Bolje išta

stojan cerović

Svako ko od ove vlade pokušava da napravi veliko strašilo precenjuje njene moći, a čini se šteta celoj zajednici

Nova vlada biće to išta, do kojeg se stiglo takoreći u poslednjem trenutku, kad nam je već pretilo ništa, pa bismo makar zbog toga na premijera, ministre i program morali da gledamo s nešto blagonaklonosti. Sve je to bolje od ničega i šta god ova vlada bude uradila, svakom kritičaru moći će da začepi usta podsećanjem na ovu veliku pobedu nad ništavilom.

Verujem da premijeru Koštunici (valjda ću se jednom navići i na ovo) nekako odgovara baš ovakav start vlade. Čak i to što su radikali najjača stranka i to što je vlada manjinska i što zavisi od podrške socijalista. Možda je i sam, tokom dugih natezanja oko vlade, vodio stvari u takvom pravcu da na kraju dođe dotle da od njegovog kabineta niko ništa ne očekuje. Tako će najmanji rezultat, čak i sama činjenica da uopšte imamo vladu i premijera morati da se smatra čudesnim, veličanstvenim dostignućem.

Ako neko iz Haga bude imao kakvu primedbu na saradljivost vlade, Koštunica namerava da pokaže prstom na Nikolića i da pita "hoćete li njega?". To bi trebalo da bude njegov načelan odgovor na svaku, bilo čiju primedbu. Neće se hvaliti svojim uspesima, neće nas, poput Đinđića, uveravati da je njegova vlada najbolja u istoriji, nego će nas plašiti gorim. Dobro, ako je premijeru tako lakše, neka mu bude, ali problem s takvim pristupom je što nikoga ne pokreće i ne podstiče ni na šta. Statičan premijer imaće statičnu vladu, pa će i država i narod biti takvi, a nije da se nema kuda hitati.

Manjak entuzijazma u vladi i oko nje potiče donekle i iz dominantno konzervativne ideologije, to jest iz refleksnog gledanja unazad, ka korenima, ka nekoj tački u prošlosti u koju bi se valjalo vratiti, a ako je to nemoguće, onda makar treba izbeći bilo kakve novotarije, prepravke i adaptacije. Konzervativizam je, međutim, luksuzna platforma. Može da izgleda otmeno, elitno i nobl, ali za to zemlja treba da vam bude stabilna, tradicije duge i lepe, stanovništvo bogato, kultivisano i samouvereno, a susedi da vam zavide. Ako nema ništa od toga, konzervativizam je smešan i jalov. Sedite i ljubomorno čuvate nešto što vam niko ne bi uzeo.

Nije cela vlada baš tako raspoložena, ali izgleda da su poslove podelili tako da će DSS davati ovaj osnovni ravni ton, a ostali bi mogli nešto i da rade. Može biti da javnost najviše nade polaže u Labusa i Dinkića, ali sudeći po tome šta je sve pripalo Velji Iliću, premijer veruje u njegove nadljudske sposobnosti. Ako on podbaci, ako se posvađa sa ostalima, što ne bi bilo čudo, ako iz bilo kog razloga ode iz vlade, moraće da se nađu četvorica da ga zamene.

Vidim da postoje dileme oko toga koliko će vlada trajati i da li se treba više plašiti od njenog neuspeha ili, naprotiv, od uspeha. Pritom se pod uspehom valjda podrazumevaju restauratorske ambicije DSS-a. Od toga nema ništa, koliko god vlada trajala, pre svega zato što bi u njoj samoj bilo nerazrešivih sporova oko toga šta bi se restauriralo. U najboljem slučaju, ta ambicija mogla bi da dovede do ispravljanja poneke nepravde iz prošlosti, da se nekome vrati nešto oduzeto, ali bolje je da niko ni od toga ne očekuje previše.

Međutim, svako ko od ove vlade pokušava da napravi veliko strašilo čini joj nepravdu, pre svega precenjuje njene moći, a čini se šteta celoj zajednici. Mislim na one koji u ovoj vladi vide ništa manje nego fašizam, mrak, pretnju manjinama, mržnju prema Evropi. Mislim na vojvođanske autonomaše i crnogorske separatiste. Iz njihovih reakcija na ovu vladu vidi se da su se opkladili na nastavak zla i na sukob Beograda sa svetom. Najgora vlada u Srbiji bila bi za tu politiku najbolja. Crna Gora bi ubrzala osamostaljenje, a Vojvodina bi internacionalizovala svoju autonomiju.

Ovo je, u načelu, onaj isti odgovor koji su Miloševiću davale sve republike bivše Jugoslavije i tada je to imalo uspeha. Više nema, jer nema ni Miloševića i ta politika tužakanja i ruženja Beograda sada je samo glupa i odvratna. Neće vojvođanska autonomija nikome u svetu izgledati bolje, nego će Nenad Čanak izgledati kao neuračunljiva osoba ako nastavi da upozorava na rađanje nacionalsocijalizma u Beogradu. Svet zna da je Srbija izubijana i ojađena, da se jedva drži na nogama i teško da neko ima volje da je još kažnjava.

A što se tiče Crne Gore, ako tamo neko misli da ima problem sa srpskim nacionalizmom, neka taj razmisli o tome što radikal Nikolić nudi Podgorici više nego bilo ko drugi: da odmah odluči hoće li samostalnost i ako hoće neka odmah ide. I tako ispada da bi radikali bili najpoželjnija vlast u Beogradu za ultratolerantne, miroljubive, evropski nastrojene autonomaše i separatiste u Vojvodini i Crnoj Gori.

Srbija je, međutim, ipak manje pogođena i oštećena ovom zloćudnom politikom sukoba i pojačavanja ekstrema. Ta polarizacija je danas veća i u Vojvodini i u Crnoj Gori. Izgleda da je Čanak uspeo da ka radikalima gurne više Novosađana nego Beograđana. A rekao bih da je i u zastupanju međunacionalne tolerancije bio toliko agresivan i netrpeljiv da je mogao samo da pogorša te odnose. Manjine i manjinske stranke nemaju ni razloga ni interesa da se drže ovog ekscentričnog galamdžije.

Koštuničina vlada zaslužuje da ima bolju opoziciju od ove. Ili možda ne zaslužuje, ali zar nam svima nije dosta tih bednih i uostalom lažnih pretnji koje razmenjuju navodni centralisti i navodni separatisti i autonomaši?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST