---

Dugi razgovori u Kraljevu >

Ne sudi se samo Srbima

 

Debatu je pokušao da opstruiše čovek u majici s likom Ratka Mladića

Čitava tri sata trajala je javna debata „Haški tribunal – put suočavanja s prošlošću", koju je u saradnji sa Forumom NVO-Lingva centrom, u Kraljevu, 22. oktobra 2004. organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava. Okupljenim građanima Kraljeva, kojih je bilo oko 40, i novinarima lokalnih medija, obratili su se Aleksandra Milenov, predstavnik sekretarijata MKSJ-a, Ivan Jovanović, pravni savetnik za pitanja ratnih zločina u OEBS-u, Sonja Prostran, portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, i Andrej Nosov, izvršni direktor Inicijative mladih za ljudska prava.

Iscrpno se govorilo o potrebi saradnje sa Haškim tribunalom i o suđenjima za ratne zločine pred domaćim pravosuđem. Prezentujući podatke o optužnicama, Aleksandra Milenov je pobijala predrasudu rasprostranjenu u srpskoj javnosti da se u Hagu sudi samo Srbima i srpskoj državi. Navodila je optužnice protiv ljudi za koje se pretpostavlja da su počinili ratne zločine nad srpskim stanovništvom – recimo, protiv Ivana Čermaka i Mladena Markača, koji su optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je zajednički cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regije Krajine, između ostalog pljačkanjem, oštećivanjem i potpunim razaranjem imovine srpskog stanovništva kako bi se pripadnike tog stanovništva odvratilo ili sprečilo da se vrate i ponovno nastane u svojim domovima. Govorila je, takođe, i o istrazi koju je tužilaštvo Tribunala vodilo protiv pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.

U toku debate za reč se javio građanin koji je, ne predstavivši se, ljude za stolom počeo da ispituje o njihovom etničkom poreklu i o tome da li su služili vojsku. Posle nekoliko minuta dotični gospodin je napustio salu da bi se vratio obučen u majicu s likom Ratka Mladića na kojoj je pisalo – „Ne dirajete ga!".

Za reč su se javile i dve žene, izbeglice sa Kosova, da bi govorile o tegobnom životu u izbeglištvu u Kraljevu i strahotama koje su proživele tokom progona sa Kosova.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---