Međuvreme

 

Proces

Pred Opštinskim sudom u Kraljevu ovih dana se vodi nesvakidašnji "policijski proces" – pripadnici kraljevačke stanice saobraćajne policije (82 saobraćajna policajca, ili bezmalo svi saobraćajci ove stanice) tužili su državu Srbiju zbog neisplaćenog prekovremenog rada i vanrednog angažovanja od 2001. godine do sada. Saobraćajci traže isplatu naknade za minulih nekoliko godina koja premašuje ukupno četiri miliona, odnosno više od 50.000 dinara po čoveku – i to bez kamate, poreza i doprinosa. U tužbi saobraćajaca navedeno je sve što im nije isplaćeno za rad duži od redovna 174 sata mesečno – rad na državne praznike, nedeljom i noću, čemu su pridodate do danas takođe neisplaćene dnevnice za boravak u Kopnenoj zoni bezbednosti. Kako kažu oštećeni, "bilo je razumevanja", pa i pokušaja nekih čelnika SUP-a da se stvar reši "vansudskim poravnanjem", ali tvrde da to nije ostvareno upravo zbog žestoke opstrukcije nekih "savesnijih policijskih rukovodilaca i odozdo i odozgo". Prvobitno određeni veštak ni na koji način nije mogao da dođe do podataka o radnom vremenu i ostale dokumentacije, tako da je na kraju, posle višemesečnog "zavlačenja" – odustao od posla. Drugi veštak, Desimir Minić iz Kraljeva, nekako je uspeo da odradi posao, ali je sud zatražio dodatno veštačenje, tako da policajci nagoveštavaju da će zbog svega toga zatražiti izuzeće sudije Radike Maričić koja vodi proces. Osim države, na optuženičkoj klupi našli su se i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, SUP i Stanica saobraćajne policije u Kraljevu.

Maskenbal

Prošlog četvrtka cetinjskim ulicama prodefilovala je neobična posmrtna povorka, sastavljena od sasvim male dece. Kolonu je predvodio dečak sa krstom u rukama, dok su četvorica mališana nosila kovčeg. Za njima je išla devojčica koja je naricala. Međutim, nije to bila sahrana kućnog ljubimca ili morbidna dečja igra, već maska "Sahrana Srbije i Crne Gore 2002–2005". Ova maska je proglašena za najoriginalniju na maskenbalu učenika cetinjske Osnovne škole "Njegoš". Na optužbe da je reč o očiglednoj zloupotrebi dece u političke svrhe, Nikola Latinović, direktor ove osnovne škole, kaže za medije da su deca sama napravila maske i da na njihov izbor nije uticao niko od profesora. Prema njegovim rečima, bilo je i mnogo intrigantnijih maski od ove, kao što je maska crnogorskog premijera, pa se oko toga nije podigla galama.

Otkriće

Kako za "Vreme" kaže kustos Narodnog muzeja u Beogradu Andrej Starović, beogradski arheolozi još nisu zvanično obavešteni o dramatičnom arheološkom otkriću u Risnu, u Boki Kotorskoj. Naime, pojedini mediji su prethodnih dana preneli vest da je četrnaestogodišnji David Nikčević u pećini iznad sela Lipici pored Risna otkrio praistorijske crteže stare tri hiljade godina. Dečak je na površini pećinskog zida od deset kvadratnih metara video crteže duge 35 centimetara koji predstavljaju sedam jelena u trku. Uz prikaze jelena, otkriven je i znak "svastike", drevni simbol plodnosti, nacrtan žutom bojom na kamenu. Mediji su ovo otkriće naprečac vezali za slavnu ilirsku kraljicu Teutu, koja je u četvrtom veku pre nove ere predvodila veliki ustanak protiv Rimljana, a veruje se da se posle poraza svoje države bila sklonila upravo u pećinu iznad Lipica. Kako su se Teutin poslednji pohod i propast države Ilira dogodili pre 2300 godina, a risanski crteži navodno su stari više od 3000 godina, nije jasno u kakvoj su uzajamnoj vezi. "Niko u Narodnom muzeju nije upoznat sa ovim otkrićem", kaže kustos Starović, komentarišući da nikakvi naučni podaci još nisu stigli od kolega iz Podgorice.

Željka

Novosađanin Jovan Banovački, koji je u prošlom kolu igre na sreću Loto pogodio peticu, dobio je, umesto 3500 dinara koliko iznosi premija, potvrdu sa uplatnog mesta – da nema para. Kako prenose "Večernje novosti", službenica je na potvrdi napisala: "Nemam para za isplatu", ispečatirala je i potpisala svoje ime – Željka. Na pitanje Banovačkog šta bi bilo da je dobio sedmicu, službenica Željka, zaokupljena primanjem uplata za naredno kolo, odgovorila mu je da u kasi ima samo 200 dinara i da ne zna kada će novca biti. Nesrećni dobitnik je odlučio da se okane nacionalne loto-euforije, a eventualnu naplatu petice prepustiće, rekao je, volji i strpljenju svoje supruge. Čitava zbrka nastala je, kako je objasnio Darko Nikolić iz Državne lutrije Srbije, zato što se, za razliku od šestice i sedmice koje se isplaćuju isključivo u Beogradu, ostale premije mogu naplaćivati na svim uplatnim mestima. Verovatno su baš tog 10. marta, kada je Banovački krenuo da naplati svoju peticu, na uplatno mesto pre njega stigli drugi dobitnici i ispraznili kasu. Znači, ima novca, nema prevare, a možda bude izvučena i dugoočekivana sedmica.

Piraterija

Asocijacija Ars et Norma iz Beograda nedavno je uz finansijsku podršku Ambasade SAD počela rad na projektu "Kampanja za bolji svet", čiji je cilj kontinuirano skretanje pažnje javnosti na problem zloupotreba i povreda autorskih i srodnih prava. Asocijacija, čiji je predsednik Slađana Milošević, najavila je komponovanje antipiratske pesme i spota. Aktivnosti asocijacije biće usmerene i na pokretanje Littere, veb-publikacije namenjene razvoju svesti o značaju kulture i vladavine prava (www.stenorama.com). Istovremeno, državni organi započeli su širu akciju suzbijanja softverske piraterije koja je posle hapšenja uličnih prodavaca i prvih presuda piratima nastavljena "racijama" u internet kafeima. Kako "Vreme" saznaje, u ponedeljak uveče finansijska policija izvršila je najavljenu kontrolu u internet kafeima i igraonicama koje se nalaze u podzemnom tržnom centru kod Vukovog spomenika u Beogradu. Veći broj kafea sa više od stotinu računara zatvoren je neposredno po dojavi zbog "renoviranja". Upućeni tvrde da bi legalizacija softvera na svakom računaru koštala najmanje nekoliko stotina evra.

Rezovi

Ministarstvo odbrane SCG predvidelo je budžetom za 2005. godinu smanjenje broja zaposlenih u sistemu odbrane za 9600, od kojih 6700 u jedinicama VSCG na teritoriji Srbije. Zastupnik načelnika Uprave za ljudske resurse Generalštaba VSCG general-major Radoslav Babić izjavio je da će u Srbiji biti otpušteno ili penzionisano 5300 civila i 1400 profesionalnih vojnika. Trenutno je u toku prijavljivanje za dobrovoljni odlazak što bi trebalo da se okonča do kraja meseca. Dobrovoljci će za odlazak dobiti otpremninu u iznosu od 12 poslednjih bruto plata i stimulativni deo od 20 odsto, na koji neće moći da računaju oni koji budu naknadno određeni za odlazak. General Babić je napomenuo da će dodatno, po potrebi službe, u prevremenu penziju otići svi oficiri sa činom pukovnika koji imaju najmanje 30 godina staža, a nemaju uslove za postavljenje na formacijsko mesto čina potpukovnik-pukovnik. Ista sudbina zadesiće i pukovnike koji nisu završili određeno, zakonom propisano usavršavanje za taj čin. Od 5300 civila jedan deo već ispunjava uslove za penziju a za drugi deo biće obezbeđena radna mesta reorganizacijom jedinica ili ustanova koje će sa budžetskog preći na dohodovni princip poslovanja. Samo 3200 zaposlenih civila je "stvarni višak" i oni će svoj dalji status morati da rešavaju preko nadležnih službi, objasnio je Babić.

Pokloni

U zgradi Predsedništva Srbije u toku je evidentiranje poklona koje je od stupanja na dužnost predsednika primio Boris Tadić. Predmeti poklonjeni predsedniku uvode se u evidencioni list o prijemu poklona, a zatim se fotografišu. Odluku o uvođenju ovih poklona u evidenciju donela je Aleksandra Drecun, generalni sekretar predsednika. Prema njenim rečima, poklona nema mnogo i vrlo su skromni. Jedan od najvrednijih jeste tepih koji je Tadić dobio od libijskog predsednika Gadafija. Ovaj tepih, inače, još stoji neotpakovan, jer se ne zna gde će biti čuvan. Prilikom nedavne posete Kini, Tadić je dobio teget vazu sa zlatnim motivima i sliku na svili Otklanjanje hladnoće pomoću devet sunca. Što se tiče poklona koje uručuje sam Tadić, za njih je u protekloj godini izdvojeno oko 90.000 dinara. Ovi pokloni se pakuju u ukrasni papir i vezuju mašnom sa srpskom trobojkom. Među najvrednije spada knjiga akademika Vladimira Stojančevića Počeci moderne srpske države. Osim nje, predsednik poklanja i ikone sa pečatom iz prodavnice SPC-a, knjige Kulturno blago Srbije i Beograd - kutija tajni, a nedavno je tražio da se u spisak poklona uvrste i kugla Nikole Tesle, srpski opanak i kopije najpoznatijih srpskih fresaka.

Zamena

Direktori hotela Hajat zamenili su u ponedeljak uloge sa osobljem ovog hotela. Tako se direktor personala našao u kuhinji, a direktor prodaje "zaglavio" je u perionici. Za to vreme, ljudi koji inače obavljaju ove poslove našli su se u njihovim foteljama. Prvi čovek Hajata Edvard Endrjuz radio je kao vratar, dočekivao goste i parkirao im kola, dok se pravi vratar Dejan Lončar našao u ulozi direktora hotela i sklopio ugovor o njegovoj prodaji kineskim biznismenima koji obećavaju da će narednih pet godina popunjavati 85 odsto kapaciteta hotela. Naravno, reč je o šali. Čitava ova akcija, pod nazivom "Prepoznajmo i cenimo naše zaposlene", održana je u svim hotelima Hajat na svetu.

Duvanje

Beogradska pekarska industrija uvela je alko-test za svoje radnike. Ovaj test uveden je na inicijativu socijalne službe. Radnici socijalne službe koriste aparat sličan "dregeru" koji koriste policajci. Oni imaju ovlašćenje da u bilo kom trenutku uđu u svaki pogon Beogradske pekarske industrije, principom slučajnog uzorka odaberu radnike koje će testirati i narede: "Duvaj!" Svako ko u krvi ima više od 0,5 promila alkohola ne može da uđe u krug fabrike. Kazna za dolazak na posao u pijanom stanju može da bude tromesečno smanjenje plate za deset odsto, uz obavezno lečenje ili otkaz. Kako pišu "Večernje novosti", otkako su uvedene sprave za duvanje, procenat alkoholisanih radnika u Beogradskoj pekarskoj industriji smanjen je sa 9,2 odsto u 2004. godini na 3,4 odsto. Radnici Beogradske pekarske industrije svedoče da je od uvođenja alko-testa opao broj incidenata i povreda na radu, mada ima i onih koji priznaju da piju, jer uvek imaju dojavu kada će naići kontrola. Preama pisanju "Politike", alko-metre su uveli i DIN Niš, EDB, PTT Srbija, GSP Beograd i druge firme.

Trip

U Zavodu za bolesti zavisnosti otvoreno je hiljadu novih kartona. Kako "Blic" prenosi sa Odseka za naučno istraživanje ovog zavoda, većina novih ovisnika od psihoaktivnih supstanci ima između 23 i 29 godina. Lekari posebno ukazuju na slučajeve dece uzrasta od 16 i 17 godina koja su već obolela od alkoholizma. Većina od 80 odsto novih pacijenata u Zavodu spada među intravenozne narkomane, a 70 odsto je inficirano virusom hepatitisa C. Prema podacima Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu ima 15.000 registrovanih narkomana, što znači da ukupan broj obolelih od narkomanije iznosi i do 50.000. Mnogi među njima su mlađi od 30 godina. Narkomanija je očigledno u dramatičnom porastu, iako podaci policije pokazuju da se količina narkotika u Srbiji smanjuje. Prema zvaničnom izveštaju MUP-a Republike Srbije o rezultatima rada između marta 2004. i februara 2005. godine, policija je obavila 4238 zaplena u kojima je oduzeto 2312 kilograma droge. Presečeno je 27 kanala za krijumčarenje droge. Krijumčarski kanali heroina vodili su iz Turske i Albanije preko Kosova prema zemljama srednje i zapadne Evrope. Policija je posebno ponosna na presecanje kanala kojim je u našu zemlju pokušano krijumčarenje 12 kilograma kokaina. No, uprkos prekidanja "puteva" droge, promet sintetičkih narkotika u Srbiji nije pod kontrolom – kako "Blic" prenosi, svakodnevno raste upotreba ekstazija, amfetamina i ketamina, dok njihova cena opada.

Šansa

Nakon mnoštva najava da je Železnica Srbije prvo javno preduzeće na listi za restrukturiranje, ministri za kapitalne investicije Velimir Ilić i finansije Mlađan Dinkić najavili su da će Vlada Srbije plan restrukturiranja za period od 2005. do 2010. godine završiti do kraja meseca. Jedini problem je novac, ali on će bar delimično biti rešen raspisivanjem tendera za prodaju komercijalnog dela stanice Prokop pošto će novac dobijen od te prodaje biti uložen u izgradnju železničke infrastrukture. Takođe, izmeštanjem Glavne železničke stanice u Prokop, Beograd će dobiti 100 hektara slobodnog prostora, "investicionu šansu" koja, kako kaže Dinkić, može da prikupi milijarde evra. Kako prenosi "Blic", on je najavio i da su počeli pregovori sa međunarodnim finansijskim institucijama koje bi trebalo da obezbede još sto miliona evra za modernizaciju Železnice, a Vlada Srbije će ove godine pomoći sa 8,5 milijardi dinara. Dinkić je zatražio i od Skupštine Beograda da izdvoji bar 150 miliona dinara za subvencije "Beovoza".

Mito

U toku 2004. godine SUP Beograd podneo je krivične prijave protiv 64 osobe koje su osumnjičene da su primile ili dale mito. Petnaestoro njih su direktori društvenih preduzeća, a trinaestoro zdravstveni radnici. Slede pripadnici MUP-a od kojih je dvanaestoro optuženo zbog korupcije a oko 1000 njih zbog nesavesnog obavljanja dužnosti. Ipak, SUP nije mogao da se pohvali i otkrivanjem korupcije u pravosuđu pošto nije zabeležen nijedan slučaj. Prema podacima agencije za ispitivanje javnog mnjenja Medijum Galup, svaka deseta osoba u svetu imala je dodir s korupcijom, a u Srbiji čak 27 odsto građana. U toj grupi prednjače osobe iz urbanih sredina sa višim ili visokim obrazovanjem. Jedan od problema u rasvetljavanju ovakvih slučajeva, kako tvrde u SUP-u, jeste nedostatak novca za nabavku specijalne opreme za snimanje audio i video zapisa koji su nedavno na sudu postali prihvatljivi kao dokaz korupcije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST