---

Amerika i obaveštajci >

Metež i misterije

Nakon nedavnih potresa, u toku je reforma obaveštajnih službi s obe strane Atlantika. Zadatak je zastrašujuće težak. Pored novostvorenog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma (NCTC), u čijem radu učestvuju predstavnici različitih službi i čija će ovlašćenja biti šira od već postojećih (baviće se prevashodno Kinom i suzbijanjem proliferacije naoružanja) – DNI predstavlja najveći prodor u reorganizaciji sveta špijuna u Americi od 1947.

"Kada se u životu susretnemo s nekom novom situacijom, obično se reorganizujemo", reči su koje se pripisuju rimskom satiričaru iz I veka n.e. Petroniju Arbitru. "I eto divnog načina da se stvori iluzija napretka, stvaranjem, zapravo, zbrke, javašluka i pada morala." Divne li prilike za Džona Negropontea, američkog ambasadora u Iraku, koji će ovog meseca napustiti Bagdad da bi postao prvi nacionalni obaveštajni direktor (Director of national intelligence – DNI). G. Negroponte će se svakako upitati koji je posao stresniji. Tamo ubistva i metež; ovde metež i misterije. U javnosti je dosta bilo reči o imenovanju DNI-ja, oko čega su se složili i republikanci i demokrate, a radi unapređenja rada američkih obaveštajnih službi nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. Međutim, malo je poznato kolika će ovlašćenja Negroponte imati. Ne zna se ni koliki će deo ovlašćenja preuzeti od šefova 15 drugih tajnih službi kojima će rukovoditi. Najpoznatija od svih, CIA, dobija samo desetinu budžeta namenjenog obaveštajnom radu; najveća od njih je Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), sa 30.000 zaposlenih, a nalazi se u sastavu Ministarstva odbrane (DoD) na čijem je čelu prznica Donald Ramsfeld. Negroponteu se lako može desiti da, čim skrene misli s bombaških napada i zaseda u zelenoj zoni, začuje zveket isukanih bodeža u Vašingtonu, Arlingtonu i Lengliju.

MIT O SAMOJ SEBI: Tajni svet Amerike je neefikasan i demoralisan, i tako je već neko vreme. Pogotovo se to može reći za CIA, koja nije pretrpela reforme, koja je prekomerno birokatizovana, a njeni službenici mahom nisu nikome odgovorni, koja gotovo nikoga nije otpustila, koja je zaneta mitom o samoj sebi, i koja je, uprkos nekim hvale vrednim uspesima, opterećena nizom fijaska. Ulazni hol u Lengliju ukrašen je crnim zvezdama za svakog službenika palog za vreme hladnog rata. Još je rečitija činjenica, koju je potvrdilo više bivših agenata, da za to vreme CIA nije uspela da zavrbuje nijednog sovjetskog agenta srednjeg, a kamoli višeg ranga. Svi važni doušnici CIA dobrovoljno su se javili za rad. A Agencija je za to vreme bila ozbiljno izbušena iznutra. Čak je u jednom trenutku svaki agent CIA zadužen za Kubu bio dvostruki agent. Navodno, samo troje agenata koji su se bavili bivšom Istočnom Nemačkom nisu istovremeno radili i za Štazi. A što se tiče onih hrabrih dobrovoljaca, njih je uništio Oldrič Ejms, alava pijanica koji je radio u direkciji za operacije CIA, a koga su potkupili Rusi. Sličnu štetu napravio je i Robert Hansen, krtica u FBI-ju. Kada je reč o vrbovanju i slanju podataka s terena, kvantitet je bio važniji od kvaliteta. Navodno su agenti u Africi za vreme hladnog rata plaćali više puta za istu informaciju, koju bi inače dobili besplatno na ručku s američkim diplomatama. Agent Lindzi Moran je nedavno ispičala da je sve vreme bila svesna toga da joj veza sa Balkana dostavlja beskorisne informacije, ali su joj uporno uskraćivali dozvolu da s njom obustavi kontakt. "Počnete da se nervirate", kaže Moran, "i zapitate se da li od nas uopšte ima neke vajde." Obaveštajne službe u celini grdno su se obrukale tokom nedavnih događaja. Nisu uspele da predvide ni sovjetsku invaziju na Avganistan 1979. niti raspad Sovjetskog Saveza deset godina kasnije. Indija je iznenadila američke špijune kada je 1998. godine testirala nuklearnu bombu; iste godine su Bilu Klintonu savetovali da se sravni sa zemljom jednu od retkih postojećih fabrika lekova u Sudanu, jer su živeli u pogrešnom uverenju da fabrika proizvodi nervni gas. Naredne godine je zbog pogrešnih informacija Službe greškom bombardovana kineska ambasada u Beogradu. Međutim, dva neposredna povoda za reformu bili su napadi 11. septembra, u kome je poginulo oko 3000 ljudi, i halucinacije službe o postojanju oružja za masovno uništenje u Iraku, što je korišćeno kao opravdanje za rat. Nakon rata usledio je krvavi mir koji je odneo na desetine hiljada ljudskih života. Neprijatne vesti iz Iraka, a naročito prošlogodišnji izveštaj Senatskog komiteta za obaveštajne službe u kojima se agencije optužuju za "propuste u prosleđivanju informacija, loše upravljanje njima i neadekvatno prikupljanje", primorale su u junu Džordža Teneta, dugogodišnjeg šefa CIA, da podnese ostavku.

GOSOV TERET: Njegov naslednik Porter Gos, bivši republikanski kongresmen i špijun, otpustio je desetak iskusnih obaveštajaca, a dvadesetak ih je dalo otkaz. Za Gosove se saradnike, od kojih su mnogi bez iskustva u obaveštajnim poslovima, priča da su nabusiti rukovodioci. Gos je u međuvremenu shvatio kakvog se teškog posla poduhvatio. Počekom marta je izjavio "da ga je količina posla prilično zapanjila" i da je to "previše za jednog smrtnika". Samo na pripremu dnevnih biltena za predsednika odlazi mu pet sati svakog dana. Mesto DNI-ja delom je i otvoreno da bi mu se ovaj teret olakšao, u okviru paketa mera usvojenih prošlog decembra. One su mahom bile u skladu sa preporukama Komisije za utvrđivanje činjenica povodom 11. septembra u kojoj su sedeli predstavnici obe partije. Njihov izveštaj o napadima bio je najčitanije štivo prošle godine. Preporuke iz izveštaja ne bave se gafovima u Iraku, izveštaj o toj temi biće završen krajem ovog meseca. DNI će biti zadužen da koordiniše rad svih tajnih službi, što je do sada obavljao šef CIA, ali samo u teoriji. DNI će, prema tome, biti odgovoran za rad svake službe. Pored novostvorenog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma (NCTC), u čijem radu učestvuju predstavnici različitih službi i čija će ovlašćenja biti šira od već postojećih (baviće se prevashodno Kinom i suzbijanjem proliferacije naoružanja) – DNI predstavlja najveći prodor u reorganizaciji sveta špijuna u Americi od 1947. Izveštaj Komisije o 11. septembru najviše se bavi radom službi u mesecima pre napada, i sadrži mnoge detalje o aljkavosti i nesmotrenosti agencija. Na primer, CIA je imala saznanja da su dvojica poznatih terorista dobili američke vize, ali je propustila da o tome izvesti FBI koji je zadužen za suzbijanje terorizma na domaćem terenu. Čuven je i propust šefova FBI-ja koji su ignorisali izveštaj u kome se tvrdi da nepoznati muškarci arapskog porekla uče da upravljaju avionom, ali ih ne zanimaju lekcije iz sletanja. Komisija je utvrdila ozbiljne propuste u prosleđivanju informacija unutar službi, kao i između različitih službi. Među najozbiljnijim je nalaz da su dve glavne službe u okviru FBI-ja – obaveštajna i kriminalistička – jedva komunicirale međusobno. Razlog njihovom oprezu delimično leži u zakonima koji štite privatnost građana Amerike, ali je tumačenje ovih zakona najčešće bilo preširoko. Komisija je utvrdila da su odgovorni propustili da sagledaju moguće razvoje događaja na osnovu znakova upozorenja koji su im bili na raspolaganju. Jedan izveštaj CIA iz 1998. upozorava da bi Al Kaida mogla da izvede samoubilačke napade pomoću otetih aviona; ali, autori izveštaja su kasnije rekli da se čak ni ne sećaju da su i taj detalj ubacili u izveštaj. Problemi su samo donekle organizacione prirode. Komisija je čak primetila da su agencije valjano postupale kada su primile informaciju da Al Kaida planira niz stravičnih napada koji su obeležili kraj prošlog milenijuma; izvestan broj napada na ambasade širom Bliskog istoka je sprečen. Komisija predlaže da DNI, pozicija po ugledu na komandanta oružanih snaga, čelnika združenog generalštaba, bude zadužen da nadgleda rad svih agencija i da ispravlja greške u hodu. Da bi se njegova reč glasnije čula, biće mu poveren budžet od 40 milijardi dolara, koliko je namenjeno svim agencijama, mada je lavovski deo budžeta pod kontrolom Pentagona. DNI bi trebalo da bude upravo ono što agencije nisu: budan, maštovit i usredsređen.

ZAČKOLJICE: Niko ne spori činjenicu da je američki obaveštajni sistem, stvoren 1947. godine, zastareo, dezorganizovan i obezglavljen. Umesto jednog odgovornog šefa, tu je 15 surevnjivih barona, koji su navikli da se bore protiv konvencionalnih neprijatelja, da slabo među sobom sarađuju (pri čemu je Pentagon naročito poznat po tome što informacije deli na kašičicu). Zato i ne čudi da je Komisija za 11. septembar predložila imenovanje vrhovnog šefa. Ostaje, međutim, pitanje da li se otvaranjem ovog radnog mesta sistem može poboljšati, a da se istovremeno ne sprovede strukturalna reforma. Kada je Komisija iznela razne korisne predloge i preporuke, neke su već bile zastarele, i to gotovo tri godine. Period kojim se Komisija bavila završava se 11. septembra 2001; izveštaj je završen 34 meseca kasnije. U međuvremenu je pokrenut rat protiv terorizma i usledile su promene. Najpre, mnoge od građanskih sloboda su ograničene Patriotskim zakonom. Agenti FBI-ja i drugih službi dužni su jedni druge da upoznaju sa obaveštajnim podacima koji se tiču terorizma. Direktor FBI-ja Robert Miler dužan je svakodnevno da prisustvuje obaveštajnim brifinzima kod predsednika, koje podnosi DCI ili direktor CIA. Za borbu protiv terorizma izdvajaju se ogromna sredstva. U januaru 2003. je u okviru CIA obrazovan multidisciplinarni institut Integrativni centar za terorističke pretnje. Centar svakodnevno izdaje biltene o pretnjama od terorizma i antiterorističkim operacijama s kojim se predsednik upoznaje odmah nakon brifinga sa DCI-jem. Kada je Komisija za 11. septembar ovoj hrpi pridodala i sopstvene preporuke, one su smesta bile prihvaćene. Predsednički kandidat Džon Keri je prihvatio izveštaj skoro pre nego što je mogao i da ga pročita. Ožalošćene porodice nastradalih u napadima takođe su stale iza izveštaja. Prihvatio ga je i predsednik Buš, doduše nevoljno, i na veliko Ramsfeldovo negodovanje. Na opšte iznenađenje, predsednik Buš je nedugo posle reizbora stao iza svoje odluke i pretočio je u zakon – Zakon o reformi obaveštajnih službi i suzbijanju terorizma. Zakon je sačinjen na osnovu preporuka Komisije, uz izvesne modifikacije na kojima su insistirali Ramsfeld i drugari. Na primer, zakon je ovlastio DNI da sačinjava jedinstveni budžet za obaveštajne službe, ali se u njemu pominje da će nadležnosti odgovarajućih sekretara (ministara) ostati netaknute. To je stvorilo zabunu jer sada se ne zna ko, zapravo, dreši kesu. Da bi se budžet za vojnu obaveštajnu službu izdvojio iz ukupnog budžeta namenjenog odbrani, potrebno je više godina i na stotine eksperata. A to možda čak nije ni poželjan pravac delovanja. Američki generali su, po pravilu, prvi podmireni kada je o sredstvima za obaveštajnu namenu reč, na primer, kada se radi o satelitima za špijuniranje, ali oni to moraju da dele s civilnim obaveštajnim službama, što uvek i čine kad je zemlja u ratu. Prema zakonu, DNI ima kontrolu i nad osobljem različitih službi, ali i tu ima začkoljica: u praksi, DNI može da uloži veto na imenovanje nekog službenika, ali ne može da otpušta šefove službi. Da bi osnažio ovlašćenja DNI-ja, Buš zahteva da mu ubuduće dnevne obaveštajne raporte podnosi Negroponte, a ne Gos. U teoriji, to bi Gosu trebalo da omogući da se više bavi upravljanjem CIA. U praksi, brifinge će i dalje pripremati CIA i Gos će se na njima pojavljivati, dok će Negroponte verovatno imati ulogu nekog uglednog dvoranina. U suprotnom bi Negroponteu odlazilo pola radnog vremena svaki dan na sastavljanje izveštaja za predsednika. Imaće znatno manje uticaja na deo brifinga koji dolazi posle, a koji se bavi borbom protiv terorizma, jer bez obzira na to što će Negroponte formalno biti šef i NCTC, šefovi službi ostaju šefovi operacija za koje su zaduženi. Svejedno, Negroponte će biti odgovoran za sve njihove propuste. Sve ove neizvesnosti podstakle su vrlo burnu i često zlonamernu raspravu o reformama u zemlji u kojoj sve što ima veze sa špijunima tradicionalno izaziva strastvene reakcije, a gde je nacionalna bezbednost postala opsesija čitave nacije. Levičari po navici preziru CIA, zbog njene sklonosti još iz doba hladnog rata da kuje zavere o ubistvima levičarskih lidera širom sveta, kao što su, na primer, Patris Lumumba ili Fidel Kastro. Za desničare je CIA leglo liberala, nepopravljivo birokartizovana služba, i oni smatraju da je bolje ceo posao prepustiti Pentagonu umesto što se ulažu napori za njeno ozdravljenje. Neki jastrebovi pravdaju politiku preventivnih napada upravo tvrdnjama da se agencijama ne može verovati kako će biti u stanju da na vreme upozore na neku pretnju. I naravno, oni koji se nalaze negde između imaju svoje razloge.

NESTRUČNOST U IZOBILJU: Ovakvi izlivi strasti nastaju zbog toga što američki političari i eksperti za ovu oblast govore o jednom svetu koji, na kraju krajeva, ostaje tajnovit. Desničari već tvrde kako je imenovanje DNI-ja potpuni promašaj jer samo dodatno komplikuje i birokratizuje jedan okoštali sistem. U najgorem slučaju, može ga zadesiti ista sudbina kao i ona koja je zadesila Upravu za domovinsku bezbednost (Office of Homeland Security), a koja je oformljena nakon napada od 11. septembra, s mandatom da koordiniše rad službi kao što su carina i obalska straža, a koja se kasnije ispostavila kao slabašna. Drugi ističu činjenice koje govore u prilog Negroponteu. Njegov zamenik biće general Majkl Hajden, bivši šef NSA, koji uživa veliki ugled. A povrh svega, Negroponte će biti u svakodnevnom kontaktu s predsednikom čije veliko poverenje već uživa. Istini za volju, niko ne zna kako će se reforme odvijati. Negroponte bi mogao da dobije tek delić kontrole nad službama. U najboljem slučaju, mogao bi da se pobrine da kanali komunikacije između službi koji su se odčepili nakon terorističkih napada, ostanu otvoreni. Međutim, on sam neće nikako biti u stanju da otkloni najveće probleme u službama, a koji su se tako jasno ukazali u slučaju Iraka. Prema prošlogodišnjem izveštaju Senata o fijasku u Iraku, američki špijuni, a naročito CIA – opisani su kao aljkavi i nestručni tokom svakog stepena prikupljanja i analize podataka. CIA u Iraku nije imala nijednog agenta od 1998, kada je tim inspektora UN-a proteran. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu svežu informaciju o tome da Irak zaista poseduje hemijsko i biološko naoružanje, kako su uporno tvrdili. Njihove tvrdnje da Irak "obnavlja nuklearne programe", zasnovane na tvrdnji o uvozu nekih aluminijumskih cevi koje imaju i druge namene, oštro su osporavane od većine eksperata. Bar nisu tvdrili da je Irak udružio snage sa Al Kaidom, kako su to često tvdrili određeni ljudi iz administracije, a najglasnije potpredsednik Dik Čejni. Ključ za pogrešno poimanje stvari, kako tvrdi Komisija, treba tražiti u "dinamici grupe". Drugim rečima, nisu ponovo ispitali čak ni istinite tvrdnje, istorijske činjenice, poput onih da je Irak zabranio oružje. To se pokazalo na više načina. Analize CIA uzimane su zdravo za gotovo; otkrića o postojanju materijalâ sa dvostrukom namenom, koji bi mogli biti korišćeni i za izradu naoružanja, odmah su uzimana kao dokaz da programi postoje; dvosmisleni delići infomacija sklapani su u nedvosmislen zaključak. Ovakvi problemi, zaključak je izveštaja, potiču od lošeg upravljanja i ne mogu ih otkloniti ni dodatna sredstva niti novo osoblje. Prijatelji špijuna (a neprijatelji Buša) ove tvrdnje odbacuju. Kada je reč o hemijskom i biološkom naoružanju, agenti nisu baš sve pobrkali, tvrde oni. Izveštaj potvrđuje da je Irak sačuvao tehnologiju za održanje zaliha, što, uostalom, nije osoporila nijedna druga zapadna obaveštajna služba. Kada je pak reč o nuklearnom programu Iraka, za to treba kriviti vladu: pod snažnim pritiskom da se dođe do povoda za rat koji je predsednik Buš već bio odlučio da povede, neverne tome su prigušivane, a njihova upozorenja sklanjana u stranu.

"VRUĆ PIŠTOLJ": Špijuni se brane i time što tvrde da obaveštajci, a naročito elektronika koja ih često zamenjuje, retko kad proizvede "vruć pištolj" za kojim političari toliko čeznu. To se uglavnom svodi na akumulaciju indicija, često kontradiktornih i nepouzadanih, od kojih analitičari kasnije sastave proveru skrivene stvarnosti, ili ih, što je opasnije, koriste za predviđanje budućnosti. Greške su sastavni deo obaveštajnog rada. To je tačno. Ali, zašto je bivši šef CIA Tenet, prema rečima Boba Vudvorda, autora knjige Plan napada, a što Tenet nije demantovao, za postojanje oružja u Iraku izjavio – "čisto zakucavanje"? Uprkos svim preorukama, dalju propast biće teško zaustaviti. Istini za volju, nakon smanjivanja budžeta tokom cele decenije (Bil Klinton je skresao budžet CIA za 23 odsto), službe sada dobijaju više para i više špijuna. Ove godine iz CIA će stasati dosad najveća klasa špijuna-specijalizanata. Pošto ih je van zemlje raspoređeno samo 1200, za njima vlada potražnja, ali će oni svoj posao moći da obavljaju jedino ako budu propisno opremljeni za hvatanje u koštac s novim izazovima. Oko polovine ovih agenata je u Bagdadu. Ali, pošto samo nekolicina njih tečno govori arapski, uglavnom se drže zelene zone, gde su osuđeni da razgovaraju sa iračkim prevodiocima i da u nedogled gledaju epizode iz serijala "Seks i grad" na DVD-ju. Dodatna reorganizacija neće ukloniti probleme. Američkim špijunima ne trebaju pomeranja; mnogima od njih potrebniji su otkazi. Negroponte će biti na suviše visokom i istaknutom položaju da ovakav program sprovodi u delo. Ali, ako bi uspeo da s grbače dinamičnog direktora CIA skine bar delić tereta, u šta spadaju i dnevni brifinzi i rukovođenje budžetom, ovaj bi mogao slobodno da zamahne sekirom. Vremena nema na pretek. U sve opasnijem svetu, neophodno je da sve američke obaveštajne službe hitno sakupe i preispitaju sve informacije koje se odnose na naoružanje Kine ili nuklearne potencijale Irana. Ali, tad dinamični direktor CIA možda više neće biti Gos, koji već zvuči jako umorno.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---