---

Operacija "Aristid" >

Dobrovoljno kidnapovanje

Navodni "državni udar" na Haitiju koji su izvele međunarodne trupe, pod zastavom UN-a, u trenutku kada je 90 odsto Haićana tražilo Aristidovu ostavku, ne može mnogo štetiti Bušovoj administraciji. Eventualno etabliranje "modela Haiti" mnogo više će štetiti ostalim južnoameričkim državama

Specijalno za "Vreme"

Nakon višemesečnog građanskog rata Žan-Bertrand Aristid napustio je Haiti. Jedini demokratski izabran predsednik u istoriji ove zemlje više od toga nije mogao učiniti. Njegov nestanak sa političke scene za početak ne znači ništa osim povratka desničarskih paravojnih formacija i onih uz čiju je pomoć Aristid došao i otišao s vlasti: američkih marinaca.

Sve je počelo u dva sata ujutru. U to vreme se Aristid zajedno sa suprugom i nekoliko najbližih saradnika nalazio u svojoj kući. Američki marinci koji su po njih došli bili su zvanično momci iz službe obezbeđenja ambasade SAD na Haitiju. Svemu tome je, prema izveštaju američkog ministarstva spoljnih poslova, prethodilo višesatno telefoniranje državnog sekretara Kolina Pauela. Sa svojim kolegom, šefom francuske diplomatije Dominikom de Vilpenom, Pauel se detaljno dogovorio o Aristidovom odlasku. Sve to uz blagoslov generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana. Na aerodromu je nesrećnog predsednika sačekala kanadska vojska. Njegovim ulaskom u avion je za nepunih pet sati završena akcija uklanjanja nepoželjnog lidera najsiromašnije zemlje zapadne hemisfere, a međunarodne snage predvođene Sjedinjenim Državama, Kanadom i Francuskom konačno su stigle na Haiti.

VIŠEMESEČNI SUKOBI: Od septembra prošle godine na Haitiju traju sukobi između pristalica predsednika Aristida i opozicije udružene u koaliciji Convergence Democratique koju su u početku sačinjavale 184 organizacije različitih političkih ideologija. Od maoista do ultradesničarskih paravojnih formacija, svi oni su Aristida optuživali za korupciju, nasilje, čak i umešanost u organizaciju transfera droge. Kao zaljubljenik u ideje Fidela Kastra, proklamovani levičar i zaštitnik siromašnih, Aristid je bio prava noćna mora za mnoge Bušove republikance. Na vlast ga je nakon puča 1994. godine vratio tadašnji američki predsednik Bil Klinton uz pomoć 23.000 američkih vojnika. "Klintonov ispad", kako mnogi nazivaju tadašnju akciju, bio bi odlaskom Aristida zaboravljen. Amerikancima se ipak nije žurilo. Smenu Aristida prepustili su opoziciji i paravojnim formacijama. Za poslednje tri nedelje ubijeno je oko 100 ljudi, na hiljade ranjeno. Nakon što su zauzeli skoro sva važnija strateška mesta na Haitiju, pobunjenici predvođeni Gajom Filipom, bivšim šefom policije, krenuli su ka Port-o-Prinsu. U glavnom gradu Haitija izbila je panika, pljačkano je sve što se moglo poneti, na ulicama nije više bilo pripadnika Aristidove policije, paljene su barikade. Port-o-Prins je zauzet, a Haićani su dobili novog heroja. To što je Gaj Filip nakon neuspelog pokušaja rušenja Aristida 2001. godine pobegao u Dominikansku Republiku i tamo bio jedan od vodećih organizatora transporta kokaina iz Kolumbije za Sjedinjene Države ne interesuje nikoga. Ni Amerikance, još manje Haićane, ali ni međunarodnu zajednicu nit Kofija Anana.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija iskreno je priznao da su malo zakasnili. "Međunarodna zajednica poručuje haićanskom narodu da ih nismo zaboravili. Još uvek je bolje zakasniti nego uopšte ne doći." CARICOM, savez petnaest zemalja Kariba, optužuje međunarodnu zajednicu da nije podržala zajednički plan za rešavanje krize na koji je pristao i predsednik Aristid. Plan koji su pre nekoliko nedelja podržale i Sjedinjene Države predviđao je novu vladu u kojoj bi se nalazio po jedan predstavnik Lavale – vladajuće partije, opozicije iz Grupe 184 i međunarodne zajednice. "Njujork tajms" komentariše da je u rešavanju krize na Haitiju pomoć sa strane bila neophodna, ali i da nije stigla na vreme. "Da su međunarodne snage pravovremeno stigle u zemlju, verovatno bi se sprečila eskalacija sukoba i očuvala na demokratski način izabrana vlada"; ovako, "jedino o čemu pobunjenici hoće da se dogovore jeste da Aristid odmah napusti Haiti."

KO JE U PRAVU: Aristid je s vlasti otišao dobrovoljno, ako je verovati američkom ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu. Nekoliko sati nakon uzletanja dva aviona sa aerodroma u Port-o-Prinsu u kojima se nalazio tada već bivši predsednik Haitija, pojavile su se glasine o njegovoj otmici. Aristidova posluga ga je poslednji put videla kako iz kuće izlazi vezanih ruku u pratnji naoružanih američkih vojnika. Zatim je usledilo objavljivanje Aristidove poruke na CNN-u koju je preneo njegov dugogodišnji prijatelj i borac za ljudska prava Rendal Robinson. „ Aristid me je nazvao i zamolio da poručim svetu da ga je američka vojska otela i smestila u avion." Nakon Robinsona javila su se tri američka kongresmena koji su takođe potvrdili slične pozive od strane Aristida. Kolin Pauel je demantovao upotrebu bilo kakvog nasilja: „Međunarodne trupe su omogućile Aristidu bezbedan odlazak u egzil, na koji se sam odlučio. Nikakve otmice i tome slično nisu se odigrale. To je apsurdno", izjavio je Pauel. Apsurdno ili ne, Aristid se iz Centralnoafričke Republike i sam javio svim značajnijim novinskim agencijama i televizijskim stanicama. U izjavi CNN-u on je potvrdio da su ga američke snage prisilile da napusti zemlju i time izvršile državni udar. „Ponovo i ponovo ponavljam – to je bio coup d’etet." Sudbina Aristida, bez obzira da li je otet ili je dobrovoljno otišao iz zemlje, kojom očigledno niti je mogao niti znao da upravlja, jeste sudbina desetine haićanskih lidera koji su sa više ili manje novca uzetih iz državne kase završili u sigurnom egzilu. Za svoju novu domovinu Aristid je izabrao Južnoafričku Republiku, čiji ga je predsednik Thabo Mbeki podržavao do poslednjeg dana.

Navodni "državni udar" na Haitiju koji su izvele međunarodne trupe, pod zastavom UN-a, u trenutku kada je 90 odsto Haićana tražilo Aristidovu ostavku, ne može mnogo štetiti Bušovoj administraciji. Eventualno etabliranje "modela Haiti" mnogo više će štetiti ostalim južnoameričkim državama.

Sjedinjene Države koje su davno sebi dale u zadatak očuvanje političke stabilnosti Srednje i Južne Amerike, na način koji zadovoljava njihove interese, još se nisu odlučile koga da podrže u sukobima opozicije i vlade.

Istovremeno s početkom nemira na Haitiju na ulice Bolivije izašli su i demonstranti tražeći ostavku tadašnjeg predsednika Gonzala Sančeza de Losade. Na opoziciju je pucano po naredbi predsednika i uz podršku američkog šefa bezbednosti Kondolize Rajs, koja je upozorila demonstrante da „prekinu rušenje demokratski izabrane vlade". Losada je završio u egzilu u Majamiju, ostavljajući za sobom gomilu preduzeća privatizovanih američkim kapitalom. Kada je, nasuprot tome, demokratski izabran predsednik Venecuele Hugo Čavez vojnim pučem, iza koga su stajali venecuelanska opozicija, industrijalci i medijski giganti, 2002. godine morao nakratko da napusti vlast, Vašington je brže-bolje podržao pučiste.

OPASAN PRESEDAN: Predsednik CARICOM-a i premijer Jamajke P.J. Paterson upozorio je da bi slučaj Haitija mogao postati opasan primer za smenu i ostalih demokratski izabranih vlada u regionu.

Zato Hugo Čavez poruku sa Haitija shvata ozbiljno. "Venecuela nije Haiti niti je Čavez Aristid", poručio je venecuelanski predsednik Džordžu Bušu. Čavezov ostanak na vlasti mogao bi da zavisi od referenduma koji je zatražila venecuelanska opozicija. On je prvi put otvoreno zapretio Bušu da će obustaviti isporuku nafte Sjedinjenim Državama u slučaju njihovog mešanja u unutrašnju politiku Venecuele. Na ulicama Karakasa se već danima ponavljaju scene slične onima u Port-o-Prinsu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---