---

"Zlatna lopta" 2004. >

Gazela iz Kijeva

Nije bilo mnogo dileme: dvadesetosmogodišnji Ukrajinac koji od 1999. igra za Milan dobio je 36 glasova više od drugoplasiranog Deka (Barselona) i trećeg Ronaldinja (takođe Barselona)

Ako se gledaju samo trofeji, najuspešniji je bio Deko. Brazilac sa portugalskim pasošem osvojio je Ligu šampiona sa Portom, titulu prvaka Portugala sa istom ekipom i igrao u finalu prvenstva Evrope za selekcije. Potom je letos prešao u Barselonu u kojoj igra veoma zapaženu ulogu. Međutim, žiri "Frans fudbala", dopisnici ovog uglednog fudbalskog nedeljnika iz 52 zemlje Evrope, odlučili su da je 2004. godine najbolji bio Andrej Ševčenko, dvadesetosmogodišnji Ukrajinac koji od 1999. igra u dresu Milana. Čak 36 poena prednosti pokazuju da mnogo dilema nije bilo, golovi i način na koji ih postiže bili su dovoljno jaki argumenti da nadmaše Dekove titule. Ronaldinjo je ostao treći sa 133 poena, 42 manje od Ševčenka. Za utehu će mu, po svemu sudeći, pripasti titula igrača godine u organizaciji FIFA. Ševčenko je čak 27 puta stavljen na prvo mesto, Deko deset, a Ronaldinjo devet.

Drugi put u četrdesetdevetogodišnjoj istoriji trofeja dešava se da drugu i treću poziciju zauzimaju igrači istog kluba (ne računajući, naravno, dva "het-trika" igrača Milana 1988. i 1989) . Prvi put su to 1965. uspeli Faketi i Suarez (Inter), sada su ponovili Deko i Ronaldinjo (Barselona), s tim što "pola" drugog mesta Deka pripada Portu za prvi deo sezona.

Ševčenko je konačno stao na tron najboljeg Evropljanina posle dva treća mesta, osvojena 1999. i 2000. Treći je Ukrajinac sa "Zlatnom loptom", mada se prethodna dvojica, Oleg Blohin 1975. i Igor Belanov 1986, vode pod SSSR. Rođen je u mestašcu Dvirkivšćina, pored Černobila, 29. septembra 1976. Tri godine kasnije njegova familija se preselila u Kijev gde je mali Andrej brzo zapao za oko Aleksandru Čapkovu, lovcu na talente najpopularnijeg ukrajinskog kluba, Dinama iz Kijeva. Odmah je doveden i strpljivo čekan kao "dečko koji obećava". U prvom timu debitovao je 28. oktobra 1994. Prvu šansu među seniorima dao mu je Jozef Sabo, ali Andrej je uvek kao svog fudbalskog oca isticao pokojnog Valerija Lobanovskog, trenera Dinama i selektora Ukrajine. U narednih pet godina odigraće 118 prvenstvenih mečeva i dati 60 golova za svoj tim. U Ligi šampiona debitovao je 23. novembra 1994. protiv Spartaka iz Moskve, dve nedelje kasnije Bajernu je dao prvi gol, a meč koji ga je definitivno izbacio u orbitu odigrao je 5. novembra 1997. na Nou Kampu protiv Barselone. Bilo je neverovatnih 0:4, a "Ševa" je dao tri gola... Bio sam na toj utakmici i otišao s uverenjem da sam video buduću zvezdu evropskog fudbala.

Milan je prvi imao "tri čiste" da za dvadesettrogodišnjeg Ukrajinca 1999. plati ondašnja 42 miliona maraka. Bio je to jedan od najvećih transfera na kraju XX veka, pre nego što su Mančester junajted i posebno Real počeli da probijaju sve granice. "Ševa" je došao u Milan i tamo je i danas. Zanimljivo je da je Ševčenko bio očajan na utakmici protiv Panatinaikosa na kojoj su ga gledali Braida i Galiani, čelnici Milana, ali njihov zaključak je bio nepogrešiv:

"Na minus 17 niko ne može da igra dobro, uzimamo momka..."

Andrej je odgovorio sa 104 gola u seriji A na 164 utakmice opravdavajući svakim danom sve više nadimak "novi Van Basten". Fizički ne liči na slavnog Holanđanina koji je bio viši, bolje je igrao glavom, bio je fizički jači, imao je jači šut, ali Andrej mu je sličan u onome što je u fudbalu najvažnije i najteže: u golovima. Ševčenko ih daje na razne načine, a ako treba posebno istaći neki od njegovih kvaliteta, onda bi to mogla biti brzina koja mu omogućava da se često nađe u šansi, a sve ostalo je stvar tehnike u kojoj ne oskudeva. Podjednako koristi obe noge, zna da postigne i gol glavom. Za deset godina profesionalne karijere bio je pet puta prvak Ukrajine, tri puta je osvajao kup svoje zemlje a sa Milanom ima jedan "skudeto" (titulu prvaka), jednu Ligu šampiona, jedan Kup Italije, jedan Superkup Evrope i jedan Superkup Italije. Impresivno, ali ima i jednu veliku neostvarenu želju:

"Želo bih da sa mojom Ukrajinom zaigram na jednom Mundijalu ili evropskom prvenstvu. Nadam se da će mi se želja ispuniti 2006. u Nemačkoj", kaže Ševčenko, koji je na 58 mečeva za nacionalni tim dao 26 golova.

Trofej je posvetio narodu Ukrajine koji preživljava "delikatnu situaciju". Nedavno je dobio naslednika, sina sa dvosmislenim imenom Jordan. S obzirom na to da Andrej Ševčenko ima samo 28 godina, Jordan će stići da zapamti oca, velikog strelca koji je sasvim zasluženo upisao svoje ime na listu evropskih fudbalskih besmrtnika.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---