---

Školovanje bogatih >

Srebrni pribor, hrastove obloge

Top-lista najboljih i najskupljih srednjih škola za sada zvanično ne postoji, ali svaki roditelj koji je odlučio da odreši kesu (ukoliko je uopšte ima) zna da će za svetsko školovanje svoje dece platiti i svetsku cenu: od 20-i-nešto do 40-i-nešto. U hiljadama evra

Tokom jeseni i proleća, boravak je obezbeđen u dvorcu Rosej, u blizini sela Role, negde između Lozane i Ženeve. Čim dođe zima, sledi seoba u Šalet Reks u Gštatu, jedan od najelitnijih svetskih skijališta. Ipak, iako su uživanje u krajoliku i skijanje sastavni deo svakodnevnih aktivnosti, podrazumeva se da će međuvreme biti posvećeno nešto ozbiljnijim stvarima – učenju, na primer. Ne, nije reč o nekoj turističkoj novotariji. Reč je, verovali ili ne, o jednoj srednjoj školi. U kojoj se, saznalo se nedavno, školuju i deca pojedinih viđenijih socijalista.

Imajući u vidu da se na internet sajtovima drugih sličnih škola, pored stranica na japanskom, ruskom ili švedskom, nalaze i stranice prevedene na srpski jezik, logična je pretpostavka da u zemlji Srbiji ima podosta onih kojima su roditelji omogućili da se početkom školske godine presele u neke lepše krajeve. Sve što je za takvu avanturu potrebno jesu viza i cifra približna ceni jednog prosečnog stana u Beogradu. Po školskoj godini, naravno.

ŠVAJCARSKI REKORDERI: Osim skijanja i gledanja Ženevskog jezera, gorepomenuti Institut Rosej svojoj klijenteli nudi pre svega istoriju: još od osnivanja 1880. važio je za jednu od najekskluzivnijih privatnih škola, da bi danas mogao da se pohvali kako su mu đaci bili predstavnici najbogatijih i najuticajnijih svetskih familija. Pored krema evropskih dvorova, na spisku bivših đaka nalaze se Mohamed Reza Pahlavi, Dodi Al Fajed, modni kreator Andrea Feragamo, sin Džona Lenona i Joko Ono, deca najviđenijih svetskih milijardera, a tu je i ovdašnji prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Toliko što se tiče preporuka. Što se tiče akademske ponude, ona u Roseju podrazumeva: nastavu na francuskom ili engleskom jeziku za đake od 9 do 18 godina, sve moguće i nemoguće školske predmete, 90 predavača na ukupno 360 učenika, 110 vannastavnih "kreativno orijentisanih" aktivnosti, izbor od 20 sportova, mogućnost sviranja 15 različitih instrumenata, učešće u tri orkestra i dva hora. Ono na šta se posebno stavlja akcenat jesu dve međunarodno priznate srednjoškolske diplome koje se dobijaju na kraju školovanja, tj. način da se do njih dođe. Čitava stvar najsažetije je objašnjena u zvaničnoj prezentaciji Instituta: "Uslovi za prijem su sposobnost i motivisanost za praćenje našeg akademskog obrazovnog programa. Dobri đaci će biti privilegovani, a onima s problemima u učenju biće ponuđena pomoć. Ipak, kazniće se oni koji ne pokazuju dovoljno truda. Napredak će biti strogo kontrolisan. Organizacija u Roseju je rigorozna i metodična: redovno ocenjivanje, periodični kontrolni izveštaji, slobodno vreme direktno povezano s akademskim aktivnostima, nagrade za uspeh." Konačno, sa sve smeštajem, hranom i knjigama, ovakvo zadovoljstvo roditelje godišnje košta 71.700 švajcarskih franaka (oko 46.000 evra), s tim što se za dodatne usluge (telefon u sobi, posebno zdravstveno osiguranje i sl.) može doplatiti još 15.000 franaka (oko 9500 evra). Iako se u nekim stranim medijima predstavlja kao "Ginisov rekorder među najskupljim školama", Rosej po cenama ipak ne odskače mnogo od sličnih institucija – posebno imajući u vidu da za tamo nekog kralja ili tamo nekog socijalistu par hiljada evra ne predstavlja bitniju razliku.

Najozbiljnija konkurencija Institutu Rosej za sada je takođe švajcarska privatna škola Aiglon – osnovana 1949, vremenom je i ona počela da privlači pripadnike svetske elite, pre svega decu iz kraljevskih porodica. Na zvaničnoj prezentaciji, navodi se da Aiglon ima "svetsku reputaciju" i da svojim đacima pre svega nudi "stabilnost" i "jasno strukturisano i disciplinovano okruženje koje doprinosi izbalansiranom razvoju akademskog i ličnog". Ova škola internatskog tipa namenjena je đacima od 9 do 13 (tzv. juniori), odnosno od 13 do 18 godina starosti (tzv. seniori). Nastava se obavlja delom na engleskom, delom na francuskom jeziku i u početnim razredima podrazumeva osnovne predmete (matematika, istorija, geografija, hemija, biologija, religija, računarstvo, muzika), dok četvrti i peti razred imaju osam ili devet predmeta od kojih su neki obavezni, a neki se biraju. Pored izuzetno strogog školskog rasporeda, đaci ove škole obavezni su da poštuju i nešto po čemu je Aiglon specifičan: svakog dana, pre početka nastave, organizovana je kolektivna meditacija u za tu namenu sagrađenoj sali. Meditacija, čiji je cilj "smirivanje uma koje doprinosi kvalitetu misli i dela" počinje "kratkim periodom ćutanja", a nastavlja se desetominutnim predavanjem koje drži neko od predavača ili starijih studenata. Posle toga, opet se malo ćuti, a zatim nastavlja sa svakodnevnim obrazovnim aktivnostima. Inače, teme predavanja su izuzetno šarolike: od priče o matadorima, preko značaja timskog rada do "nezavisnosti uma". Sve u svemu, godišnja školarina za one koji su se opredelili za internatsku varijantu iznosi 42.500 švajcarskih franaka (oko 27.500 evra) za juniore, odnosno 64.400 franaka (oko 41.500 evra) za seniore. Pored hrane, smeštaja, školskih knjiga i ispita, ovde su uračunata i kratka putovanja u najpoznatije evropske gradove koja se redovno organizuju.

U blizini Roseja, samo sa direktnim pogledom na Ženevsko jezero, nalazi se internacionalna internatska škola Surval Mont Fleuri, isključivo za devojke od 14 do 19 godina. Smeštene u "udobnim dvokrevetnim i trokrevetnim sobama (jednokrevetne se posebno plaćaju) sa kupatilom, telefonom i TV-om", učenice imaju priliku da se bave prirodnim i društvenim naukama po izboru, ali i dodatnim kursevima – od lepog ponašanja do aranžiranja cveća. Da bi diplomirale, tokom četiri godine školovanja moraju da pohađaju bar 24 predmeta, odnosno kursa, s tim što se i u ovom slučaju radi o međunarodno priznatoj diplomi. Tri semestra u ovoj školi, s dodatnim troškovima za obavezne ispite, koštaju 47.700 švajcarskih franaka, odnosno nešto više od 30.000 evra.

SVETSKI TAKMACI: Jedina škola koja se po ceni približava švajcarskim internatima, a ne nalazi se u Švajcarskoj, jeste čuveni britanski Iton. Osnovana još 1440, ovo je institucija u kojoj su se školovali svi koji su nešto značili u britanskoj istoriji i u kojoj se i danas školuju potomci najuglednijih ostrvskih (ali i svetskih) porodica. Iton je zapravo srednja škola koja prima približno 1300 dečaka (i isključivo dečaka) uzrasta od 13 do 18 godina i čija diploma znači uspeh na prijemnim ispitima najelitnijih svetskih fakulteta. Osim po akademskom nivou koji pruža, a koji se najčešće opisuje kao tradicionalno rigidan, Iton je poznat po strogim uniformama, strogom dnevnom rasporedu i obaveznim "sportovima za bogate". Godišnja školarina iznosi 22.380 funti (približno 32.500 evra), s tim što se svaka stavka izuzev hrane i smeštaja posebno naplaćuje. Tako za 60-minutni čas muzike jednom nedeljno, đak plaća 315 funti (oko 458 evra) po semestru, što na godišnjem nivou izađe 1374 evra, dok godišnje članstvo u kajakaškom klubu košta približno 400 evra. Za ispisivanje s Itona bez ranije najave ili opravdano izostajanje tokom jednog semestra plaća se 5968 funti (približno 8680 evra). Samo za upisnu taksu, Iton naplaćuje hiljadu funti (približno hiljadu i po evra), a roditelji se na zvaničnoj prezentaciji upozoravaju da će im se na završnom računu pojaviti i stavka za Bibliju ("koju dobija svaki đak"), kao i posebna stavka za korišćenje perjanog madraca na krevetima.

Znatno manje poznati britanski Koledž kraljice Etelburge takođe je jedan od onih koji svoje usluge papreno naplaćuju. Iako, baš kao i mnoge druge slične institucije, ima i svoja predškolska i osnovnoškolska odeljenja, ova škola namenjena je pre svega đacima od 11 do 18 godina starosti "koja dele našu filozofiju 'Biti najbolji u domenu darova koji su mi dati' i koja tragaju za kvalitetnim školskim životom". Pored uobičajenog spiska predmeta, dodatnih sportskih i kreativnih aktivnosti i međunarodno priznatom diplomom, Koledž kraljice Etelburge diči se strogom disciplinom i izuzetno dobro opremljenim objektima – u tu svrhu, tokom poslednjih nekoliko godina potrošeno je više miliona funti. Što se discipline tiče, ona između ostalog podrazumeva da je đacima dozvoljeno da se kreću samo levom stranom hodnika, da svi njihovi lični predmeti moraju da budu vidno obeleženi, da im je zabranjeno trčanje hodnicima, kao i upotreba žvakaće gume bilo gde u krugu škole; s druge strane, začuđuje da je đacima završnog razreda dozvoljeno pušenje (u za to određenoj prostoriji i uz pismenu saglasnost roditelja). Tako disciplinovani, đaci ipak imaju priliku da uživaju, pošto ovaj koledž nudi: 56 najsavremenijih računara; zajedničke prostorije "s kožnim foteljama"; "hrastovinom obloženu" kompjuterizovanu biblioteku; posebnu, takođe hrastovinom obloženu trpezariju za učenike viših razreda opremljenu i srebrnim escajgom; pozorište, parkiralište za 350 automobila, sopstvenu piceriju i "običnu" trpezariju sa sve automatima za led i hladnu vodu, tosterima na svakom stolu i posebnim menijem za vegetarijance. Sva ova zadovoljstva srećne roditelje koštaće, u zavisnosti od uzrasta deteta, od 14.235 do 16.275 funti (približno od 20.000 do 23.700 evra). Spram Itona, čista sitnica.

Jedini neevropski konkurent za najskuplju svetsku srednju školu jeste Akademija Milton u Masačusetsu. Ova američka škola rezervisana je za đake od 15 do 18 godina koji se pripremaju za dalje studije. Osim izučavanja prirodnih i društvenih nauka, đaci se obavezno bave i sportom (koji sami izaberu), govorništvom, glumom u slučaju talentovanih, kao i "drušveno korisnim aktivnostima". Godišnja školarina u Miltonu košta 32.725 dolara (približno 24.400 evra), s tim što se dodatno plaća za zdravstveno osiguranje, sobu s telefonom i posebne aktivnosti.

Čitavoj ovoj priči zaključak nije potreban. Za prosečnu decu prosečnih roditelja u ispod prosečnoj Srbiji utešno je to što su zimski semestri u Gštatu i srebrni escajg u đačkoj menzi isto tako nedostižni i njihovim prosečnim vršnjacima bilo gde u svetu. Onaj ko ima, tome se i može, a onih koji imaju oduvek je manje nego onih koji nemaju. U Srbiji i van nje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---