnih interesa", što znači da nema rešavanja Kosovskog pitanja bez Srbije. Pred početak tehničkih razgovora o Kosovu on šalje tvrdu poruku da za Srbiju reč status može imati mnogo značenja, ali da ta reč ne može značiti nezavisnost Kosova. Nova vlada namerava da radi na povratku prognanih i na postupnom povratku imovine. Uspostavljanje mehanizma zaštite života imovine i kulturnih dobara na Kosovu budući premijer definiše kao urgentno pitanje. U tom kontekstu on pominje i "suštinsku autonomiju srpske zajednice na Kosovu", što podrazumeva podelu Kosova na entitete, to jest njegovu kantonizaciju, kao i odgovarajuću kulturnu autonomiju. U tom kontekstu Koštunica upozorava na činjenicu da je posle 1999. etnički sastav Kosova i Metohije bitno promenjen, te da se o tome mora voditi računa pri kantonizaciji koja mora počivati na stanju od pre 1999. godine.

Visoko na listi vladinih prioriteta jeste jačanje državne zajednice Srbija i Crna Gora na osnovu Ustavne povelje. Najavljuje se da će nova srpska vlada nastojati da državna zajednica postane funkcionalnija, a na unutrašnjem planu vlada saopštava da će raditi na tome da Srbija poštuje vlastite obaveze prema toj zajednici, da će prilagoditi svoj ustav, usaglasiti svoj pravni sistem sa Ustavnom poveljom. Rečeno je i da proces harmonizacije mora da bude završen.

Na trećem mestu je potreba da se Srbija iznutra uredi, da se uspostavi pravna država, da se raščisti s partijskom državom, samovoljom i imovinom stečenom nezakonitim sredstvima.

Na četvrtom mestu u ekspozeu budućeg premijera jeste najava da će vlada pojačati proevropsku politiku i da je vlada namerna da Srbija rešava pitanje svog statusa u Evropskoj uniju. Rečeno je da evropski put nema alternativu. Na kraju prvog dana rasprave, odgovarajući na primedbe Koštunica je malo dopunio tu svoju proevropsku deklaraciju. Rekao je da spoljna politika Srbije bez sumnje treba da bude proevropska, ali da je Evropa i malo istočnije nego što mnogi zamišljaju, da je ona do Urala, da su Rusija i Kina važne, i da postoji još jedan deo sveta – nekadašnji nesvrstani svet. Koštunica to naziva "uravnotežena spoljna politika" uz ocenu da dosadašnja politika nije bila takva.

Potreba za formalnim članstvom u EU-u formulisana je kao nešto što se hoće i što se mora, dok je proces pridruživanja opisan kao način da se prekine višedecenijsko propadanje institucija. Nastavak započetog posla vezanog za pridruživanje, pre svega završetak studije o izvodljivosti, ima prioritet. Govoreći o nastavku tog posla, Koštunica je najavio izradu nacionalne strategije pridruživanja.

VEĆI VIŠE: Budući premijer je potom govorio o tome da će vlada nastojati da poboljša performanse ekonomije, pre svega s osloncem na vlastite snage, uz politiku zaštite pre svega poljoprivrede, ali ne i protekcionizma.

Koštunica naglašava da nema prekih puteva ni prostih rešenja. U tom kontekstu, on je najavio zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata i države uz ukazivanje na teško stanje i činjenicu da ljudi žive loše, da je 950.000 ljudi bez posla, da proizvodnja pada itd.

U tom kontekstu dodirnuo je činjenicu da Srbija ima veliki spoljni dug, a da uvozi na primer jabuke i pšenicu. Jedan od programskih ciljeva vlade jeste da stvori uslove za konkurentnu proizvodnju, što bi trebalo da vodi u veću zaposlenost. Najavio je smanjivanje poreskih stopa upozorivši da bi to moglo umanjiti prihode budžeta i nagovestio da bi vlada mogla pokušati da to smanjenje prihoda budžeta kompenzuje povećanjem poreza na luksuz i dodatnim oporezivanjem proizvoda štetnih po zdravlje. Najavio je da će vlada raditi na sprečavanju nekontrolisanog uvoza robe po dampinškim cenama i van tehničkih standarda. Kaže da će vlada izraditi pažljive analize stanja u svakom od privrednih sektora posebno. O privatizaciji je rekao da treba da bude poštena i brza uz uvažavanje opšteg interesa, uz zaštitu interesa države i manjih akcionara.

Iz toga će proizaći i jedan od završnih akcenata u ekspozeu – da oni koji imaju više, da daju više, a oni koji imaju manje, da daju manje.

Kako se i očekivalo, Koštunica je značajnu pažnju posvetio rešavanju stanja u pravosuđu, koje je opisao kao opterećeno politizacijom, neefikasnošću i korupcijom. Najavio je racionalizaciju, profesionalizaciju i decentralizaciju državne uprave. Govorio je o uvođenju ombudsmana, narodnog advokata. Pored zakona o političkim strankama najavio je donošenje zakona o nevladinim organizacijama, pogotovu kada je reč o njihovoj transparentnosti.

Obećao je da će vlada raditi na rasvetljavanju svih ubistava pre i posle 5. oktobra, kao i na rasvetljavanju velikih afera. To je bio jedan od važnih uslova za sklapanje koalicije.

Nagovestio je depolitizaciju službe bezbednosti i njeno oslobađanje od tereta prošlosti.

Što se Haškog suda tiče, Koštunica je rekao da će država učiniti sve da saradnja s tim sudom bude dvosmerna, a to znači da treba da se obezbedi organizovanje suđenja u zemlji uz traženje da haško tužilaštvo ustupi dokazni materijal koji poseduje.

Radikal Nikolić će kasnije u raspravi sumnjičiti vladu da u stvari hoće, a da stvara privid da neće izručivati četiri optužena generala Hagu: "Naći ćete se pred ozbiljnim problemom. Četiri generala su omča o glavi vladi..."

Što se odnosa prema Hagu tiče, o čemu je bilo najviše špekulacija, poslanik SPS-a kaže da ova partija od vlade očekuje institucionalizovan odnos prema procesima u Hagu; da se našim građanima sudi pred domaćim sudovima i da nova vlada neće ići ispod sadašnjeg odnosa vlade Zorana Živkovića prema Tribunalu u Hagu.

Koštunica je na kraju prvog dana dodatno formulisao svoju politiku prema Hagu kao nešto treće između totalnog odbijanja i, kako je rekao, vazalske politike pretvaranja naših institucija u ispostavu haškog tužilaštva. On smatra da nisu u pravu oni koji su govorili da izručenjem Hagu optuženi postaju tuđa briga. Istakao je da je to zbog posledica tih suđenja i te kako naša briga.

U unutrašnjoj politici Koštunica je najavio formiranje nacionalnih saveta za prosvetu, za kulturu i za nauku. Izgleda da su to tela za dugoročnije trasiranje politike. Ona se bitno razlikuju od specijalnih agencija koje je bivša vlada volela da osniva. Dijaspori je obećao promenu zakona o državljanstvu i rehabilitaciju nepravdeno osuđenih. Obećao je poreske i druge olakšice za verske zajednice, kao i ispravljanje nepravde nastale nacionalizacijom crkvene imovine. Manjine je opisao kao najvažnije učesnike procesa pomirenja, podsetivši da je izmenama izbornog zakona olakšan ulazak manjina u parlament, i nagovestio da će biti obezbeđeno učešće manjina u upravi.

Naglasivši da je oko 250.000 izbeglica uzelo državljanstvo Srbije, obećao je olakšanje njihove integracije, kao i omogućavanje povratka onima koji to žele, za šta je nezaobilazan okvir i regionalna saradnja Srbije, Hrvatske i BiH.

Koštunica je odgovorio kritičarima koji sumnjiče njegovu vladu da neće biti reformska, sarkastično primetivši da se povremeno pojavljuju takozvane svete, nedodirljive reči, te da je tako i reforma postala reč iznad svih reči.

Retorički odgovarajući na pitanje da li će njegova vlada biti reformska, Koštunica je odbrusio: "Zovite je kako hoćete, vlada će težiti da stvari menja, zvali je reformskom ili ne. Ona neće dokazivati da radi dobro pomoću marketinških akcija finansiranih parama poreskih obveznika."

JARE I PARE: Prvi kritičar vlade bio je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić. On je prebacio vladi da nema jasnih ciljeva i da nije konkretno rekla kako će se suočiti s realnim problemima. Tadić je odmah primetio da vlada obećava znatno smanjenje poreza, a da istovremeno najavljuje povećanje potrošnje obećavajući stimulaciju privrede, poljoprivrede, stanogradnju, podsticanje malih i srednjih preduzeća, naglasivši: "Ne može jare i pare!"

On na osnovu ekspozea tumači da vlada namerava da vodi socijalnu politiku, a da taj trošak želi da pokrije povećanjem poreza na akcizne proizvode. Luksuzni proizvodi se ne troše toliko, a duvan čije se oporezivanje najavljuje jeste poseban problem. Tadić, naime, smatra da povećanje akciza za duvan dovodi u pitanje izvršenu privatizaciju duvanske industrije, pošto su strateški partneri ušli u privatizaciju smatrajući da su pravno sigurni. Zbog toga se, po Tadićevom mišljenju, ti uslovi ne mogu menjati od dana do dana. S druge strane, Tadić pita kako se sad najavljuju nove carinske barijere kada su Dinkić i Labus bili ključni akteri liberalizacije. Tadić traži da vlada postavi svoju politiku na realnim osnovama.

Što se tiče najave rasvetljavanja korupcionaških afera, Tadić ističe da DS želi da raščistimo svaku aferu, ali podseća da afere nisu počele 2000 – postojala je na primer pšenična afera devedesetih, a i mnoge druge.

Tadić je tražio da prosveta bude tretirana kao razvojni segment društva i da se preciznije kaže kakav će biti odnos prema započetoj školskoj reformi, spočitavajući vladi da će prosvetu uplesti u preveliko bavljenje tradicionalizmom.

Tadić, ukratko, ocenjuje da je ekspoze budućeg premijera prepun opštih mesta, dobrih želja, ali da u njemu nema jasnih planova niti istrumenata za njihovu realizaciju.

U dnevni red ove sednice na kojoj je raspravljano o vladi ušao je i predlog radikala da se formira anketni odbor koji treba da ispita slučaj uvoza struje. DS je s radikalima glasao za formiranje anketnog odbora o uvozu struje (bilo aplauza) – rezultat glasanja je bio 135 "za", 59 "protiv", 49 "uzdržanih".

KARANTIN: Pored igranja na kartu DSS-ovske neefikasnosti, demokrate su napadale vladu zbog podrške socijalista uz podsećanje na trinaest crnih godina njihove vladavine. Socijalisti su pokušavali da izađu iz makaza, nastojali da kažu: "Nismo mi krivi što na drugi način nije mogla da se formira vlada!" Oni su ponavljali da treba "da se sruše berlinski zidovi" i da "Srbija prestane da gleda ko s kim ne može", već "da se okrene rešavanju životnih problema":

Ivica Dačić je naglašavao da je SPS učinio šta je mogao da se prekine agonija, blokada institucija, pošto Srbija nema predsednika od 31. decembra 2002, da nema vladu od 13. novembra 2003, da traje rasprodaja javnog dobra, blokada državne zajednice, da se komplikovala bezbednosna situacija na Kosovu i na jugu Srbije, da su jasno izražene separatističke tendencije u Vojvodini.

On podseća da je SPS još 1992. izgubio apsolutnu većinu i da je od tada vladao uz podršku neistomišljenika. Preti da će početi da nabraja ko je sve bio "bajpas", ko je sve bio u vladi i ko sve podržavao SPS na vlast, da nema stranke s kojom SPS nije sarađivao u tih osam godina. To zna i SRS, jer je do 1999. zastupao politiku protiv Slobodana Miloševića, a kad je propao dogovor sa SPO-om podržao je vladu koju je pre toga napadao.

Dačić je ironično oslovljavao poslanike Demokratske stranke s "drugovi i drugarice", nazivajući je strankom bliskom socijalistima, zbog specijalnog statusa ove stranke u socijalističkoj internacionali.

Baki Anđelković je konstatovao da je SPS kad je otišao s vlasti, imao 1.600.000 birača, da sadašnja vlada odlazi sa oko 500.000 birača. Tako je rasprava o budućoj vladi bila obeležena nadgornjavanjem bivših vladajućih partija. Tako to ide: "Zemaljsko je za malena carstvo,,,".

Dačić tvrdi da su socijalisti glasali isključivo zato da bi se prekinula agonija i da bi bila promenjena politika koja je dovela do toga da je društveni proizvod 2003. godine na nivou iz 1997, da je nivo industrijske proizvodnje manji nego godinama koje dosovci opisuju kao godine najveće propasti, da pored milion nezaposlenih još 300.000 njih radi u preduzećima u stečaju, da je 400.000 radnika otpušteno, da su porezi sada šest puta veći nego pre tri godine, da su pred krivičnim gonjenjem čak i šef kabineta bivšeg premijera i predsednik saveta za državnu bezbednost, da nije do kraja rasvetljeno ubistvo predsednika vlade, da je tokom vanrednog stanja bilo zloupotreba, hapšenja bez naloga suda, prisluškivanja, da je odlazeći ministar policije izjavio da policija ne stoji iza saopštenja koja su u vladi izdavana u vreme vanrednog stanja.

SPS očekuje da vlada vodi politiku protiv razbijanja Srbije, da radi na očuvanja državne zajednice ili bar mirnom razlazu, na očuvanju Kosova unutar Srbije, na harmonizaciji zakonodavstva sa zakonodavstvom EU-a, na skraćenju perioda za pridruživanje.

U kasnijoj raspravi Dačić, a i drugi poslanici SPS-a pomeraće fokus na teme kao što su podizanje stope društvenog proizvoda, smanjenje stope nezaposlenosti, socijalni dijalog: "Bez toga će svaka vlada pasti..."

Koštuničina vlada nema povoljan položaj u javnosti, čekaju je komplikovani, u svakom slučaju manje srdačni odnosi s međunarodnim faktorima, izložena je sumnjama, mnogi su skloni i da joj prognoziraju kratak vek, njena većina je uslovna i neizvesna. Prvi test pri izboru vlade govori, međutim, da partije koje je osporavaju imaju neraščišćene političke račune i da je položaj te vlade možda bolji nego što je to izdaleka izgledalo.

BIĆE IH: Tomislav Nikolić je krenuo na vladu, ali je prvo sređivao po susedstvu, kako radikali inače i rade u Skupštini. On je nazvao SPS, koji je obećao podršku vladi, "bajpas strankom" – optužio ih je da se danas pripremaju da pogaze 14 godina svog postojanja, posebno da se ogreše o stotine ljudi, pa i o svog predsednika, da podržavaju suparnike svoje dojučerašnje ideologije. Nikolić kaže da će radikali podržavati Slobodana Miloševića, kao što su ga podržavali "sve dok ovi drugi nisu počeli da ga podržavaju".

On dobacuje socijalistima: "Mislio sam biće samo upravni odbori, kad ono nije, vi očekujete da ne bude skoro izbora. E, biće ih!"

Nikolić, tonom "ne znaš ti koliki sam ti ja prijatelj", saopštava Koštunici: "Bićemo vam konstruktivna opozicija, gledaćemo da vas što pre skinemo s vlasti!"

Nikolić je tražio da se ne priča po svetu kako SRS ne može da vlada zato što je podržavao SPS koji je vladao, a da SPO može da vlada iako je podržavao SPS.

Nikolić je osporavao Koštuničinu najavljenu politiku na Kosovu – on pita šta je to suštinska autonomija srpske zajednice, šta podrazumeva podela na entitete, šta je sa selima, naseljima, crkvama tamo gde Srbi nisu u većini, na čemu budući premijer temelji ovaj svoj stav o suštinskoj autonomiji, da li je vlada s tom politikom saglasna. On iznosi tvrdnju da bar jedna partija tvrdi da Kosovo treba da bude nezavisno. Nikolić kaže: "Nećete imati našu podršku da delite Kosovo i Metohiju!" Traži da se poštuje Rezolucija 1244.

Nikolić ponavlja tezu koju radikali zastupaju poslednjih nedelja– da se Srbija i Crna Gora nalaze pred nerešivim problemom, da većina u Crnoj Gori ne priznaje državu, da su u ambasadama ljudi koji su protiv državne zajednice, da su neki od crnogorskih ambasadora državne zajednice praktično onemogućili da se u dijaspori organizuje školski kviz o 200 godina srpske državnosti, itd. Radikal Nikolić traži da se više ne lažemo i ponavlja da građani Crne Gore treba da imaju pravo da odluče da li će da žive s nama (Srbima), da je naša volja da živimo u zajednici s Crnogorcima nesporna, ali da je nepodnošljivo stanje da vladajuća većina u Crnoj Gori, fiktivno s nama živeći, podeli s nama političke funkcije, a da neprestano govori da ćemo se razići...

Drugim rečima, prvi među poslanicima SRS-a traži da se ne čeka godinu dana, tvrdi da u Srbiji ne može da se izdrži teror koji rukovodstvo, Vlada Crne Gore sprovodi prema Srbiji, da Crnogorce treba prinuditi da raspišu referendum.

Radikali su zamerali vladi što ne obraća pažnju na "samrtnički ropac" autonomaške vladajuće garniture u Vojvodini i na dramatizaciju odnosa u toj pokrajini.

Radikal Nikolić ispoljava sumnju i kad je u pitanju ulazak u EU. On Evropejcima poručuje: "Slobodno pričajte priče za malu decu, držite seminare!" Sa skupštinske govornice on kaže da je na njegovu tvrdnju da smo bar deset godina daleko od EU-a, neki zapadni diplomata rekao: "Vi ste samo optimisti..."

Ukazujući na podatak iznet u ekspozeu da je uvoz veći od izvoza za pet milijardi dolara i da spoljni dug iznosi 14 milijardi, Nikolić poručuje premijeru: "Upitajte dvojicu ljudi koji sad ulaze u vladu... To su monetaristi koji su takvu politiku vodili!"

On dobacuje DSS-u: "Sve finansije u rukama jedne, a investicije u rukama druge partije, a vama, koji ste okosnica ove vlade, ostaje da trošite budžet i da pregovarate sa štrajkačima!"

Odgovarajući na primedbe na kraju prvog dana rasprave da program nije dovoljno jasan, Koštunica kaže da se brojkama nije bavio, pošto smatra da su brojke opasne, da mogu da zavedu, da je u izbornoj kampanji bilo pravo nadmetanje u brojkama kad je reč o novim radnim mestima, o stanovima itd.; da su to bila olaka obećanja ponekad izrečena i od onih koji su imali vlast i takve brojčane rezultate nisu ostvarili.

Naglašava da je pre svega hteo da ocrta obrise buduće politike, a rezultata može biti i bez rokova. Ako je izbegavao da se obaveže pominjanjem brojeva i rokova, Koštunica se obavezao jednim tvrđim stavom – napao je one koji tvrde da reforme moraju da budu nepopularne u narodu. Time se lišio još jedne psihološke pauze zvane "sto dana". Ova vlada tu pauzu inače nije dobila.

Bio je oštriji prema kritičarima iz Demokratske stranke – na primedbu da bi preispitivanje privatizacije moglo da unese pravnu nesigurnost koja plaši strane investitore, dobacio je da strane investitore ne može ništa više da poplaši od pravne pustoši, nepoštovanja Ustava, bezakonja "koje ste ostavili". Ups. Jesmo li to dobro čuli staru melodiju, po dolasku na vlast svaka vlada se prvo jedno vreme čudi šta su ovi pre nje radili.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---