Analiza Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina

 

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina objavljen je u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 67/2001 od 01. 07. 2003. godine. Ovim zakonom Republika Srbija je uredila obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca ratnih zločina. Cilj donošenja ovog zakona je efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine.

Zakon se sastoji od šest glava: Uvodne odredbe, Organizacija i nadležnost državnih organa, Pravila postupka, Plate i druga prava po osnovu zakona, Sredstva za rad i Prelazna i završna odredba

I – UVODNE ODREDBE

Član 1. Zakona je uvodna odredba koja govori da se ovim zakonom uređuju obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca ratnih zločinaca.

Članom 2. precizno se utvrđuju krivična dela na koje se ovaj zakon primenjuje.

U stavu 1. ovog člana navedeno je da su to krivična dela određena u Glavi XVI Osnovnog krivičnog zakona (Krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava), a to su: Genocid (čl. 141), Ratni zločin protiv civilnog stanovništva (čl. 142), Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika (čl. 143), Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika (čl.144), Organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina (čl. 145), Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (čl. 146), Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojištu (čl. 147), Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (čl. 148), Povreda parlamentara (čl. 149), Surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (čl. 150), Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika (čl. 150a), Uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika (čl. 151), Podsticanje na agresivni rat (čl. 152), Zloupotreba međunarodnih znakova (čl. 153), Rasna i druga diskriminacija (čl. 154), Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu (čl. 155), Međunarodni terorizam (čl. 155a), Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom (čl. 155b) i Uzimanje talaca (čl. 155v).

U stavu 2. se navodi da se ovaj zakon primenjuje i radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela predviđenih članom 5. Statuta Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na području bivše Jugoslavije od 1991. godine, a to su Zločini protiv čovečnosti koji su određeni ovim članom.

U članu 3. propisano je da su državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona koja su izvršena na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve. Ovo rešenje je u skladu sa odredbama člana 15. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, imajući u vidu da se navedena krivična dela smatraju krivičnim delima i prema opštim pravnim načelima priznatim od strane međunarodne zajednice.

II – ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA

Članom 4. Zakona osniva se Tužilaštvo za ratne zločine za teritoriju Republike Srbije sa sedištem u Beogradu koje je nadležno za postupanje u predmetima navedenih krivičnih dela. Ovim tužilaštvom rukovodi tužilac za ratne zločine. Na rad Tužilaštva za ratne zločine shodno se primenjuje Zakon o javnom tužilaštvu.

Članom 5. Zakona uređuje se način na koji se bira Tužilac za ratne zločine, odnosno postavlja njegov zamenik i određuje vreme trajanja njegove finkcije. Tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština i njegova funkcija je stalna što je u skladu sa članom 106. Ustava Republike Srbije. Način postavljanja i način razrešenja zamenika tužioca za ratne zločine su specifično uređeni ovim zakonom u odnosu na Zakon o javnom tužilaštvu, tako što zamenike postavlja i razrešava tužilac za ratne zločine, a ne Vlada. Zamenik tužioca za ratne zločine postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Zakon predviđa da se po prestanku funkcije tužilac za ratne zločine, odnosno zamenik vraćaju na dužnost koje su vršili u javnom tužilaštvu.

Članom 6. Zakona predviđa se da tužilac za ratne zločine donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu za ratne zločine, uz saglasnost ministra pravde.

Član 7. Nacrta zakona propisuje obaveze državnih organa i organizacija prema tužiocu za ratne zločine u cilju efikasnijeg otkrivanja ratnih zločina. Ovi organi su dužni da na zahtev tužioca za ratne zločine bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva, obezbede blagovremeno odazivanje svojih pripadnika, uključujući i starešine, radi davanja obaveštenja ili saslušanja, i bez odlaganja predaju svaki dokaz koji može da pomogne u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.

Članom 8. Zakona obrazuje se Služba za otkrivanje ratnih zločina u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ova služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine. Ministar unutrašnjih poslova postavlja i razrešava starešinu službe i svojim aktom uređuje rad službe po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine. Na taj način se između službe i tužioca za ratne zločine uspostavlja čvršći odnos, a u cilju efikasnijeg gonjenja učinilaca krivičnih dela ratnih zločina.

Članovima 9. i 10. Zakona određuje se nadležnost i organizacija sudova za postupanje u krivičnim delima iz ovog zakona u prvom i drugom stepenu. U prvom stepenu nadležan je Okružni sud u Beogradu. U nadležnim sudovima obrazuju se specijalna veća za ratne zločine.

Članom 11. Zakona obrazuje se u Okružnom sudu u Beogradu Posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova, poslova zaštite svedoka i oštećenog i obezbeđivanje uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona (audio-zapis toka glavnog pretresa, video-konferencijska veza, zaštita ličnih podataka svedoka ili oštećenog), a sve to imajući u vidu specifičnost krivičnog postupka protiv učinalaca ratnih zločina.

Članom 12. Zakona obrazuje se posebna pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz ovog zakona.

III – PRAVILA POSTUPKA

Članom 13. Zakona precizira se da se na učinioce krivičnih dela ratnih zločina primenjuju Posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala (glava XXIX a) Zakonika o krivičnom postupku i određuje se shodna primena ostalih odredaba tog zakona. Među odredbama glave XXIX a. Zakonika o krivičnom postupku koja se primenjuju u postupku protiv učinilaca ratnih zločina treba pomenuti sledeće:

član 504g. određuje da sud u prvom stepenu sudi u veću sastavljenom od trojice sudija, a u drugom stepenu veće je sastavljeno od pet sudija.

član 504d. predviđa da tužilac može predložiti sudu da se kao svedok sasluša pripadnik kriminalne grupe (svedok saradnik).

član 504ž. predviđa da je prilikom saslušanja svedoka saradnika javnost isključena, osim ako Veće na predlog tužioca i uz saglasnost svedoka ne odluči drugačije.

član 504j. propisuje da se iskazi i obaveštenja koje je tužilac prikupio u pretkrivičnom postupku mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, ali se odluka ne može zasnivati samo na njima.

član 504p. predviđa da tužilac može odrediti da se određenom svedoku, svedoku saradniku i članovima njihove uže porodice obezbedi posebna zaštita.

Članom 14. Zakona predviđa se poseban način saslušanja svedoka ili oštećenog čije prisustvo nije moguće obezbediti na glavnom pretresu. Prvi put se u našem krivično-procesnom zakonodavstvu predviđa mogućnost saslušanja oštećenog ili svedoka putem video-konferencijske veze, koje se može obaviti i putem međunarodne pravne pomoći, što je u skladu sa Drugim dopunskim Protokolom uz Konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći. Uvođenje ovakvog načina saslušanja posebno je značajno u postupcima za krivična dela predviđena ovim zakonom imajući u vidu činjenicu da su ova dela vršena i na teritorijama van Republike Srbije i da se kao oštećeni i svedoci mogu pojaviti lica koja nisu državljani Republike Srbije.

Članom 15. Zakona uvodi se mogućnost zaštite ličnih podataka svedoka ili oštećenog, koju može odrediti sud po zahtevu zainteresovanog lica, što je jedan od elemenata zaštite svedoka.

Članom 16. Zakona uvodi se audio-zapis o celokupnom toku glavnog pretresa, koji se transkriptuje i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi.

IV – PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA

Članom 17. Zakona utvrđuje se pravo na uvećanu platu licima koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicima iz ovog zakona, čime se obezbeđuje njihova veća samostalnost u obavljanju poslova koji su im ovim zakonom stavljeni u nadležnost.

Članom 18. Zakona utvrđuje se da sudija u Veću za ratne zločine, tužilac za ratne zločine i njegov zamenik imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.

V – SREDSTVA ZA RAD

Član 19. Zakona propisuje obavezu Ministarstva pravde da obezbedi odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine, Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i Posebne pritvorske jedinice.

Član 20. Zakona predviđa da se sredstva za rad državnih organa i posebnih organizacionih jedinica utvrđenih ovim zakonom obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

VI – PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 21. Zakona predviđa prelazno rešenje po kome će se krivični postupci za krivična dela iz ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja ovog okončati pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22. Zakona reguliše stupanje na snagu zakona.

Zaključak

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina predstavlja značajan korak u specijalizaciji pravosudnih organa u Republici Srbiji za procesuiranje krivičnih dela ratnih zločina. Naročito se ističe osnivanje Tužilaštva za ratne zločine, koje je specijalizovano da goni učinioce ratnih zločina, kao i činjenica da tužilac za ratne zločine sam postavlja svoje zamenike, čime je istaknuta njegova samostalnost u odnosu na ostale organe, a takođe i odnos ovog tužilaštva prema Službi za otkrivanje ratnih zločina i drugim državnim organima koji su dužni da postupaju po njegovim zahtevima.

Pored navedenog treba istaći da su ovim zakonom uvedeni novi procesni instituti u naše krivično zakonodavstvo (saslušanje svedoka putem video-konferencijske veze i međunarodne pravne pomoći, zaštita ličnih podataka svedoka), kao i obavljanje poslova zaštite svedoka u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, a sve radi efikasnijeg vođenja krivičnog postupka za ratne zločine.

Ovim zakonom stvorene su pravne pretpostavke za procesuiranje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina pred domaćim organima koji su specijalizovani za ove predmete, što predstavlja značajan napredak u ispunjavanju međunarodnih obaveza i otvara mogućnost preuzimanja postupaka koji se vode pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kao i efikasnije sprovođenje krivičnog postupka prema učiniocima ratnih zločina koje ne goni ovaj tribunal.

Beograd, 27. 02. 2004.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST