Smena u RTS-u >

Legalno unatrag

Dve škole mišljenja razmenjuju oštre argumente koji se tiču Tijanićevih profesionalnih sposobnosti, njegove spremnosti da "obavlja poslove za razne gazde", višegodišnje povezanosti sa Bogoljubom Karićem, stila života i cene istog, nezajažljive potrebe za posedovanjem moći... Ima i dosta opaski vezanih za tezu o revanšističkim namerama nove vlasti

Ministar kulture i medija Dragan Kojadinović dodatno je pogoršao utisak: objašnjavajući zašto se u trenutku najgore eskalacije nasilja na Kosovu vlada bavila smenom na čelu RTS-a i za direktora državne televizije postavila samoproklamovanog najboljeg srpskog novinara i politički nimalo neutralnu personu Aleksandra Tijanića, Kojadinović je pokušavao da dokaže da je odluka čisto profesionalna i da je bivši direktor Aleksandar Crkvenjakov smenjen s te pozicije zbog lošeg izveštavanja RTS-a o poslednjim dešavanjima na Kosovu.

Nevolja s uverljivošću ministrove tvrdnje je, međutim, to što su nedeljama pre Tijanićeve promocije 18. marta, dok nasilja na Kosovu nije bilo na vidiku, mediji tvrdili da nova vlast planira da na čelo državne televizije dovede baš Tijanića.

Zbog nečeg, deo javnosti iznenađen je izborom nikog drugog do savetnika aktuelnog premijera Vojislava Koštunice u vreme kad je bio predsednik poslednje Jugoslavije, ali i ministra za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, bliskog prijatelja Mire Marković i fanatičnog neprijatelja Zorana Đinđića, uspešnog urednika dveju televizija (Politika, BK) i neuspešnog osnivača jednih novina ("Građanin"), talentovanog pisca po mišljenju jednog dela javnosti, ali i najistaknutijeg promotera govora mržnje i sveopšteg prostakluka, po mišljenju nimalo beznačajnog broja poreskih obveznika iz čijeg se džepa finansira rad (politička zloupotreba) RTS-a.

LEGALNO: Odluka Vlade izazvala je ostavku gotovo čitavog Upravnog odbora RTS-a, negodovanje Nezavisnog udruženja novinara (NUNS), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i pojedinih političkih partija – a sve zbog proceduralnih razloga, odnosno zaobilaženja važećeg zakona o radio-difuziji (Vlada se pozvala na stari zakon o javnim preduzećima) i nepoštovanja odredbe Statuta RTS-a prema kome direktor te kuće mora imati završen fakultet, što "najbolji srpski novinar" nema.

Način izbora direktora RTS-a mogao bi biti važna karika u nizu dokaza za stav oponenata DSS-a o "problematičnosti" stožera aktuelne vlade – ta stranka je svoje onoliko reklamirano "poštenje" iskazala izborom osuđivanog provalnika na mesto ministra policije, "pravdoljubivost" odlukom da ministar pravde bude nekadašnji progonitelj političkih disidenata i, napokon, "legalizam" ciničnim odnosom prema zakonu prilikom ustoličenja podobne osobe na čelo RTS-a.

Pristalice DSS-a, međutim, imaju odličan odgovor na poslednji deo kritike: polovinom decembra Okružni sud u Beogradu odbio je žalbu RTS-a i time potvrdio odluku prvostepenog suda, po tužbi Gordane Suše, da je konkurs za izbor glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a iz 2000. godine nezakonito poništen. Iz čega, zapravo, proizlazi da je Bojana Lekić nelegalno bila na funkciji, koju je, nakon promene vlasti, sama napustila i otišla na BK TV(?!).

Tijanić sada tvrdi da je njegov uslov za prihvatanje funkcije direktora RTS-a bio da Suša bude glavni urednik. Gordana Suša, međutim, kaže da je nikakvi pozivi, bez obzira na to od koga dolaze, ne interesuju i da će tek nakon naimenovanja novog Upravnog odbora RTS-a moći da razmišlja da li će se javiti na javni konkurs za glavnog urednika RTS-a. "S posebnim zadovoljstvom htela sam da konkurišem tom Upravnom odboru protiv koga sam dobila presudu zbog nezakonitog poništavanja konkursa posle 5. oktobra. Ali, oni su podneli ostavku, konkurs je pao u vodu, tako da su me drugi put ‘principijelno’ prevarili", kaže Suša.

UTICAJ DSS-a I DS-a: U leto 2001. godine UO je poništio konkurs za uredništvo RTS-a, a tadašnji predstavnik NUNS-a u Upravnom odboru Branka Prpa podnela je ostavku na to mesto. Suša, tadašnji predsednik NUNS-a, optuživala je DSS i DS da utiču na imenovanja u RTS-a i time krše predizborna obećanja DOS-a, i tvrdila da ju je generalni direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov odgovarao od kandidovanja na konkurs, uz obrazloženje da ona nema podršku DSS-a, koja joj je potrebna s obzirom da njega podržava DS.

Crkvenjakov danas tvrdi da nije član DS-a, što mu se obično pripisuje. Prema njegovim rečima, RTS je "ostavljen u raskoraku sa do kraja neizvršenim Zakonom o radio-difuziji", usvojenim još u leto 2002. Konačnom usvajanju Zakona prethodilo je dugotrajno natezanje i čak devet verzija (usvojena je deseta), ali je pravo mučenje usledilo u pokušaju njegove primene (izbor Saveta republičke radiodifuzne agencije, koji su pratila brojna osporavanja). Prema tom zakonu, (sporni) Savet trebalo je da izabere novi upravni odbor, koji bi potom raspisao konkurs i izabrao novog direktora i urednike.

Umesto toga, vlada se pozvala na Zakon o javnim preduzećima, pa još i obrnula proceduru – prvo je izabran direktor, a tek potom sledi izbor Upravnog odbora (i novog radiodifuznog saveta). Crkvenjakov kaže da čak ni "Miloševićev" Zakon o javnim preduzećima nije do kraja poštovan, jer i on podrazumeva raspisivanje javnog konkursa, "što piše u Statutu RTS-a". Nakon brojnih kritika po novinama, čak je i nadležni ministar (Kojadinović) "priznao" da je "možda bilo uputnije da je novi generalni direktor RTS-a postavljen na šest meseci, kao vršilac dužnosti", dodajući da "vlada ima pravo na greške".

"Ključni problem je u tome da je celo nastojanje da se od državnog servisa, koji predstavlja deo plena svakoga ko dođe na vlast, napravi javni radiodifuzni servis koji ne bi bio podložan svim potresima političkog života, vraćeno na početak", kaže Crkvenjakov.

OPŠTA ZABAVA: U međuvremenu, javnost se zabavlja silnim vestima/tračevima i najavama tužbi vezanim za RTS: te saradnica bivše glavne urednice iznela dokumentaciju iz RTS-a, te Crkvenjakov sklapao štetne ugovore, te rukovodstvo firme neopravdano putovalo po svetu dok za program i novinare nije bilo para... Sindikat Nezavisnost RTS-a odavno ratuje sa Crkvenjakovom i dosadašnjim predsednikom UO RTS-a Dejanom Mijačem, a podneo je i neke krivične prijave zbog "nesavesnog rada u službi".

S druge strane, očevici tvrde da je u četvrtak, par sati pošto je vlada donela odluku o smeni na vrhu RTS-a, glavna zvezda mitinga "julovskih" i "patriotskih" snaga, glumica Ivana Žigon, ušetala u RTS i tražila da se pojavi u programu, pozivajući se na "naređenje Aleksandra Tijanića". Tog dana, tvrdi se, neplanirani upad nije urodio plodom, zahvaljujući odluci organizatora da poštuje utvrđeni plan, ali se Ivana Žigon na programu, planirano, pojavila dan kasnije.

Istovremeno, izvor iz RTS-a svedoči o velikom nezadovoljstvu u samoj kući koje je, baš na dan smene Crkvenjakova, pretilo čak i pobunom i preuzimanjem programa. Mediji su već izvestili o saopštenju snimatelja RTS-a koji su, uz pohvale novom direktoru, urednicima u otvorenom pismu poručili "spakujte se i odlazite" zbog toga što su "zanemeli" u noći kada je "na Kosovu došlo do etničkog čišćenja". Nezadovoljstvo, međutim, nisu osećali samo snimatelji nego i novinari i urednici, na čiji zahtev je u četvrtak, oko 13:30, održan sastanak sa Crkvenjakovom. U to vreme još na funkciji direktora RTS-a, Aleksandar Crkvenjakov je, prema rečima istog izvora, praktično priznao da je prethodnog dana imao pogrešnu procenu u vezi s načinom izveštavanja o događajima na Kosovu i saopštio da će se televizija direktno uključiti u prenos molebana iz Hrama svetog Save i intenzivirati izveštavanje o kosovskoj krizi. Već oko 18 sati tog dana, u RTS je ušetao Tijanić, sa svoja dva mobilna telefona (pištolj koji obično nosi nije bio vidljiv).

DISCIPLINA I HIGIJENA: Novi direktor je, tvrdi naš izvor, obećao da neće otpuštati radnike jer "ne želi da stvara socijalne slučajeve" i obećao – svima koji ne uspeju da odgovore zahtevima profesije i timskog rada – premeštaj na druga radna mesta. Svojim necivilizovanim stilom, Tijanić je, tvrdi naš izvor, tokom prva tri dana rada zapravo samo izdao naređenja kojima se s profesionalne tačke gledišta nema šta zameriti, naročito spram stepena javašluka i dezorganizovanosti koja u toj kući vlada (od nominalno oko 60 novinara političke i privredne rubrike, informativne emisije ne radi više od oko 15, a program je podeljen u nekoliko jedinica bez dobre međusobne komunikacije). Novi direktor je doneo odluku o formiranju centralnog deska koji vodi računa o vestima, a za privremenog zamenika postavio je Bojana Brkića, novinara spoljnopolitičke redakcije.

Iščekujući da novi direktor RTS-a ostvari i drugi deo svog obećanja – da će se brinuti o "disciplini i higijeni" na državnoj TV – na internet forumima manji, novim tehnologijama sklon deo populacije vodi živu diskusiju na temu smene na RTS-u. Dve škole mišljenja razmenjuju oštre argumente koji se tiču Tijanićevih profesionalnih sposobnosti, njegove spremnosti da "obavlja poslove za razne gazde", višegodišnje povezanosti sa Bogoljubom Karićem, stila života i cene istog ("pre tri dana viđen na ulici u novom volvu XC s probnim tablicama"), nezajažljive potrebe za posedovanjem moći... Ima i dosta opaski vezanih za tezu o revanšističkim namerama nove vlasti, prema mišljenju brojnih forumaša, potvrđenu Tijanićevim imenovanjem na mesto direktora najmoćnije medijske kuće. "Kad ti neko drmne šljagu, vratiš mu tri nazad, pa onda ga prijaviš za onu njegovu šljagu, i odereš pred sudom", kaže jedan od forumaša, tvrdeći da je "tako i u demokratiji i u diktaturi".


 

Učinak

Smenjeni direktor RTS-a demantuje "mehaničku priču" o velikom broju ljudi u RTS-u, podsećajući da je 5. oktobra tamo bilo 8100 zaposlenih, a sada oko 5900, "u skladu s merom koju su predložili međunarodni revizori". U učinak trogodišnjeg rada dosadašnjeg rukovodstva Crkvenjakov ubraja vraćanje 30 miliona nemačkih maraka dugova, povratak u Evroviziju, plaćanje telefonskih računa za pet godina unazad, obnovu objekta u Takovskoj, digitalizaciju studija 8 u Košutnjaku, povratak u život dva studija u Aberdarevoj, otvaranje dopisništva u Zvečanu, povećanje prosečne plate sa 40 na 200 evra, marketinški prihod od 1.200.000 evra mesečno i naročito – povratak poverenja u program RTS-a. Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da 27 odsto građana od svih televizija najviše veruje RTS-u, oko 17 odsto TV B92, a 9 odsto BK TV-u. Uoči pada Miloševića, rejting gledanosti RTS-a bio je 11–12, a sada, zavisno od sezone, 20–30 odsto. Prvi program Radio Beograda ponovo je najslušanija stanica u Srbiji, kaže Crkvenjakov, koji je uzeo "strašno velik godišnji odmor" nakon kog planira da zatraži da ga RTS proglasi tehnološkim viškom.

Mobilisan

Tvrdeći da je nerado prihvatio funkciju direktora RTS-a ("praktično sam mobilisan"), Tijanić je u prvim izjavama medijima nakon imenovanja podržao odluku UO RTS-a o ostavci ("očekujem da sve što nisu smeli da kažu Bebi i Vesiću sada kažu meni"). Izjavio je i da očekuje razne otpore, ne samo iz RTS-a, ali i da na njega niko neće moći da utiče i ocenio da nacionalna kuća mora da bude "centar normalnosti, čuvar interesa građana, javni servis i demokratska institucija".

Samo mesec dana ranije izražavao je sumnju u nezvanične informacije da će doći na mesto direktora RTS-a, tvrdeći da "svaka politika voli da na takvom mestu vidi slugu od karijere, priučenog roba, skomnog poslušnika, korumpiranog obožavaoca koji za stan, tajni honorar ili kredit ispunjava svako naređenje".

"Da li ja odgovaram opisu?", pitao je Tijanić novinara "Balkana" u tekstu objavljenom 22. februara ove godine.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST