TV manijak >
Srbija pod palmama
Pošto se mediji u Srbiji ubrzano prestrojavaju uoči formiranja nove vlade, odlučio sam da tokom tri dana vikenda napravim jedan rizičan eksperiment. U našem društvu se istorija izuzetno ceni, a doslednost stava je vrhunska vrlina. Da ne dužim, reći ću vam da sam tri čitava dana pratio isključivo program TV Palme, u nadi da će mi prošlost naše televizije ukazati put u budućnost.
Rezultati ovog vikenda pod Palmom zaista su poučni. Na početku, reći ću da vaše uobičajeno gledalačko iskustvo, kada menjajući kanale slučajno naletite na neki spot, uopšte nije validno. To je sadržaj izvađen iz konteksta, jer se spotovi emituju u svojevrsnim tematskim blokovima, čini mi se, promišljeno odabranim. Tokom vikenda su frekventniji bili spotovi sa klasicima, narodnjacima iz sedamdesetih i osamdesetih, sa pastoralnim eksterijerima ili cvetnim aranžmanima u studiju. Tu nema mnogo glume, pesma ide u glavu i dušu direktno, teme su zavičajno-ljubavne, a izvođači su odeveni po diktatu tršćanske mode. Kako se bliži veče, sve više je turbo-folk pesama iz konfuznog perioda devedesetih, kada je Palma formirala svoju estetiku. U svakom bloku, a on obuhvata od pet do sedam pesama, ide bar jedan Cecin spot, pa njen izgled i muzičko odrastanje možemo pratiti kao da je u pitanju Dejvid Bouvi. Registrujemo varijacije u dužini kose, obimu grudi, slobodi garderobe i količini patriotizma. Uslovno rečeno – pesmuljci su postajali himne određenog perioda, a modni detalji su formirali stilove na estradi. Neverovatno je da posle nje po broju spotova dolaze Ana Bekuta i Dragana Mirković, koje su popunjavale praznine kod ciljne grupe ljubitelja narodnjaka. Gledajući spotove, smešne frizure i nespretne koreografije, osećao sam se kao da okrećem stranice nekog nadrealističnog kućnog albuma. Tu se vidi vaš komšiluk, ljudi iz gradskog prevoza, kafići pored kojih ste prolazili i džipovi od kojih ste se sklanjali. Svi muškarci iz narodnjačkih spotova piju isključivo viski, dok dame tu i tamo nazdravljaju čašom crnog vina. Pivo se slabo kotiralo u turbo-scenografijama. Danas u programu Palme nema nijedne reference na rat, jer ga nije bilo u spotovima. Patriotizma, naprotiv, ima koliko hoćete. Postoji čitav blok, koji sam nazvao AVE SERBIA, po istoimenoj pesmi, gde se peva o prijateljskoj Grčkoj, o herojskoj prošlosti (balkanski ratovi i Prvi svetski rat) i o Vidovdanu (dva spota za istu pesmu). Svaki blok se završava čuvenim džinglom sa televizorom, gde palma u opančićima pocupkuje kao kec u kolu. U turbo i folk ikonografiji vreme je relativan pojam i po pravilu se meri vekovima ili decenijama (Ceca-Decenija). Noći je na hiljade, dana takođe – shvatili su ljudi da će im za rad na publici biti potrebni vreme, upornost i strpljenje.
Jedna od predrasuda u vezi s ovim kanalom je nepostojanje rok muzike. Nije tačno, samo su numere pažljivo odabrane i obuhvataju opus Bijelog dugmeta, Bajage, Galije, Željka Bebeka i na moje iznenađenje – video-klip Idola Zašto su danas devojke ljute?, jer, ako se sećate, u tom spotu članovi benda obučeni u socijalističke biznismene igraju kolce u blatu kraj reke. Proročanski detalj koji je Palma, ispade samoironično, kasnije sprovela i oživela. Dok se smejete narodnjacima, pokušajte da se setite šta ste radili u godinama kada su ti pesmuljci bili muzika za film u kojem smo živeli. Pokušajte da se setite kako ste izgledali, pa nije loše da sami pregledate svoje fotografije iz osamdesetih i devedesetih. Niste valjda ličili na njih! Iako sam se jako potrudio, nisam uspeo da povežem nijedan lep događaj iz tog vremena s nekom od pesama. Ostala je, dakle, ljuštura od glamura, za koju mnogi od nas vezuju samo i isključivo ružne uspomene. To je već naš problem. Ako smo danas u dilemi da li su se predstavnici bivše vlasti ili radikali zaista promenili, predlažem Palma test, kroz koji ćete ih sami propustiti. Nakon tri dana pod palmom, na pustom ostrvu dana pređašnjih, čini mi se da sam bio u današnjem vremenu, samo koncentrisanom – svojevrsnom hakslijevskom tripu intenzivne stvarnosti. Zvuci, ritmovi i boje su pojačani, ali svi simboli i značenja današnjeg vremena su ostali. Pokazalo se da je uvek u pravu onaj ko tvrdoglavo veruje u duh opanka i glamura kod Srba, što je genijalno prikazano u kultnom spotu za pesmu Devojka iz grada, kada vidimo prepletene noge koje se miluju – njena sa visokim potpeticama i njegova sa šarenim vezenim vunenim čarapama i opankom.
Posledice ovog eksperimenta su za sada takođe neobične. Deca su spot s palmom u opančićima shvatila kao crtać, pa traže da ga vide ponovo, a ja mnogo bolje razumem sadašnji saziv našeg parlamenta. Narodnjaci su, navodno, svih ovih godina radili manje na sebi, više na nama.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
"Sretno dijete" - film i knjiga o Novom talasu >
Mlad i v(j)ečan
Teofil Pančić -
Film - Pljačka Trećeg rajha Zdravka Šotre >
Švabe i barabe
Ivan Jević -
Dodela Oskara >
Trijumf "Gospodara prstenova"
I. J. -
Sudbina pisca - Bruno Šulc >
Jedna srednjoevropska priča
Ivan Milenković -
Pozorište - Porazgovarajmo o životu i smrt, Krištof Bizjo >
Život kao fuete
Ivan Medenica