Zatezanje između EU-a i SAD >

Evropska odmazda

duška anastasijević

Briselska mera mogla bi da košta američke proizvođače 315 miliona dolara

Baš kada su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, poljuljani iračkom krizom, počeli da pokazuju znake oporavka, između dve ekonomske supersile izbio je novi, ovoga puta ekonomski rat. Sukob koji je tinjao skoro dve godine kulminirao je odlukom Brisela da svom najvećem trgovinskom partneru, SAD, uvede sankcije na uvoz najraznolikije robe, od meda, preko nakita do delova za nukelarne reaktore.

Brisel je ovom odlukom, zapravo, samo ostvario pretnju s kojom je Amerika suočena već skoro dve godine, od kada je Svetska trgovinska organizacija (STO) proglasila da su subvencije koje američka vlada daje svojim izvoznicima nelegalne i da narušavaju pravila slobodne trgovine koju STO pokušava da zaštiti. Iako je STO u poslednjih nekoliko godina u više navrata arbitrirao u trgovinskim sporovima između SAD i EU-a, ovo je prvi put u istoriji trgovinskih odnosa Vašingtona i Brisela da jedna strana drugoj zavede sankcije.

CENA: Ova mera Brisela mogla bi do kraja godine da košta američke proizvođače 315 miliona dolara, s tim da se ova suma tokom naredne godine može popeti na 666 miliona dolara, ukoliko američki Kongres ne ukine kontroverzni zakon o subvenciji izvoznika.

Zakon omogućava znatne poreske olakšice američkim izvoznicima kako bi njihovi proizvodi bili konkurentniji na svetskom tržištu. Međutim, to s druge strane ugrožava konkurentnost evropskih proizvoda, što je najočitije na primeru američkog Boinga i evropskog Erbasa. Evropska unija se još 2002. godine požalila STO-u na to što američka administracija nepošteno pomaže svoje kompanije tako što su one izuzete od obaveze plaćanja poreza na profit od izvoza ukoliko osnuju "inotrgovinske kompanije" u nekim od off-shore pribežišta u inostranstvu. Takvo ponašanje je nedopustivo sa stanovišta STO-a, koji je dozvolio EU-u da za uzvrat poveća tarife i tako kompenzuje gubitke evropskih kompanija.

Sankcije će biti fazne, i EU će svakog meseca povećavati dažbine na robu iz uvoza za po pet odsto. Deset država koje od maja ove godine postaju punopravne članice EU-a takođe će morati da se pridržavaju sankcija, pod uslovom da one do tada još budu na snazi.

Obe strane, međutim, pokušavaju da stišaju strasti, i u izjavama zvaničnika s obe strane Atlantika nema ni približno oštrih reči i uvreda koje su se mogle čuti u jeku iračke krize. "Čekali smo više od dve godine, ali SAD nisu uskladile svoje zakonodavstvo sa pravilima STO-a", izjavio je evropski komesar za trgovinu Paskal Lami. "Zato nam ne preostaje ništa drugo nego da uvedemo kontramere. Ove mere će biti ukinute istog trenutka kada Kongres bude izmenio sporni zakon." Lami je dodao da mera sankcija nije odraz gneva Evropljana, već očaja. Džon Dišarun, potpredsednik američke Trgovačke komore, odluku Brisela kratko je prokomentarisao: "Ovo je tužan dan za trgovinske odnose ozmeđu SAD i Evrope. Niko ne želi sankcije, one pogoršavaju klimu u odnosima." Američki predsednik Džordž Buš pozvao je Kongres da izmeni sporni zakon.

Ova mera najviše će pogoditi američke izvoznike nakita i igračaka, a s druge strane Atlantika Veliku Britaniju i Irsku, najveće trgovinske partnere SAD u okviru EU-a. Britanski ministar trgovine Majk O’Brajen, koji je u izjavi za londonski "Independent" najavio da će se Velika Britanija založiti u Briselu da se sankcije povuku čim Senat preporuči Kongresu ukidanje spornog zakona. On je takođe izjavio da se uzda u podršku premijera Irske, koja je trenutno predsedavajuća EU-a.

EKONOMIJA I GEOPOLITIKA: Trgovina ima bar jednaku težinu kao i geopolitika u transatlantskim odnosima, iako vesti sa ovog fronta retko stižu na naslovne strane. Ali, u poslednjih nekoliko godina, zapravo od tragičnih događaja od 11. septembra, američka administracija sve više poseže za trikovima ne bi li privredu izvukla iz recesije, što je EU i Ameriku već nekoliko puta dovodilo do ivice pravog carinskog rata, a mnoga pitanja ostavilo nerešenim, gde hormoni igraju veliku ulogu. Tako se između SAD u EU-a i dalje vodi spor oko genetski modifikovane hrane i govedine tretirane hormonima, koju Evropljani odbijaju da uvezu i SAD. Nakon što je Evropska unija zabranila uvoz ove govedine iz SAD, Amerika se osvetila uvođenjem dažbina u iznosu od 120 miliona dolara na uvoz prehrambrene robe iz EU-a. EU se takođe oštro suprotstavila nametanjem visokih tarifa za čelik iz uvoza, čime je predsednik Buš pokušao da oživi propalu industriju čelika u zemlji. Tarife su kratko bile na snazi, jer je Buš morao da povuče ovu meru pod pritiskom EU-a i domaćih kompanija, i po nalogu STO-a. I antidamping režim Amerike je pod udarom. I tu se umešao STO, koji je pre dve nedelje presudio da je ovaj zakon, koji datira još iz 1916, nelegalan. Po antidamping zakonu, američke kompanije mogu da tuže strane konkurente koji svoju robu prodaju ispod cene. Kazne su već platile neke japanske firme.

Na sreću SAD i nesreću EU-a, slab dolar u odnosu na evro i jen poslužiće još prilično dugo vremena kao amortizer ovih trgovinskih čarki. Analitičari takođe upozoravaju da bi i za Brisel i za Vašington bilo najbolje da svoje nesuglasice reše bilateralno, umesto što zatrpavaju STO.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST