---

Igor Ranković >

Nije ovo ‘48

"Favorit"; "Vreme" br. 737

Na vaš članak "Favorit" u rubrici "Međuvreme" moram da repliciram, ili bolje reći da vas uputim u neke činjenice, a ne da prihvatate neproverene informacije od kojekakvih sindikata. Ovo što se događa je tipičan primer za Srbiju – da komšiji crkne krava! Ja bih zamolio sindikalce u kulturi da pogledaju malo kalendar, i da se podsete da ovo nije 1948, da nije komunizam i da nisu i ne treba da budu svi isti (radili ili ne radili bilo gde)! Ne može Beogradska filharmonija biti isto što i Narodno pozorište iz Užica, kao što i Berlinska filharmonija nije isto što i Teatar iz Majnca u Nemačkoj!

Zna se šta je nacionalni orkestar, zna se koliko radimo svaki mesec i cele sezone, i zna se šta je menadžment BF uradio za BF u proteklih pet godina....e pa gospodo, tako se radi i u Evropi. Zar je problem da 90-ak ljudi bude pošteno plaćeno? Mi za razliku od Narodnog pozorišta nemamo 150-ak ljudi tehnološkog viška.

Kada kolege iz kulture gledaju u naše dvorište, neka gledaju i neka se ugledaju na nas.... najlakše je sedeti na zadnjici i žaliti se, biti zavidan a pri tome ne razmišljati o kvalitetu...

BF je orkestar u koji se vratilo jako puno naših mladih muzičara koji su zanat ispekli napolju. To se čuje. Zapitajte se zašto? Dođite, posetite nas pa ćete videti i čuti! Koliko se ljudi vratilo u Narodno pozoriste, u SNP? Niko, manje-više... Njihov kvalitet – blago rečeno, diskutabilan. Dođite i upoznajte malo BF pre nego što poverujete nekim sindikalcima. A činjenica je da su i u NP-u i u NBS-u bile dosta veće plate nego u BF-u, i sada su se izjednačile, manje ili više.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---