---

Gojko Tešić >

o prijateljstvu pre svega, ali i o hajci, o koroziji…

Umesto odgovora, pismo prijatelju Dragoljubu Žarkoviću

Dragi Žare,

Ne mogu da odgonetnem razloge zbog kojih si u "Vremenu" prihvatio da objaviš jedan besprizoran, monstruozan pamflet-konstrukciju prepunu izmišljotina, podmetanja, ruganja i mnogo toga blasfemičnog – i samim tim učestvuješ u jednoj brutalnoj hajci protiv moje malenkosti. Još uvek mi u ušima odzvanja Tvoj odgovor, izrečen pred kompletnim uredničkim kolegijumom „Vremena", na moj iskaz ("Pa dobro, Žare, valjda Ti je apsolutno jasno da ja sa objavljivanjem Legijinog romana nemam nikakve veze!): „Znam i savršeno mi je jasno..." (ostatak iskaza neću citirati, ali ga zasigurno nikad neću zaboraviti!). I što je najgore, ne znam koji te razlozi rukovode da tu besprimernu kampanju (koja je u čaršiji i u političkom podzemlju savršeno dobro dirigovana!) nastavljaš. Ko su njeni inspiratori i nalogodavci – meni je savršeno jasno, uostalom jasno mi je i koji su ljudi ključne mete u ovom bezumnom paskvilantskom orgijanju. Verujem da je i Tebi jasno! Paskvilant koji nastavlja u još bezočnijem vidu da demonstrira svoju mržnju – svoje klevete, konstrukcije, nečuvene insinuacije, laži i uvrede uskoro će objašnjavati na sudu.

Moram Ti reći da mi moralne lekcije neće držati štićenici i stipendisti plemenitog Džordža Sorosa koji su ga ojadili otvarajući svoje privatne firme i štekujući po inostranim deviznim računima enormno novčano blago (naročito po Mađarskoj!) – a sve tobož', delujući, u ime tzv. viših, deomkratskih ciljeva. Možda bi bilo dobro, jednom sam to negde napisao, da ta i mnoge druge fondacije slične vrste obrazuju revizorske komisije ne bi li utvrdile kako su se mnogobrojni predstavnici nevladinih i sličnih organizacija na srbijanskim prostorima debelo obogatili. Kakve, dakle, ima razlike između ratnih i antiratnih profitera? Ama baš nikakve!

Ova dobro režirana i još veštije dirigovana i vođena hajka otvorila mi je oči: razmišljam o prijateljstvu, o koroziji koja to nagriza, o eroziji ljudskosti, o zverskoj ostrašćenosti i imoralnosti, o razaranju svih normi, o patološkoj mržnji... Razmišljam, dakle, i čudim se kako je staljinistička gvozdena logika nešto što je danas u obračunima prirodno, čak i poželjno, i medijski podržavano... Razmišljam o mnogim naopakostima, o zlim ljudima koji su spremni da ti natovare krivicu za nešto u čemu nisi niti bi učestvovao (kolektivna krivica: fašista si ako je kuća u kojoj radiš objavila Hitlerovu knjigu, kriv si za sve ono što je objavljeno iako sa najvećim brojem spisa nemaš nikakve veze...).

Konačno, dragi Žare, ni u profesionalnom, novinarsko-uredničkom smislu ne razumem Tvoje uključenje u ovu nečuvenu hajku na moju malenkost. Imam za tebe dva pitanja – na koja, naravno, očekujem odgovor.

1) Da li je „komedijant slučaj" udesio da moj odgovor „Gvozdena logika" nije dostupan na internet izdanju „Vremena" (što nije, naravno, slučaj sa paskvilama „Gvozdeno izdanje", br. 733 i „Muke s logikom", br. 735!!!) – po svemu sudeći, namerno je neko uskratio mnogobrojnim čitaocima (recimo mojim prijateljima iz Zagreba, Sarajeva, Ljubljane itd.) mogućnost da pročitaju moj odgovor i da se uvere dokle može ići monstruozna kampanja. Nije li to, u najblažu ruku, ružno – i u dobro dirigovanoj hajci smišljeno učinjeno – što je zakonski nedopustivo. Dragi prijatelju, zašto si tu vrstu neverovatne cenzure u toj formi dopustio, zašto taj skandal nisi sprečio?!

2) Šta je bio Tvoj motiv da iz teksta gospodina Marinka M. Vučinića „Zašto je odabran Gojko Tešić" izbaciš ključni deo, koji ću (delimično citirati), iako će mi neki, naravno oni zlonamerni, zameriti (integralnu verziju teksta dobio sam pre objavljivanja – uzgred ona je ponuđena i listu „Danas"!):

„Bez obzira što on spominje urednički tim snova Narodne knjige, ostaje glavno pitanje zašto je meta njegove prizemne paškvile postao upravo Gojko Tešić kao jedan od urednika ove izdavačke kuće. Da li Gojko Tešić može biti odgovoran za ukupnu izdavačku produkciju Narodne knjige koja je u toku protekle godine objavila blizu pet stotina naslova? On kao urednik odgovara pre svega za estetski nivo edicija koje je on koncipirao i uredio. Očigledno da on nije izabran slučajno. Njemu je poslata jasna poruka da se neće birati sredstva u političkom obračunu sa ljudima koji teže da radikalnije menjaju našu kulturnu politiku i samim tim ruše stečene pozicije. Zato je i izabran Gojko Tešić kao čovek izuzetnih moralnih principa i vrlina da bude izložen brutalnom napadu a tako će se najlakše dovesti u pitanje one vrednosti koje i čine smisao njegovog života i javnog delovanja. Gojko Tešić nikada nije težio da ispuni nekakav američki san. Njegov životni putokaz je bio i u neprestanom nastojanju da pokuša da živi u saglasju sa svojim uverenjima stvarajući tako svoju moralnu vertikalu. Zašto je u našem društvu to uvek bilo najteže?"

Tako je to, dragi prijatelju! A zašto je baš tako – nadam se da ćeš mi javno odgovoriti. Izvesno je, ništa u ovoj hajci nije slučajno: ni da moj odgovor nije dostupan na internet izdanju, ni izbacivanje zaključnog dela teksta pisanog u moju odbranu, ni da se hajka nastavlja iako Ti je, po sopstvenom priznanju, savršeno jasno da sa tim slučajem, ponavljam, nemam ama baš nikakve veze. Meni ostaje da razmišljam – pre svega o prijateljstvu, ali i onim činjenicama koje ga ugrožavaju: o koroziji, o eroziji, o zverskoj hajci, o patološkoj mržnji...

Hoću da verujem da ćeš i Ti razmišljati o svim ovim činjenicama – i da ćeš mi javno, bar neke stvari razjasniti...

Srdačni, i prijateljski pozdravi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---