NEDELJA
Međuvreme
 Pouka
Tradicionalnim blokiračima puteva početkom leta – malinarima i višnjarima, početkom nedelje priključili su se i vojvođanski ratari, nezadovoljni otkupnom cenom pšenice. Verovali ili ne, problem je u tome što je ovogodišnji rod pšenice za milion tona veći nego prethodne, najbolji u prethodnih desetak godina, te je ponuda mnogo veća od potražnje. Da nevolja bude veća, rodilo je svuda, ne samo kod nas, pa je i izvesti teško, a cena na svetskoj berzi pada. Povrh svega, u robnim rezervama već ima 320.000 tona pšeničnog zrna, više nego dovoljno za stabilnost snabdevanja, tako da se država u ovoj žetvi nije pojavila kao kupac, već samo mlinari. Po zakonima tržišta, u takvoj situaciji cena pada. Mlinari, koji su u ovom trenutku jedini kupci, nudili su između 6 i 7 dinara za kilogram, ratari zahtevali da im se plati, bez obzira na to ko i kako, od 9 pa čak do 14 dinara. Pre samo nekoliko meseci, pšenica se prodavala po dvostruko višoj ceni, jer je prošlogodišnji rod bio katastrofalan, ponuda manja od potražnje, pa je, po zakonima tog istog tržišta, cena vrtoglavo rasla. Zbog toga je vlada ponudila otkup "na zeleno" po 7 dinara za kilogram i dinar i po premije, da se osigura na vreme. Od potraživanih 200.000 tona otkupljena je svega polovina, jer su ratari iz nekog razloga, uprkos prognoziranom dobrom rodu, očekivali da će posle žetve bolje proći. Kad videše da neće biti kako su namislili, blokiraše puteve da cenu isteraju. Već sledećeg dana dogovor je ipak sklopljen i putevi odblokirani: mlinari će pšenicu platiti 7 dinara, republika će doplatiti dinar premije, pokrajina još pola dinara, tako da će cena biti ista kao i u otkupu "na zeleno". Ispade sad da je ta cena ipak dobra. Po zakonima tržišta, treba očekivati da će i cena hleba pasti. Iz ovog bi svako mogao izvući pouku, samo ako hoće: ratari da ubuduće ugovaraju prodaju unapred, kao što se u celom svetu radi, mlinari da regresiraju proizvodnju i tako sebi obezbede sirovinu i kad žetva podbaci, a vlada da najzad shvati da strateške poljoprivredne kulture nisu samo roba na tržištu. Ako tako bude bilo, blokade puteva ovim povodom biće samo gorko sećanje, a osrednji rod od četiri tone po hektaru neće se nikad više rekordom zvati.
Masoni
U Beogradu je 3. jula održan skup slobodnih zidara/masona iz 18 zemalja. Veliki majstor Velike ujedinjene lože Nemačke Klaus Hornefer rekao je u izjavi za B92 da je ovo šesta po redu konferencija takozvanog "Protokola Sinaje" započetog pre pet godina konferencijom u rumunskom letovalištu Sinaji, a da je dodatni povod za njegov dolazak bila i godišnja skupština regularne Velike lože Jugoslavije koja je osnovana 1990, upravo uz pomoć Velike ujedinjene lože Nemačke. U svetu danas ima oko pet miliona masona, i to – kako kažu – samo u slobodnom delu sveta. I dok masoni u Sjedinjenim Državama deluju potpuno javno, njihova braća u Evropi tek počinju da izlaze iz sveta tajanstvenosti. Veliki majstor Velike lože Austrije Mihael Krause naveo je za B92 da je zadatak njegove lože da masonima u Istočnoj Evropi i njihovim zemljama omogući brži ulazak u ujedinjenu Evropu. S tim u vezi preduzeta je i inicijativa za stvaranje novih loža u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Po pitanju ponovnog uspostavljanja masonerije u SCG još nema direktnog angažmana, ali kako prenosi B92, jedna od tema sastanka u Beogradu bila je – kako pomoći balkanskim masonima da se javnosti predstave u što boljem svetlu.
Tolerancija
Strateški marketing za projekt Studentske unije Srbije sproveo u aprilu i maju ove godine istraživanje među studentima sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kako prenosi Beta, od 1027 studenata, koliko ih je bilo obuhvaćeno ovim istraživanjem, 67 odsto njih ne bi prihvatilo da deli sobu s homoseksualcima. Sličan nivo tolerancije važi i za mogućnost da im cimeri budu studenti druge nacionalnosti. Kada su Albanci u pitanju, 70 odsto anketiranih ne bi pristalo da s njima deli prostoriju za stanovanje, dok bi 63 odsto odbilo i Rome. Na pitanje da li bi delili sobu s osobom druge veroispovesti, 57 odsto studenata izjasnilo se pozitivno, a 24 negativno. S Bošnjakom bi sobu delilo 49 odsto studenata, 32 odsto ne bi, dok je broj onih koji bi, odnosno ne bi bili u sobi s Hrvatima 41 odnosno 40 odsto. Sobu bi s hendikepiranom osobom delilo 50 odsto studenata, dok se 29 odsto izjasnilo suprotno. Istraživanje je pokazalo i da među studentima postoje velike socijalne distance, kao i da 68 odsto akademaca pre studija nije putovalo van Srbije, uključujući i putovanja u zemlje nastale na prostoru bivše SFRJ.
Naziv
Crnogorski Savet za opšte obrazovanje promenio je 1. jula ime dosadašnjem programu za maternji jezik i književnost. Ovaj program ubuduće će se zvati "Program za srpski, crnogorski, bošnjački i hrvatski jezik i književnosti". Za nastavu na albanskom jeziku, za predmet maternji jezik i književnost, prema odluci Saveta, biće urađen program za albanski jezik i književnost. Usvajanjem odluke, kako je objašnjeno na sednici Saveta, nije promenjen naziv nastavnog predmeta koji se i dalje zove "maternji jezik i književnost", bez ranije predloženih odrednica u zagradi "srpski, crnogorski i ostali". Samo je imenovan nastavni program za srpski, crnogorski, bošnjački i hrvatski, što znači da će program koji je do sada važio samo za predmet "srpski jezik i književnost" morati da bude prilagođen novom nazivu programa.
Kavaljer
Student Ivan Radisavljević, deleći 1. jula cveće damama koje su prolazile ispred "Ruskog cara" u Knez Mihailovoj ulici, zaradio je kaznu od beogradske komunalne inspekcije zbog, kako u prijavi stoji – zauzimanja prostora. Verovatno nesvesne da primanjem ruža, gerbera i karanfila mogu da pruže podršku prekršaju, pripadnice lepšeg pola, koje su na Ivana Radisavljevića naišle pre inspekcije svesrdno su, i to sa osmehom, učestvovale u tom kršenju javnog reda. Kako je "džentlmen dana" Ivan Radisavljević izjavio za "Večernje novosti", komunalna inspekcija je svojom intervencijom dezavuisala jednu humanu akciju čiji je cilj prema njegovoj zamisli bio da devojkama i ženama ulepša dan. Ono što je inspekciji definitivno pošlo za rukom, međutim, jeste pružanje još jednog dokaza u prilog tezi da se u Srbiji zaista ne isplati biti kavaljer.
Skelet
U dvorištu zgrade u Krunskoj ulici pred ulazom broj 20, 2. jula posle podne radnici firme "Telefonkabl" iskopali su ljudski skelet. Kako prenosi "Balkan", radnici su kopajući rupu za telefonske instalacije naišli na lobanju i odmah pozvali policiju. S iskopavanjem se nastavilo u prisustvu patrole OUP Vračar, da bi se na kraju došlo do čitavog skeleta. Jedan od radnika koji su učestvovali u iskopavanju ocenio je da je u pitanju kostur deteta, uzevši u obzir njegovu veličinu i činjenicu da se u vilici nalaze svi zubi, ali je istakao da "nije 100 odsto siguran".
Burek
Udruženje zanatlija i preduzetnika iz Niša pokrenulo je inicijativu da niški burek od zvaničnih republičkih institucija dobije sertifikat i postane niška robna marka. Kako je generalni sekretar ovog udruženja Blagoje Stanisavljević izjavio za "Večernje novosti", proizvođači bureka koji dobiju sertifikat bili bi obavezni da u skladu sa propisanim uslovima proizvodnje poštuju normative u pogledu tipa brašna, debljine kora, kvaliteta sira, soli i same tehnologije ručne izrade bureka. Inicijatori, naime, smatraju da ako Leskovčani imaju naj-roštilj, Italijani picu, Amerikanci hamburger, a Kinezi pekinšku patku, zašto Niš ne bi imao burek kao svoj prepoznatljivi brend. Udruženje zanatlija, proizvođači bureka i niški dnevni list "Narodne novine" najavili su za 8. jul u parku svetog Save u Nišu prvu Buregdžijadu, a na toj manifestaciji dva ključna događaja trebalo bi da budu izbor za najlepši burek i promocija prvog "Najgolemog bureka".
Poruka
Zaljubljeni "haker" iz Srbije poslao je 4. jula SMS poruku svim pretplatnicima ProMonte i Monet mreže koji se nalaze u Baošićima, Meljinama, Herceg Novom, Đenovićima i Bijeloj. Svih 25.000 poruka imalo je istu sadržinu – uz pozdrav letovalištu, pošiljalac je zamolio primaoce poruke, ukoliko neko sretne ili upozna jednu Anitu R. koja letuje tu negde kod njih, da joj prenesu da nedostaje nekome kome je zaista stalo do nje.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Broj nedelje >
100.000
-
Corax >
-
Grafikon >
Potrošnja alkohola
-
Pun kufer marketinga >
Jedna je majka
Nadežda Milenković