Dr Milan M. Ćirković >

Naparfemisana ležernost

dr milan m. ćirković, predsednik društva astronoma srbije

O naslovima i ljudima

Taman smo malo povratili uobičajenu boju, tj. prestali da crvenimo poput bulki zbog sramote oko medijskog (ne)pokrivanja katastrofe u Aziji, u i oko novogodišnje noći – kad evo novog "podviga" srpskih medija u sličnom (mada srećom ne više toliko tragičnom kontekstu). Dok je čitav svet sa napetim dahom pratio spuštanje sonde "Hajgens" ka površini oblacima večno pokrivenog Saturnovog satelita Titan, i dok je u svim svetskim medijima to bila bez konkurencije udarna vest, srpski mediji su tog dana, 14. januara 2005, bili po svom dobrom starom običaju i dalje autistični, samozaljubljeni i bahati, te su izveštavali o svemu i svačemu, ma koliko žuto, žuće ili najžuće bilo, SAMO NE o onome što čitav civilizovani svet smatra značajnim i interesantnim. Ima li boljeg pokazatelja da je, za razliku od jugoistočne Azije gde je to (srećom) bila trenutna ma koliko užasna pojava, srpsko novinarstvo i medijska scena u stanju PERMANENTNE KATASTROFE, čija su glavna obeležja polupismenost, prezir prema nauci i kulturi, i autizam? Ili je možda problem u tome što se na Titan nije spustila srpska kosmička letelica, već američko-evropska?

Ovome, nažalost, nisu odoleli ni oni mediji koji su dugo vremena predstavljali kakav-takav svetionik u medijskom mraku. Na sajtu Radio-televizije B92, dotična vest je poređano po važnosti!? navedena na visokom... 42. mestu. Ako je B92 stigao do tog nivoa ignorisanja svetskih zbivanja, šta onda reći za one još konzervativnije (u negativnom smislu) medije kod kojih ove vesti uopšte nije ni bilo. Da nije žalosno, bilo bi doista smešno – setimo se samo Luja XVI koji je 14. jula 1789. godine zapisao u svoj dnevnik da je to bio dosadan dan, bez ičeg vrednog pomena. Srpski mediji, kako "mogulski" tako i oni drugi, izgleda isto tako žive u autentičnoj Lujevskoj naparfemisanoj ležernosti. Neobaveštenost je zarazna bolest, poput gripa.

Naravno, posle je čuđenje nad činjenicom da se kod nas "ukida Darvin" krajnje licemerno i odraz je duboke hipokrizije i onog nešto intelektualnijeg dela srpske medijske scene. Kome su naslovi poput "Iz DB-a u advokate" ili "Srbin iz Bosne dilovao drogu" važniji od veličanstvenog uspeha nauke i tehnologije čovečanstva, zaslužuje da se vrati ne u doba pre Darvina, nego u doba pre Gutenberga i Kopernika; taj je podsvesno anticivilizacijski fundamentalista i obožavatelj ex-ministarke Čolić.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST