Privatizacija šećerana >
Koliko košta 3 evra
 Tragom najčešće spominjanog primera privatizacije u Srbiji, kupovine šećerana po tri evra, krenuli smo u istraživanje prave cene ovako "lako" stečene imovine. Postati vlasnik preduzeća za sumu od jedva dvesto dinara znači da svaki prosečni, pa čak i siromašni stanovnik Srbije i Crne Gore može, bez velikog odricanja, da priušti sebi po jednu šećeranu. Ipak, po uvreženom mišljenju jednog dela javnosti, ovakvo sticanje imovine bilo je omogućeno jedino privilegovanim pojedincima, ili kompanijama. Zato smo se kod nadležnih u MK Komercu raspitali, šta to zapravo znači i koliko ih je zapravo koštala kupovina tri šećerane na tenderu.
Prilikom kupovine šećerana za tri evra, njihov novi vlasnik preuzeo je, pre svega, dugove fabrika nasleđene iz prethodnog perioda. Ti dugovi su samo u Pećincima iznosili 11 miliona evra u momentu privatizacije. Po potpisanom ugovoru prilikom kupovine, MK Komerc se obavezao na ulaganje u investicioni program vredan sedam miliona evra po fabrici, dakle ukupno oko 20 miliona evra. U petogodišnjem periodu, obaveza novog vlasnika je izdvajanje po 50.000 evra godišnje lokalnoj samoupravi. Postupak privatizacije je podrazumevao i određeni socijalni program u visini od oko dva miliona evra po fabrici. Što se tiče statusa zaposlenih, u narednih 5 godina novi vlasnik ne sme otpuštati zaposlene, niti dopustiti da fabrika padne u prinudni stečaj. Naravno, ne može promeniti ni delatnost ovako privatizovanih fabrika šećera. U narednih pet godina, lokalna samouprava imaće jedan odsto učešća u profitu godišnje, a radnici 5 odsto.
Poštujući ove obaveze, samo u toku prve godine dato je, po osnovu investicionih ulaganja, dva miliona i 550.000 evra za šećeranu u Baču, gotovo isto toliko za Pećince i 1.700.000 za Kovačicu. Ova sredstva usmerena su na kupovinu nove opreme i modernizacije postojećih linija proizvodnje.
Neposredno pred uključivanje u sastav MK Grupe, septembra 2002. godine šećerana u Baču nije radila prethodne dve godine, a radnici u Pećincima šest meseci nisu primili platu. Šećerane su zatečene u katastrofalnom stanju. U toku remontnog perioda samo iz pogona fabrika izbačeno je oko 35.000 tona smeća. Proizvodni pogoni zbog zastarelosti i neodržavanja nisu mogli da proizvedu šećer zadovoljavajućeg kvaliteta i početak kampanje bio je doveden u pitanje.
Ulaganja su dala rezultate već u ovoj godini: proizvodni pogoni su pouzdani, napravljen je pomak u održavanju nominalnog kapaciteta fabrike i omogućena je prerada u optimalnom roku. Pored ovih investicija, u redovno održavanje postrojenja uloženo je oko 800.000 evra u šećeranu u Baču, milion evra u Pećince, kao i 400.000 evra u šećeranu u Kovačici.
Kompanije iz Grčke i Italije kupile su šećerane u Srbiji po daleko povoljnijoj ceni od MK Komerca. Pri tom, Grci ne kriju ambiciju da kupe deo ili kompletno sve šećerane u sastavu MK Grupe.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
MK Komerc i "šećerna afera" >
Ko pakuje prepakivanje
-
MK Grupa >
Jezgro – četiri šećerane
-
Sastanak Miodraga Kostića i Jana Blankerta >
Suština – loš carinski sistem
-
Predlog MK Komerca Vladi Srbije >
Povećati prelevman za uvoz šećera C-kvote iz EU-a
-
Pismo od 21. januara 2004. ministru poljoprivrede Stojanu Jevtiću >
Zahtev za preraspodelu kvota