---

Izgradnja Beograda >

Urbana obnova

Dok se u Skupštini Srbije čeka da na red dođe zakon o denacionalizaciji, potencijalni investitori i stanari objekata predviđenih za rušenje bore se da izvuku što je moguće više u postojećim okolnostima

Naslednici pokojnog Nikole Lukića iz beogradske Ohridske ulice (5a) ne odustaju od namere da spreče početak izgradnje objekta na parceli na kojoj se nalazi njihova kuća. "Gde ste to videli da se u normalnim zemljama oduzima ljudima privatno vlasništvo zarad nekog investitora", pita se Anđelko Travar, suprug Vesne Vidović, jednog od naslednika objekta u vračarskoj ulici iznad trga Slavija.

Pomenuta parcela je postupkom eksproprijacije dodeljena u jesen 1993. godine beogradskom preduzeću GIP Hidrotehnika – Beograd-gradnja, rešenjem koje je izdalo Odeljenje za imovinsko-pravne poslove opštine Vračar (načelnica, Marija Delić) u cilju rekonstrukcije četiri bloka na teritoriji ove opštine između ulica Maršala Tolbuhina, Bulevara JNA, Katanićeve i Ivana Milutinovića. Po ondašnjem Zakonu o eksproprijaciji kao i po docnijem iz 1995. godine postupak oduzimanja nepokretnosti vrši se kada se utvrdi opšti interes: "za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, obezbeđenja zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda, za eksploataciju rudnog blaga, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica" (član 20).

Ono što se u rešenju o eksproprijaciji pojavilo pod formulacijom "rekonstrukcija blokova" zapravo je značilo izgradnju stambeno-poslovnih objekata koji se, po završetku izgradnje, nude na tržištu onima koji mogu to da plate.

Dok je opština donosila odluku o eksproprijaciji trošnih kućeraka u Ohridskoj, većinski vlasnik Nikola Lukić je preminuo, a da, prema tvrdnjama njegovih naslednika, nije ni bio obavešten o postupku. Zakonski naslednici Vesna Vidović i njen brat od ujaka Miloš Lukić postali su učesnici spora koji traje još uvek. Prema Zakonu o eksproprijaciji, njima bi trebalo da pripadne nadoknada u visini tržišne vrednosti objekta. Miloš Lukić tvrdi u razgovoru za "Vreme" da su predstavnici GIP Hidrotehnike ranije nudili da im daju dva stana, ali da ovi na to nisu pristali jer ponuda nije bila adekvatna. A član 1. zakona o eksproprijaciji kaže: "Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti, samo uz pravičnu naknadu koja ne može biti niža od tržišne cene nepokretnosti (u daljem tekstu: naknada), ako to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona."

Naslednici su pokušavali da ospore pred sudom odluku o eksproprijaciji. Oni tvrde da su od opštinskih organa najpre bili ignorisani sa obrazloženjem da nemaju ostavinska rešenja a kada su to dobavili onda im je objašnjeno da više nije moguće obnoviti postupak jer su rokovi za to prošli. "Sve je to namestila Marija Delić iz opštine Vračar", uzbuđeno govori za "Vreme" Vesna Vidović. U razgovoru sa vašim novinarom Marija Delić je izjavila da je sve obavljeno prema propisima, a da naslednici nisu ni u jednom trenutku želeli normalno sa njom da razgovaraju.

S druge strane, na terenu, nije se odvijalo ništa. Korisnik eksproprijacije za deset godina nije uspeo da privede nameni eksproprisane nekretnine, a kako se radi o preduzeću koje posluje sa gubicima i koje nije čak uspelo "da se proda" na skorašnjoj aukciji moralo se krenuti u nalaženje strateškog partnera, odnosno "sukorisnika". On je pronađen u preduzeću za spoljno-trgovinsko poslovanje Majpers d.o.o. čiji je vlasnik Perica Stojanović.

Prema onome što smo saznali u Direkciji za izgradnju Beograda od zamenika direktora Stevana Kamenkovića, posao je obavljen u postupku Javnog nadmetanja 10. 04. 2003. godine, postoji zapisnik, a na osnovu člana 60a Odluke o izmenama i dopunama Odluke o građevinskom zemljištu ("Sl. List grada Beograda" broj 26/2001). Majpers je bio jedini učesnik u Javnom nadmetanju, a čitavom postupku je zapravo prethodio dogovor između ove privatne firme i GIP Hidrotehnike. Postupak javnog nadmetanja trajao je pet minuta. To je standardna procedura, jer je grad želeo da nađe rešenje za veliki broj sličnih slučajeva, pa je i Zakon o planiranju i izgradnji iz maja meseca prošle godine dozvolio "zakasnelim" investitorima još dve godine da projekte privedu kraju. "Tu nema nikakve pravde", govori Anđelko Travar i pita se zašto njima niko nije ponudio mogućnost izgradnje. "Nama bi uvek rekli da je zemlja eksproprisana i da mi nemamo pravo da tu bilo šta menjamo", reči su ovog zanatlije iz Beograda. Stanovnici Ohridske tvrde da je ta uredba koja je omogućila pronalaženje sukorisnika čista nameštaljka kako bi se poslovi upravo dali sumnjivim investitorima. Preduzeće Majpers je registrovano u Privrednom sudu u Beogradu i u Republici Panami. Direktor i predsednik Upravnog odbora Perica Stojanović za "Vreme" kaže da mu je namera da investira, da radi i zida i da svi budu zadovoljni. "Mislim da je naša ponuda od 1500 evra po kvadratu za uslovne i 750 evra za neuslovne delove objekta dobra i realna", objašnjava Stojanović za "Vreme". Deo nekretnina je već otkupljen od porodice Vuksan koja je naslednik dve šestine postojećih nekretnina. Od kada su dobili rešenje o sukorišćenju (23. 05. 2003) predstavnici Majpersa su više puta pokušavali da se dogovore sa stanarima koji ne žele da odu iz kuća u kojima trenutno žive. Pošto do nagodbe nije došlo, a pale su i teške reči, stvar se ovih dana rešava pred sudom i sledeće ročište je zakazano za 22. april.

"Mi hoćemo trideset odsto vrednosti objekta", reči su jednog od vlasnika Miloša Lukića koji naglašava da je to top lokacija i da oni znaju koliko to vredi. "Ne mogu njih da prihvatim za partnere", odbacuje takav predlog Stojanović i dodaje, "jer tako nešto nigde ne postoji." Lukić tvrdi da bi on bio u stanju da pronađe finansijere kada bi mu država dozvolila da zida na svojoj parceli. Vlasnik Majpersa nije znao da za "Vreme" kaže koliko iznosi celokupna investicija na parceli u Ohridskoj gde bi trebalo podići objekat od 960 kvadratnih metara. Njegova je procena da će kvadrat u izgradnji koštati oko 850 evra. Stojanović želi da se problem što pre okonča jer će izgubiti pola građevinske sezone ukoliko se bude čekala odluka suda.

Suparnička strana takođe čeka ishod na sudu nadajući se da će odluka doći posle sredine maja ove godine jer bi dotad Majpers morao da počne sa izgradnjom, a ukoliko se to ne dogodi sledi poništenje odluke o eksproprijaciji. Oni su još uvek spremni da se nagode, ali ne veruju u dobre namere predstavnika preduzeća koje bi u Ohridskoj trebalo da zida. Pravni zastupnik Majpersa, advokat Branislav Popovac kaže za "Vreme" da njegov klijent neće raditi ništa što nije u skladu sa zakonom i da će poštovati odluke koje sud donese, baš kao što su i do sada činili.

Vesna Vidović i njena porodica očekuju da pravda bude na njihovoj strani i da država poštuje zakone koje donosi. Oni čekaju da se izglasa dugočekani zakon o denacionalizaciji po kome bi oni trebalo da postanu i sopstvenici zemlje na kojoj se objekti u Ohridskoj nalaze.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---