Lokalni izbori u Makedoniji >

Opozicija osvojila Skoplje

siniša stanković

Koalicija na vlasti koju predvodi SDSM osvojila je najveći broj gradonačelničkih mesta

Makedonija je izdržala još jedne izbore. Ovog puta, na sreću bez žrtava, uz sve dobro poznate odlike makedonskog izbornog folklora: "porodično" glasanje i pojačano prisustvo policije, lomljenje kutija i prekide glasanja, pretnje oružjem, fizičke obračune, najurivanje partijskih posmatrača, krađe glasačkih listića i identične potpise na listama glasača, korišćenje resursa javnih preduzeća za agitaciju u korist vlasti i pretnje zaposlenima u državnim službama ako glasaju za opoziciju. Prema optužbama opozicije, bilo je i nasilnog punjenja glasačkih kutija ali su po opštoj oceni izbori protekli mirnije nego što se očekivalo. Takođe, uglavnom su poštovane preporuke iz Brisela i maltene svih predstavnika međunarodne zajednice u Skoplju – da bi ponovljene neregularnosti u izbornom procesu dovele u pitanje makedonsko uključivanje u evroatlantske procese.

MAKEDONSKI FOLKLOR I MEĐUNARODNI STANDARDI: Kristina Galjak, portparol Havijera Solane, ocenila je kao pozitivan nedeljni drugi krug izbora u 57 makedonskh opština i ponavljanje prvog kruga u još 13 opština, ističući da svi incidenti moraju biti ispitani i da protiv počinilaca treba preduzeti odgovarajuće mere, da bi preostali deo izbornog procesa, 10. aprila, kao i svi sledeći izbori bili sprovedeni prema međunarodnim standardima. Prema građanskoj asocijaciji MOST, čijih je 2800 posmatrača "pokrivalo" oko 60 odsto glasačkih mesta, međunarodni standardi i Kodeks ponašanja za slobodne i fer izbore ispoštovani su u nedelju i u najvećem broju opština. MOST ističe da su neregularnosti registrovane na samo 40 glasačkih mesta.

Ali, međunarodna posmatračka misija OEBS/ODIHR, koja je imala oko 260 posmatrača, ističe u preliminarnom izveštaju da je drugi krug lokalnih izbora dobro sproveden, ali ponovo nije uspeo da zadovolji kjučna zalaganja OEBS-a i standarde Saveta Evrope, kojima se garantuje jednako i univerzalno glasačko pravo. Šef Misije OEBS/ODIHR-a Džulijan Pil Jejts naglasio je da nadležni organi i pored preduzetih napora nisu uspeli da adekvatno reše probleme iz prvog kruga, kada su registrovane flagrantne nepravilnosti. Prema njegovom mišljenju, sprovođenje izbora ocenjeno je kao loše na 14 odsto biračkih mesta, tajnost glasanja nije poštovana na 17 odsto. Prebrojavanje glasova ocenjeno je takođe kao loše na 23 odsto biračkih mesta. Zato je šef delegacije Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope Kit Vitmor izjavio da sve neregularnosti narušavaju demokratski proces i ometaju napredak Makedonije.

To nije smetalo premijeru i lideru vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Vladu Bučkovskom da oceni da je na izborima ipak pobedila demokratija i da "Republika Makedonija, po oceni vlade, posle izbora korača napred". Bučkovski je izjavio da se Makedoniji "ne gleda kroz prste, već se ona posmatra pod lupom" i da se moraju odstraniti sve nepravilnosti i demonstrirati funkcionisanje pravne države. "Ne treba da žmurimo pred činjenicama. U severozapadnom delu Makedonije (gde su etnički Albanci većinsko stanovništvo) imamo izbore koji ne zadovoljavaju evropske standarde na nekim izolovanim glasačkim mestima", rekao je Bučkovski. "Ali, pošto sam ja premijer Republike Makedonije, a ne samo jednog njenog dela, obaveza države i svih političkih subjekata jeste da pomognu u ovom procesu kada gradimo međusobno poverenje, kada radimo na projektu resocijalizacije, da pomognemo i tom delu Makedonije, da i na tim glasačkim mestima sledeći izbori budu savršeni."

POSLEDNJI ČIN: Lokalni izbori 2005, koje su strani posmatrači i mediji najčešće nazivali "poslednjim činom" Okvirnog sporazuma iz Ohrida iz 2001, zbog ponavljanja izbora i prigovora biće okončani tek sredinom aprila, ali i dosadašnji rezultati jasno ilustruju situaciju na makedonskoj političkoj sceni. Iako su ocene stranih medija uglavnom bile jednostrane, potencirajući da se radi o svejevrsnom testu za Makedoniju o podeli vlasti između etničkih Makedonaca i etničkih Albanaca, činjenica je da su lokalni izbori predstavljali obračun između vlasti i opozicije, ali unutar makedonskog i unutar albanskog političkog bloka. S druge strane, ovi izbori donose veće ingerencije lokalnim vlastima u svim sferama života; one će se dobrim delom i samofinansirati, pa će nakon izborne euforije i dalje ostati otvorena pitanja: koliko će posle 1. jula Makedonija kao država i svi novoizabrani gradonačelnici i opštinski savetnici biti sposobni da se u praksi suoče s novom teritorijalnom organizacijom i novim pravilima igre, kako će funkcionisati odnosi između centralne i lokalnih vlasti, kakav će biti položaj etničkih Makedonaca u severozapadnom delu Makedonije gde su u manjini i gde su za vreme izbora i zabeležene najveće nepravilnosti…?

Do tada se unutar makedonskog bloka svi proglašavaju pobednicima. SDSM i satelitske partije u toj koaliciji zbog najvećeg broja osvojenih gradonačelničkih mesta; VMRO–DPMNE i opozicija udružena oko nje, zbog ubedljive pobede u svim skopskim opštinama, Bitolju i Prilepu; a unutar albanskog bloka produbljuje se jaz i zaoštravaju verbalne optužbe. Koalicija Demokratske partije Albanaca i Partije za demokratski prosperitet bojkotovala je drugi krug izbora, jer nije prihvaćen njen zahtev za poništenje prvog kruga u sredinama gde su Albanci većinsko stanovništo. To je samo olakšalo posao partiji na vlasti, Demokratskoj uniji za integraciju (nastaloj pacifikacijom Oslobodilačke armije Albanaca u 2001. godini). Prema lideru najveće makedonske opozicione partije Nikoli Grujevskom, i pored mnogih nepravilnosti, VMRO–DPMNE i udružena opozicija pobedili su u svim većim opštinama u državi, vlast je doživela poraz, a falsifikovanje je samo sprečilo njen debakl. Činjenica da je opozicija osvojila gradonačelnička mesta u većim makedonskim opštinama je, prema Grujevskom, najava pobede i na parlamentarnim izborima sledeće godine.

Iako je generalni sekretar SDSM-a Nikola Ćurčijev prokomentarisao poraz vladajuće koalicije u glavnom gradu tezom da ne treba praviti razliku između velikih i malih gradova, najveća bitka ovogodišnjih lokalnih izbora tek predstoji, kada se 10. aprila bude glasalo za novog gradonačelnika Skoplja. To je funkcija koja je zbog nadležnosti i velikog budžeta, prema medijima, "treća u državi", a glavni takmaci su nezavisni kandidat, poslanik i biznismen Trifun Kostovski i aktuelni skopski gradonačelnik Risto Penov, lider Liberalno-demokratske partije i favorit vladajuće koalicije. Zamenik predsednika DPA Menduh Tači je uoči bojkota svoje partije najavio da će se "virus kriminalizovanja Albanaca širiti i kod Makedonaca. To će se videti u drugom krugu, kada će se DUI uključiti u krađu glasova u korist Penova". Ovakav rasplet (dirigovano glasanje skopskih etničkih Albanaca, po direktivi partijske centrale DUI-ja, za Penova kao kandidata SDSM-a i LDP-a, koalicionih partnera u vladi) može uticati na veliku prednost koju je u prvom krugu stekao Kostovski, ali bi ponovo doveo u pitanje slobodno izjašnjavanje građana. A prema rezultatima izbora u skopskim opštinama, oni su većinom opoziciono orijentisani, što pobedu Kostovskog čini unapred izvesnom. Ipak, Izborni štab Kostovskog je uoči drugog kruga organizovao uz pomoć opozicionih partija koje ga podržavaju protestni marš od vlade do parlamenta sa predajom deklaracije predsednicima države, vlade i Sobranja. U deklaraciji se izražava nada – da vlast neće falsifikovati drugi izborni krug u Skoplju i time "uništiti šanse Makedonije za evroatlantsku integraciju".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST