---

Oproštaj od Stojana Cerovića 25. mart 2005 >

Saučešća i zahvalnost

 

Među stotinama poruka povodom smrti Stojana Cerovića stigli su i telegrami saučešća Svetozara Marovića, Vojislava Koštunice, Predraga Markovića, Vuka Draškovića, Mauricija Masarija... i desetine drugih javnih ličnosti, te veliki broj telegrama domaćih i međunarodnih institucija.

Porodica i redakcija "Vremena" posebno zahvaljuju Skupštini grada Beograda, Medija centru i gospodinu Petru Lađeviću, Stojanovom i redakcijskom prijatelju, na pomoći u danima tuge.

Mir Stojanovoj duši koja se uvek opredeljivala za veoma ekskluzivno pravo da koristi sopstveni razum.

Ivana Mladenović

Svih ovih godina Stojan mi je bio kućni prijatelj, a da toga nije ni bio svestan. Vikende smo gotovo redovno provodili zajedno – siti smo se toliko puta ispričali i izjadali jedno drugom.

Dragan Kalejski

Stojan je bio svjetski čovjek i svjetski novinar, ponosni Jugosloven u najširem smislu te riječi, u vrijeme kada su svi to prestajali da budu.

Miško Radević sa porodicom

Tajna moje obaveštenosti i kompetencije u političkim razgovorima sa prijateljima i u krugu porodice bila je da ne pratim, bar ne intenzivno, dnevnu štampu, i onda četvrtkom iščitam kolumnu Stojana Cerovića, on mi objasni ono najvažnije, precizno izabere highlights te nedelje i to je bilo dovoljno...

Tatjana Drapšin

Bez Stojana Cerovića neće biti barometra našeg vremena...

Zorica Jevremenović i Ranko Munitić

Moj šurak koji živi u Istanbulu na svom sajtu je komentar povodom smrti Stojana Cerovića naslovio: JEDAN GLAS RAZUMA MANJE...

Ja sam ga dopunio rečima: AKO JE TO GLAS STOJANA CEROVIĆA, ONDA JE TO ISUŠENI OKEAN!

Miodrag Miško Petrović

Sjećam se, dok sam radio u "Vremenu", Stojan i još dvojica kolega bili su legende, a mi ostali bili smo novinari. Divio sam se Stojanu kako – nekom ciničnom ali plemenitom intuicijom – munjevito pronikne u bit stvari. Ja, jadan, potrošim tri kartice teksta da kažem ono što je on u tri retka.

Mirko Vid Mlakar

Stojan Cerović je bio Srbin kakvi će Srbi tek biti, ako ih bude.

Miloš Živković

Tata, znaš da je umro Stojan Cerović, uzbuđeno me pitao sin. Znam. Srećan sam što mi sin novinarstvo zna po Stojanu Ceroviću. Meni ostaje čast što sam ga poznavao. Njemu tinejdžeru nada da će doživeti dane za koje se Stojan umom, srcem i perom borio.

Laslo Tot, novinar i sin

Smrt Stojana Cerovića, kao i Zorana Đinđića, na neki surov način uverava nas kako ljudi koji su se zalagali za moralnu, političku i duhovnu obnovu ljudskog bića i borili se za njegovu individualizovanu odgovornost nisu miljenici sudbine u Srbiji. Ne samo da su bili manjina u životu već je sva prilika da će to biti i na onom svetu.

Bojana Stojanović-Pantović

Nisam se gotovo ni u čemu slagao sa Stojanom, ali sam cenio gotovo sve što je radio. Deo tuge pada i na mene.

Aleksandar Tijanić

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---