Lisica i ždral >

Rečnik slobode

ljuba živkov

Neko bi morao da izda rečnik poželjnih, nekažnjivih i štaviše prijatnih izraza kako bi što više poslenika pisane reči ostalo na slobodi kupujući za 39.000 dinara belu tehniku i druge potrepštine

Milana Milinkovića iz "Podrinskoga telegrafa" čeka tamnica (godinu dana) napravi li još jednu stilsku grešku! Milinković je napisao da su meni nepoznata privatna tvrtka, SPS i JUL bili u sprezi, a morao je napisati, tako glasi Presuda, da su bili u saradnji. Osuđeni će platiti osam hiljada dinara za uvredu te još 31.000 dinara tzv. sudskih troškova.

Nije mi jasno ko je uvređen: firma o kojoj piše da je sprezala sa SPS-om i JUL-om? Ili su JUL i SPS bolano jauknuli kad je drskošću "Telegrafa" obznanjeno da su bile u sprezi sa privatnikom, po svojoj prilici kapitalistom, potencijalnim eksploatatorom proletarijata, klasom čije su istorijske i svakodnevne interese obe partije požrtvovano zastupale? Ili nije bio uvređen ni privatnik ni levičarske udruge, nego javni tužilac koji skaredluk goni po službenoj dužnosti?!

Dok Zakon o javnom informisanju ne bude pobrojao reči koje vode u aps, neko bi morao da sačini rečnik poželjnih, nekažnjivih i štaviše prijatnih izraza kako bi što više poslenika pisane reči ostalo na slobodi kupujući za 39.000 dinara belu tehniku i druge potrepštine.

Večernji zvon. Kad opisuju nešto eksplodirato poput Difens-rouda novinari rado napišu "pod okriljem noći", e, neka znaju da počinioci za to mogu da ih tuže, jer se aludira da su inkriminisani i noć bili u sprezi: noć je čuvala stražu i ometala ionako slabu vidljivost; okrilje, dabome, stoji iza svega, ali pošto je ono izvan domašaja pravde, osuđen biće onaj ko piše. Dakle: valja napisati "u večernjim satima", "u večernjem satu" (ako se nemio događaj odigrao naprečac, u magnovenju, eto, to je lepa reč, magnovenje, nikoga ne vređa budući da skoro ništa i ne znači).

Blago Srbiji. Poklič namenjen političarima, premda ima žurnalista koji bi isto da kažu nešto zbog čega se neće pokajati. Gledam talk show u kojem gostuje i rab Božiji iz DSS-a, ne dolazi do reči od lekara bez granica koji peške beše odneo stotinu agregata na Kosovo, skrajnuti deesesovac koristi svaku stanku da ubaci kako Srbija ima sreću što je na čelu njene vlade Vojislav Koštunica, dobridoktordobrotvor hitro opet preuzima banku i upozorava da Vlada škrtari sa neophodnim dočim njegov novi šef danonoćno radi na usavršavanju agregata kako bi korisnici bili još zadovoljniji, premijerov fan čeka da se dotore zaduva ne bi li zaverglao svoje: "Blago vladi na čijem se čelu nađe istorijska ličnosti poput doktora Koštunice..."

Gospodin Legija. Ako držite da nije daleko dan kad će se gospodin Legija naći na slobodi, govorite kao bivši ministar policije i glava vas neće boleti. Sa nama je ponovo i gospodin Bagzi koji će verovatno postati svedok saradnik, ali to ne znači da će biti sa nekim u sprezi, niti da je ranije sprezao sa bilo kim.

Kontroverzni biznismen. Zbog ovog izraza niko nije tužen, poslovni ljudi svesni su da njihov mukotrpan posao nosi silesiju protivurečnosti i svakojakih iskušenija, ta nisu li kontroverze te koje su od slučajnog, privremenog i diskretnog poslića napravile to što su napravile!

Usporeni metabolizam. Prema istaživanju Sv. zdravstv. organizacije ukupan prirast poslaničke i ministarske težine u vreme tranzicije je 33,7 tona, visoki funkcioner se tokom četvorogodišnjeg mandata ugoji 14, 2 kilograma. Da su zbog svojih naprednih uverenja robijali pa da su iz glavnjača i gulaga dospeli pravo u skupštinsku kantinu gde je sve tak ukusno i tak bagatelno jeftino a gde je mnogo prijatnije nego u sali za sednice gde su novine jedina razonoda. Ne! Deputati nisu imali ni beri-beri ni kokošije grudi, a ipak jedu i piju kao za opkladu... Tako, međutim, pisati za novine znači otići na robiju: telesna težina lična je stvar svakog pojedinca i ako novinar baš hoće da zadre u političarsku intimu, koju doduše svi vidimo, može u najgorem slučaju reći da se tome i tome usporio metabolizam – ta zbog nas ne džogira niti vozi bicikl, nego prima strane delegacije i nazdravlja im u naše ime... Po mojoj evidenciji, samo su Batić i Predrag Marković ostali svak u svojoj, jedan u srednjoj, drugi u perolakoj kategoriji, jedan viti stas ističe novim odelima boje mladog vina, drugi prima strane delegacije v staromodnom, vetkhom shushune.

Snažan udarac licemerju i korupciji. Ko piše o svakomaloudvostručavajućimse poslaničkim i ministarskim platama mora isticati visokomoralnu stranu tog bratstva i jedinstva. Nije njima do para koliko bi da stanu na put podmićivanju! Bogatun osumnjičen da je kanio kupiti izvesnu količinu poslanika, roblja koje je u našem podneblju belo, sad će morati da promisli o ceni: svota isplaćena gospodi iz SRS-a da promene stranu – o kojoj je svedočio her Beba – biće smešna naspram sume koju će nakon poslednje (?!) povišice ikoji negativac smeti da ponudi narodnim deputatima – čovek je naše najveće bogatstvo.

Ljudi koji vode telefonske kompanije listom liče jedni na druge. Tri su se pojave podudarile, Bogoljub Karić obrijao je brkove, Draško Petrović nije pustio brkove, meni je oslabio vid, pa kad u novinama vidim sliku jednoga od njih uvek pomislim da je onaj drugi: da li ljudi koji rukovode telefonskim kompanijama zbog prirode posla toliko liče jedan na drugog ili naprosto idu kod istog brice? Ali, nikad ne bih napisao da su kao blizanci, neka svak misli da je mnogo lepši, samim tim i mnogo drukčiji nego onaj drugi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST