Istraživanje - Proizvodnja voćnih sokova u Srbiji (2) >
U svet s mirisom voća
Vlada Srbije je uredbom odredila izvozne subvencije za izvoz nektara i voćnih sokova na zapadnoevropsko tržište od dеset odsto od ostvarene bruto izvozne cene, a zbog relativno velikog uvoza voćnih sokova na naše tržište, uvela je i akcizu od pet dinara po litru uvezenog soka i time uticala na konkurentnost naših proizvoda na domaćem tržištu
Uslovi za proizvodnju voća u Srbiji su gotovo idealni, jer je klima umereno kontinentalna, sa postepenim prelazima između godišnjih doba, a voćarstvo je tradicionalna poljoprivredna grana: gotovo da nema poljoprivrednog domaćinstva bez voćnjaka. U 2003. godini, koja je zapamćena kao sušna, Srbija je izvezla voća, sokova i proizvoda od voća u vrednosti od 185 miliona dolara, u čemu izvoz voćnih sokova učestvuje sa skromnih devet odsto. Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz sokova od voća i povrća raste iz godine u godinu, tako da je 2003. za više od 60 odsto veći nego 2000. godine uz skoro dvostruko veći finansijski efekat, 16,6 miliona ostvarenih 2003. prema deset miliona dolara prihodovanih u 2000. godini. U istom periodu uvoz je narastao sa 2000 na 9000 tona. Za uvoz sokova od voća i povrća u 2003. godini plaćeno je nešto više od deset miliona dolara. Neto prihod ostvaren u razmeni voćnih sokova sa svetom je viši od šest miliona dolara.
Ovogodišnji rod voća, po svim pokazateljima rekordan, pokazao je u kolikoj disproporciji su primarna proizvodnja i prerađivački kapaciteti. Evica Mihaljević iz Zajednice za voće mišljenja je da se na ovoliki rod može slobodno i ubuduće računati, ali ističe da nije problem u velikom rodu, nego u velikim ali neiskorišćenim pogonima nekadašnjih giganata, poljoprivrednih kombinata u društvenom vlasništvu, koji danas jedva da rade ili su, što je češći slučaj, zarasli u korov. Kada bi se oni uposlili, ne bi se više događalo da ponuda bude ovako dramatično veća od potražnje, cena koju bi primarni proizvođači postizali bila bi viša, a izvoz prerađevina od voća mnogo veći nego sada. Ali, dok se to ne dogodi, naše voće će se izvoziti kao sirovina za prerađivačke kapacitete Evropske unije.
SKROMNE SUBVENCIJE: U Ministarstvu poljoprivrede, na osnovu analize cena domaćih i inostranih voćnih sokova na međunarodnom tržištu, došli su do zaključka da su naši voćni sokovi nekonkurentni, iako po kvalitetu ne zaostaju za inostranim. Jednostavno rečeno: dobri su, ali i skupi. Tako, domaći voćni nektari i sokovi, zavisno od vrste voća od koje su napravljeni, skuplji su od sličnih inostranih od četiri do 31 odsto. Ta razlika u ceni je, kažu, prevashodno rezultat finansijske podrške koju primarni poljoprivredni proizvođači u zemljama Evropske unije uživaju, a naši ne. Konkurenciju manje opterećuje i cena prevoza jer je u pitanju unutrašnji, a ne kao u našem slučaju međunarodni transport.
Budući da je reč o perspektivnoj grani privrede i da za njenim proizvodima tražnja raste, Vlada je uredbom odredila izvozne subvencije za izvoz nektara i voćnih sokova na zapadnoevropsko tržište od deset odsto od ostvarene bruto izvozne cene. "Ove godine je prvi put predviđena i uvedena stimulacija za izvoz sokova, prevashodno da se ne bi izvozila sirovina pa nam se vraćala kao inostrani proizvod, već da mi voće preradimo i gotov proizvod izvezemo", objasnila je za "Vreme" Snežana Kumbarić, zadužena u Ministarstvu poljoprivrede za ovu problematiku. "Šansa je u izvozu nektar voćnih sokova, jer im je izvozna cena viša od sličnog proizvoda konkurecije četiri do 18 odsto, tako da je stimulacija od deset odsto za ovu vrstu sokova dovoljna." Za ovu godinu odvojeno je tim povodom skromnih 150 miliona dinara, što je u svakom slučaju daleko od dovoljnog ali, kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, više nisu u mogućnosti jer, jednostavno, para nema, ali je to u svakom slučaju pokušaj da se pokrenu domaći proizvođači. Zbog relativno velikog uvoza voćnih sokova na naše tržište, Vlada je uvela i akcizu od pet dinara po litru uvezenog soka i time uticala na konkurentnost naših proizvoda na domaćem tržištu.
PROBLEMI SA ŠEĆEROM: "Pozitivno je što je sadašnje ministarstvo poljoprivrede uspelo da se izbori da se dobiju izvozne subvencije za izvoz voćnih sokova, dobro je i što su uvedene akcize na uvoz voćnih sokova od pet dinara po litru, ali naši proizvođači su nekonkurentni po više osnova, pre svega zbog nestabilnog tržišta", analizirao je poteze Vlade prof. Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog Fakulteta i konsultant u Uniji proizvođača voćnih sokova Srbije. "Domaći proizvođači suočili su se u poslednje vreme s velikim skokom cena šećera otkako je najavljen ponovni izvoz šećera na tržište Evropske unije. Još dok se o izvozu šećera pegovaralo, svi proizvođači, a radi se o privatizovanim šećeranama, stopirali su isporuke šećera ili postavljali uslov avansnog plaćanja. Ne može se biti konkurentan kada u jeku otkupa voća jedan od inputa poskupi 12 odsto", ogorčen je prof. Ševarlić i objašnjava da kilogram šećera na Londonskoj berzi košta oko petnaest dinara, ali i da se, s druge strane, za uvoz šećera plaća akciza od 18 dinara po kilogramu, što opet izađe na cenu domaćeg šećera. "Kad ne bi bilo zaštite proizvođača šećera u tolikom apsolutnom iznosu, konkurentnost naših proizvođača bila bi mnogo veća", zaključuje Ševarlić.
Vlada Srbije je u ponedeljak odlučila da interveniše na tržištu isporukom šećera iz robnih rezervi i tako utiče na cenu do završetka ovogodišnje kampanje šećerne repe kada će se, zbog očekivane velike ponude, tržište šećera stabilizovati. U saopštenju se, međutim, ne navodi kojom to količinom šećera robne rezerve raspolažu. "To ništa neće rešiti", kategoričan je prof. Ševarlić. "Po informacijama koje imam, država raspolaže simboličnim količinama šećera koje predstavljaju, kada se uporede s trenutnim potrebama tržišta, samo kap u moru. Uostalom, veći deo rezervi je već pozajmljen konditorskoj industriji, tako da za takozvanu intervenciju nije mnogo preostalo." Da to nije daleko od istine, potvrđuje saopštenje MK Komerca u kome se kaže da neće smanjivati cenu šećera, jer za to ne vidi nikakav razlog.
MANA KAO PREDNOST: Naša poljoprivreda je na samom dnu lestvice evropskih primarnih proizvođača hrane po primeni agrotehničkih mera – po količini utrošenog veštačkog đubriva po jedinici površine, kao i po tretiranju biljaka herbicidima i pesticidima, što direktno utiče na prinose. Ranije je to bila mana, a danas je prednost. Podizanje ekološke svesti u svetu rezultiralo je velikom tražnjom sokova od organski uzgajanog voća, samim tim i njihovom znatno višom cenom. Tako uzgajano voće, pre svega jabuka, s obzirom da ne sadrži ostatke pesticida i drugih hemijskih aditiva te je u potpunosti biološki bezbedno, ima intenzivniju aromu od gajenog na uobičajen načim, veću hranljivu vrednost i veći sadržaj vitamina i minerala.
Subotički proizvođač voćnih sokova Fresh&Co. osvojio je proizvodnju soka od organski proizvedenih jabuka, bez upotrebe veštačkih đubriva, pesticida i drugih hemijskih sintetičkih aditiva. Ovi sokovi se za sada proizvode u malim serijama i ne mogu se kupiti u našim prodavnicama jer se, zbog ograničenih količina sirovine, celokupna proizvodnja izvozi.
Radi povećanja proizvodnje i u pogonima drugih proizvođača, a zbog potencijalno dobrog izvoznog posla, Ministarstvo poljoprivrede različitim merama, kreditima i grantovima stimuliše podizanje novih zasada autohtonih sorti voća, čiji plodovi, doduše, nisu kao na slici, ali se odlikuju specifičnom aromom i ukusom, dobro rađaju, otporni su i nije im potrebna savremena agrotehnika, što je trenutno na svetskom tržištu najtraženija osobina. Organski proizvedeno voće i prerađevine od njega proizvodi su po kojima Srbija može biti, vrlo skoro, prepoznatljiva u svetu.
PREDSTAVljANjE SVETU: Svi sagovornici "Vremena" na ovu temu jednodušni su da je za uspešan nastup na svetskom tržištu potrebno insistirati na specifičnostima našeg voća, na stvaranju robne marke iz koje bi se lako moglo ustanoviti geografsko poreklo, kad ga već ima. Snežana Kumbarić je objasnila da bi uspostavljanje domaće robne marke sa geografskom odrednicom i potenciranje izvoza svežeg voća i prerađevina blagotvorno uticalo na poboljšanje kvaliteta proizvoda, kao i na proširenje kapaciteta domaćih proizvođača.
Na promociji izvoza domaćih proizvoda, u ovom slučaju "Srpskog voća", angažovana je domaća Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), uz finansijsku i konsultantsku pomoć Američke vladine agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Evropske agencije za rekonstrukciju. "Pomažemo našim privrednicima da formiraju nacionalni brend, što je u ovoj situaciji najvažnije i najbolje da tako izađu na svetsko tržište", rekla je za "Vreme" Gorana Veselinović, savetnik za promociju izvoza. "Preduzećima pomažemo savetima, ali i finansijski, sufinansiranjem njihovih marketinških aktivnosti u inostranstvu: nastupa na sajmovima, izrade promotivnih materijala, veb-sajtova... svega što se tiče promotivnih aktivnosti okrenutih izvozu." Napominje da SIEPA nikoga ne vodi za ruku u svet, već pomaže onima koji su kadri svoj proizvod izvesti i koji već deluju u tom pravcu.
Na internet adresi www.serbianfruit.com predstavljeno je više od četrdeset domaćih kompanija koje se bave primarnom proizvodnjom i preradom voća, razvojnih i istraživačkih instituta, hladnjačara... Svi oni zajedno, kako piše, predstavljaju industriju poljoprivrednih proizvoda sposobnu da na svetsko tržište plasira robu u vrednosti od 180 miliona dolara. Naša prehrambena industrija, uz podršku USAID-a, nastupila je i bila zapažena na Fensi fud šouu u Njujorku, gde je ostvareno dosta novih kontakata, a u novembru ove godine grupno će se predstaviti i na SIAL-u, jednom od najvećih sajmova prehrambenih proizvoda u svetu koji se svake druge godine održava u Parizu.
NOVI USLOVI: U tržišnoj privredi važi pravilo da je manji problem proizvesti robu nego je prodati: prodaja je kruna svake proizvodnje i bez nje proizvodnja nema smisla. Da bi se roba prodala, u ovom slučaju voćni sok, neophodno je ispuniti neke nove, doskora nepostojeće uslove. Jedan od njih je HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points), sistem kontrole tokom celokupnog procesa proizvodnje. Voćni sokovi čija proizvodnja nije kontrolisana na ovaj način ne se mogu plasirati na američko tržište. Uskoro će isto važiti i za tržište Evropske unije, a nije daleko dan kada će se primenjivati i u toku uzgoja voća.
Suština HACCP koncepta jeste stalno nastojanje i konkretno planiranje aktivnosti da se pozicioniraju, definišu i na vreme otklone sve faze ili situacije u celokupnom ciklusu proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, koje bi mogle da dovedu u opasnost zdravlje ljudi ili da ugroze bezbednost potrošača. Kao dokaz da je ovaj sistem primenjen izdaje se sertifikat i jao onome koji tvrdi da proizvodnju na taj način kontroliše, a u stvari to ne čini, što se analizom proizvoda može dokazati. Taj više neće ni primirisati na tržište koje je pokušao da prevari.
Trenutno, samo jedna domaća kompanija ima HACCP sertifikat, ali, kako se saznaje, još nekoliko proizvođača uskoro će biti spremno da ga primeni. "Više od deset godina, srpskih proizvoda nije bilo na svetskoj pijaci. Za to vreme svi su napredovali, ali Srbija nije, naročito u standardima kvaliteta", opisao je za "Vreme" svoje viđenje situacije u kojoj se našla naša privreda savetnik za privredni razvoj američke agencije USAID Rimer Lejn, angažovan na Projektu za razvoj preduzetništva u Srbiji. "Jasno je da budućnost ovdašnje poljoprivrede nije u izvozu sirovina, kako je do sada bilo, već proizvoda višeg stepena obrade i samim tim veće vrednosti." Objašnjava da se ipak ništa ne može dogoditi preko noći i da se do boljeg kvaliteta, do konkurentnosti proizvoda i uvećanja vrednosti izvoza ne može doći prečicom, i dodaje da je uočljivo da mnoge kompanije čine sve što je neophodno da cilj dostignu i u tome pokazuju uspeh. "Primera za to ima na sve strane. Vremenom, šanse za Srbiju, odnosno za ovdašnje proizvođače biće sve veće i veće, a ponuda robe iz ove zemlje sve primetnija na svetskom tržištu", rekao je Lejn i optimistički dodao da će u toku sledećih pet godina rezultati biti još bolji, za mnoge zapanjujući. "Drago mi je da sam ovde i da sam svedok toga", kaže Rimer Lejn.
Mr Irma Koren,direktorka kontrole kvaliteta u Fruktalu
"Dosadašnjim obimom razmene smo zadovoljni i postoji interes, pretpostavljam obostran, da se saradnja proširi"
Nedavno je na teritoriji Srbije i Crne Gore zabranjena prodaja Fruktalovog soka od borovnice, jer je merenjem ustanovljena višestruko veća količina radioaktivnosti nego što je našim propisima dozvoljeno. O uzrocima i posledicama "slučaja borovnica", ali i o plasmanu voća iz Srbije na slovenačko tržište, za "Vreme" je nešto više rekla mr Irma Koren, direktorka Fruktalove službe za kontrolu kvaliteta proizvoda.
"U Fruktalu se posebna pažnja obraća na kvalitet proizvoda i zato je svaki segment proizvodnog procesa usmeren ka tom cilju. Fruktal je 1995. godine dobio sertifikat ISO 9001, a nekoliko godina kasnije uveden je i HACCP sistem kontrole kvaliteta, po kome je ceo tehnološki proces pod strogim nadzorom i svi rizici koji u proizvodnji mogu da nastanu na vreme se identifikuju i pravovremenom reakcijom odstranjuju", rekla je na početku razgovora i podsetila da je Prehrambena industrija Fruktal osnovana 1945, a da voćne sokove proizvodi od 1960. godine. Napominje da je prošlogodišnja produkcija dostigla 117.000 tona voćnih sokova, nektara, bezalkoholnih i alkoholnih pića, dečije hrane..., da se na inostrano tržište plasira 54 odsto ukupne proizvodnje, od toga jedna desetina na tržište Srbije i Crne Gore. "Od osnivanja pa do devedesetih godina prošlog veka Fruktal je celokupnu preradu kontinentalnog voća zasnivao na sirovinama iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U vreme bivše Jugoslavije imali smo u Irigu jedan deo naše proizvodnje gde smo prerađivali voće u kašu, koja je sirovina za proizvodnju sokova. Kad se zajednička država raspala, bili smo prinuđeni da se okrenemo ka evropskom tržištu i da tamo nabavljamo sirovine za proizvodnju. Bilo je dosta problema jer, to moram reći, evropsko voće ima posve drugačiji ukus i miris od voća iz Srbije."
"VREME": Koliko Fruktal danas uvozi voća iz Srbije?
IRMA KOREN: Od ukupne količine voća koje Fruktal u svojim pogonima preradi, danas se oko 15 odsto uvozi iz Srbije. Naš nekadašnji pogon, Frigo-Srem iz Iriga, koji danas posluje samostalno, ekskluzivni je Fruktalov dobavljač sirovine sa ovog područja i sve otkupljene količine za potrebe Fruktala prerađuju se u njegovim pogonima u voćnu kašu. Konkretno: uvozimo kašu od višnje koja se jedino ovde proizvodi, zatim od kajsije, jabuke, kruške i manju količinu koncentrata od maline.
Već nekoliko godina Fruktalovi sokovi se nalaze u rafovima ovdašnjih prodavnica, ali je nedavno iz prodaje povučen sok od borovnice zbog povećane radioaktivnosti. Kako je do toga došlo?
Mi smo u proizvodnji usmereni na brojčano iskazane parametre koji predstavljaju granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog, dobrog i onog što to nije. Problem koji je nedavno iskrsao s našim sokom od borovnice jeste u tome što po ovdašnjim propisima granica dozvoljene radioaktivnosti nije iskazana brojem, već je opisno postavljena, da ne sme biti veća nego u sličnim domaćim proizvodima. Nama je nedostajao podatak o tome kolika je radioaktivnost borovnice ubrane u Srbiji, odnosno koju količinu radioaktivnosti ima sok od borovnice koji se proizvodi u fabrikama u Srbiji. Smatrali smo da slično onome što mi proizvodimo u Sloveniji, proizvodite i vi ovde. U ovom konkretnom slučaju, izmerena količina radioaktivnosti našeg soka od borovnice iznosila je 24 Bekerela po kilogramu i rezultati do kojih se došlo u Podgorici i Beogradu poklapaju se sa rezultatima dobijenim u Ljubljani. Prema propisima koji važe u Evropskoj uniji, međutim, dozvoljena količina radioaktivnosti je 600, odnosno 370 Bekerela po kilogramu, ako je proizvod namenjen deci. U svemu ostalom, naši i vaši propisi su slični, ako ne i isti.
Taj sok se već duže vreme prodaje na ovdašnjem tržištu, i nije bilo problema, a sad...
To je jednostavno: sigurno je da inspekcija na granici ne može ispitivati svu robu koja se uvozi i to po svim propisanim parametrima. Do sada verovatno radioaktivnost voćnih sokova nije merena i ovaj naš proizvod je nesmetano stizao na tržište Srbije i Crne Gore.
Da li je "slučaj borovnica" uticao na prodaju Fruktalovih proizvoda na ovom tržištu?
Preuranjeno je da sada dajemo bilo kakve procene. Dosadašnjim obimom razmene smo zadovoljni i postoji interes, pretpostavljam obostran, da se saradnja proširi i nadam se da ćemo i dalje biti prisutni na ovom tržištu.
Možda bi saradnja mogla da se proširi direktnim ulaganjima u primarnu proizvodnju voća, recimo baš borovnica?
U prethodnom periodu pokušavali smo da na ovdašnjem tržištu kupimo borovnice za potrebe naše proizvodnje, ali bez uspeha jer nismo uspeli da pronađemo dobavljača koji bi to uradio. Poznajemo se dobro i dugo već radimo zajedno i ideja da se ulaže direktno u proizvodnju borovnice vrlo je interesantna.
Z. M.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Intervju - Mlađan Dinkić, srpski ministar finansija >
Neko mora da "pogine" u reformi
Miša Brkić -
Niški gradonačelnici >
Nezaposleni biraju
Zoran Kosanović -
Zaštita na radu >
Ruski rulet radničke klase
Mirjana Popović, Jelena Kisin
Koordinator istraživanja: Dragoljub Žarković -
Tržište udžbenika >
Šest izdavača traži učenika
Sonja Ćirić -
Nuspojave >
Brena u Tuzlu, Fahreta iz Tuzle
Teofil Pančić