Meridijani

priredila: b. vasić

Zagreb: Mesićev kontinuitet

U drugom izbornom krugu za predsednika Hrvatske pobedio je Stjepan Mesić sa osvojenih 66 odsto od ukupnog broja glasova, dok je drugoplasirana Jadranka Kosor, potpredsednica Vlade, osvojila 34 odsto. Sedamdesetogodišnji Stipe Mesić, koga smatraju prozapadnim političarem koji će Hrvatsku uvesti u Evropsku uniju 2009. godine, još jednom je potvrdio svoj prestiž pobedivši blisku saradnicu premijera Ive Sanadera, čija je kampanja bila pretežno nacionalistička, s naglaskom na bliskoj prošlosti. Iako je Mesićeva politička moć tokom prethodnog petogodišnjeg mandata bila ograničena, kako to nalaže Ustav Hrvatske, njegov uticaj i kontrolna uloga u radu vlade nisu zanemarljivi. "Hrvatska je na putu ka Evropi. To je naša strategija i moramo biti jedinstveni u realizaciji tog plana. Ono što sad moramo uraditi jeste ostvarivanje uslova za dostizanje evropskih standarda, koje Evropa očekuje da usvojimo što je pre moguće, i ja ću dati sve od sebe da to ostvarimo", izjavio je Mesić po proglašenju rezultata. Predsednikov savetnik za međunarodne odnose Ivica Maštruko izjavio je da će Mesićeva pobeda biti dočekana u Evropi kao dobra vest. "Mesić je garant kontinuiteta u odnosima sa balkanskim susedima, Evropskom unijom i Haškim tribunalom", ocenio je Maštruko. Za razliku od nesuđene predsednice Jadranke Kosor, koja je tokom predizborne kampanje o haškim optuženicima izjavljivala da "ne bi preduzela ništa" (o čemu je "Vreme" pisalo u prethodnom broju), Mesić ima drugačiji stav – predaja zločinaca. A upravo to predstoji Hrvatskoj: 17. marta 2005. godine počinju razgovori o prijemu ove države u EU, i tada će se razgovarati o punoj saradnji sa Haškim tribunalom, a pogotovo o predaji odbeglog generala Ante Gotovine.

Saturn: Svemirski Kolumbo

Prve dugoočekivane slike sa najvećeg Saturnovog meseca objavljene su u petak 14. januara 2005. godine po sletanju sonde Kasini-Hadžins na Titan, nebesko telo udaljeno od Zemlje 4,8 miliona kilometara. Prema prvim izveštajima, atmosfera Titana (bizarna, narandžasta...) podseća na atmosferu koja je okruživala našu planetu pre mnogo godina, a prema rečima jednog naučnika "ne podseća ni na jedno drugo mesto koje smo dosad istraživali". Ako misija Evropske svemirske agencije uspe, sonda Hadžins (nazvana po holandskom astronomu koji je 1655. godine otkrio Titan) biće prvi svemirski Kolumbo koji će omogućiti bliža saznanja o hemijskom sastavu ovog meseca, a smatra se da će te informacije doprineti istraživanju porekla života na planeti Zemlji. "Ako sve ispadne kako treba, ovaj događaj može biti najrelevantniji momenat u poslednjih 50 godina", rekao je astronom Dejvid Grinspun iz instituta Southwest Research. Takođe, sonda beleži vremenske promene i vetrove u njenoj blizini, dok kamera šalje sliku o površini Titana (koji je, uzgred, veći od Merkura ili Plutona) i sa osnovnim informacijama i parametrima za spuštanje: da li ima leda, mora ili jezera ugljovodonika, ruda prekrivenih lepljivim organskim sastojcima... Na temperaturi od minus 197 stepeni Celzijusa, led na Titanu mora biti "tvrd kao stena"! Mnoge planete i sateliti su "mrtvi svetovi", a prema rečima Dejvida Grinspuna astronomi se trude da "rekonstruišu daleku prošlost". Najmanje 139 satelita kruži oko sedam planeta u našem Sunčevom sistemu i većina je otkrivena do 2000. godine. Jupiter okružuje najviše njih (62), dok Venera nema pratioca. Najveći satelit Ganimed kruži oko Jupitera, kao i najmanji; Titan je drugi po veličini. Neptunov satelit Triton, prekriven azotom i metanom, smatra se najhladnijim mesecom u Sunčevom sistemu sa temperaturom od minus 391 Farenhajta.

Berlin: Ajnštajnova godina

U rodnoj zemlji Alberta Ajnštajna (1879–1955), Nemačkoj, ove godine obeležava se 100 godina od objavljivanja njegovih teorija koje su promenile naše shvatanje univerzuma i izazvale revoluciju u nauci. Nemački kancelar Gerhard Šreder saopštio je da će 19. januara 2005. godina svečano biti otvorena međunarodna "Godina Ajnštajna" nizom manifestacija, izložbi i kongresa čiji je cilj približavanje Ajnštajnovog stvaralaštva narodu. Veličanjem lika i dela Alberta Ajnštajna, "mirotvorca slobodnog duha, pacifiste, vizionara i građanina sveta", Nemačka na ovaj način obeležava svetsku godinu fizike. Upravo zbog njegovog pacifizma koji Nemci danas veličaju, Ajnštajn je napustio ovu zemlju 1933. godine pred nadirućim nacizmom i nikad se u nju nije vratio; čak se odrekao nemačkog državljanstva da bi postao švajcarski, a potom američki državljanin. Ovaj genije je otkrio niz novih zakona u fizici – brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu, dilataciju vremena i novu interpretaciju dilatacije dužine, ekvivalentnost mase i energiji u čuvenoj formuli E=mc². Postavio je i dokazao mnoge teorije od kojih je najpoznatija njegova teorija relativiteta, temeljni okvir teorije fizike. Albert Ajnštajn je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. godine, a svetsku slavu je stekao dve godine pre toga kada je njegova teorija o svetlosti potvrđena pomračenjem Sunca. Ajnštajn je imao sjajan um, bogatu biografiju, vanbračnu i usvojenu decu, mnogobrojne ljubavne veze, svirao je violinu... Umro je u 76. godini od posledica aneurizma, a njegov pepeo je prosut na tajnom mestu. Međutim, mozak ovog velikog naučnika ostaje u vlasništvu SAD koje ga čuvaju za potrebe nauke.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST