Britanski izbori >

Gorka pobeda

slobodanka ast

Nova laburistička vlada biće izabrana sa gotovo najmanjim procentom biračke podrške u novijoj istoriji

Na svoj 52. rođendan Toni Bler dobio je jedinstven poklon: zabeležio je treću uzastopnu pobedu na parlamentarnim izborima. Bio je to istorijski trijumf za laburiste, a Bleru su birači po treći put ukazali poverenje da sastavi vladu.

PREMIJER I PRETENDENT: Toni Bler i Gordon Braun

Na toj rođendanskoj torti šlag je ipak imao gorak ukus: Blerova donedavno ubedljiva parlamentarna većina od 160 poslanika zbog njegovog angažovanja u iračkom ratu znatno se istopila, pa laburisti sada imaju većinu od samo 66 glasova.

Uz to, nova laburistička vlada biće izabrana sa gotovo najmanjim procentom biračke podrške u novijoj istoriji (od reforme izbornog zakona 1832!). Naime, od 44,2 miliona britanskih birača glasalo je oko 61 odsto: laburisti su sa 36,1 odsto dobijenih glasova izgubili oko četiri procenta birača, za torijevce je glasalo 33,2 odsto birača, što je nešto bolje od 31,7 odsto, koliko su dobili na prošlim izborima. Analitičari ukazuju da sami konzervativci nisu ništa uradili, to su zapravo razočarani laburisti koji su ovog puta njima dali glas. Njihov lider Majkl Hauard (63) podneo je ostavku, kao što je i obećao. Šta će biti s konzervativcima? U redovima torijevaca vodiće se zapravo bitka za interpretaciju ovogodišnjih izbora: da li je nekadašnja partija "gvozene ledi" izgubila zato što je otišla previše udesno, ili je izgubila zato što nije otišla dovoljno desno? Krilo "tačerista" optužuje partijske lidere da su bili suviše stidljivi, dok krilo torijevaca koje se zalaže za modernizaciju ocenjuje da je njihova kampanja bila isuviše – prljava. Izvesno je da u ovoj partiji slede višemesečni obračuni i bitka za pravac kretanja i kormilo partije.

Liberalni demokrati Čarlsa Kenedija zapravo su jedini pobednici ovogodišnjih izbora: oni su osvojili 62 mesta u Parlamentu, deset više nego 2001. Liberali mogu znatno da utiču na parlamentarni život. Sada im se stvarno pruža šansa da ozbiljnije promene britanski politički diskurs: okupljaju mlađe, obrazovanije, izgleda, politički talentovane ljude. Zalagaće se između ostalog i za reformu izbornog sistema. Liberali o Evropi jedini govore sa mnogo entuzijazma. Analiza BBC-ja kaže da je ovo njihov najveći izborni uspeh od 1920.

TRIJUMF I SENKA: Pobeda laburista je nedovoljno ubedljiva: na istorijski trijumf laburista veliku senku baca nepopularnost Tonija Blera, koga prate nepoverenje i osuda zbog toga što je uveo zemlju i britanske vojnike, neki čak naglašavaju "dobrim delom decu, tinejdžere", u bespuća iračkog rata. Analitičari ukazuju i na činjenicu da je više Britanaca odlučilo da ne glasa (39 odsto) nego što je onih koji su glas dali Bleru i laburistima.

Laburisti su na svojoj poziciji vladajuće partije vrlo uzdrmani: Bleru i njegovoj partiji ne preti samo opozicija, već i nezadovoljno laburističko levo krilo. Opasnost preti i iz starog laburističkog tabora: veliko je pitanje da li će Bleru pružiti podršku da sprovede sve reforme koje je obećavao tokom predizborne kampanje. Čak i pre nego što su bili poznati konačni izborni rezultati, neki istaknuti članovi laburističke partije javno su postavljali pitanje kada će Mister Bler ustupiti fotelju svom bliskom saradniku i najvećem rivalu Gordonu Braunu, po opštem mišljenju briljantnom ministru finansija čijom zaslugom engleska ekonomija radi kao švajcarski sat. Treba li uopšte naglašavati da je Braun, za razliku od Blera, vrlo popularan među biračima?

PRODUŽENI BORAVAK: Porodica Bler ispred premijerske rezidencije

Robin Kuk, bivši laburistički ministar spoljnih poslova koji je zbog Iraka podneo ostavku, postavlja pitanje dokle Mister Bler može da drži u neizvesnosti naciju i partiju i kada će napustiti Dauning strit 10, rezidenciju britanskih premijera: "Svi znaju da smo pobedili uprkos njemu, a ne zahvaljujući njemu!" Kuk poručuje da je Bler osigurao mesto u istoriji Laburističke partije i u istoriji Britanije i da je sada bolje da na njeno čelo dođe čovek koji će moći da ujedini laburiste, ako kao zemlja Britanija želi da ide napred. Za većinu Britanaca, pa i laburista, Bler je posle ovih izbora "ćopavi patak" s kojim zemlja ne može u budućnost.

Ovog vikenda britanskom televizijom su defilovali Blerovi kritičari iz redova laburista objašnjavajući zašto premijer mora da ode. Njegovi saveznici su pokušavali da ubede i laburiste i najširu javnost zašto bi bilo jako dobro da neuništivi Toni, zvani "teflon Toni", treba da ostane bar još tri godine.

ŠTA TRAŽE BIRAČI: Još pre izbora Bler je najavio da je ovo poslednja izborna trka u kojoj učestvuje, ali posle formalnog postizbornog prijema kod kraljice Elizabete II nije nagovestio kada namerava da se povuče.

Pred vratima Dauning strita, okružen suprugom i decom, Toni Bler je poručio da je za vreme kampanje slušao šta mu britanski birači poručuju, da je pažljivo slušao i da je mnogo toga naučio. "Otvoreno poručujem biračima da ću ja, odnosno vlada, neumorno raditi na ostvarenju naših predizbornih obećanja. Naši prioriteti su jasni: reforme obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, imigracione politike, javne bezbednosti."

Bler je malo prekomponovao svoj kabinet, na ključnim mestima su ostali, kako je rekao, "lojalisti", njegovi verni saradnici iz prethodnog mandata. Premijer je javno priznao da je njegova lična popularnost veoma opala zbog rata u Iraku. Ali, veruje on, "birači hoće da idemo dalje, hoće da se fokusiraju na budućnost i Britanije i Iraka".

Glenda Džekson, danas popularni laburistički poslanik, a najširoj javnosti poznata kao sjajna glumica ovenčana svim mogućim nagradama, komentariše ovu Blerovu poruku biračima sa zrnom soli: "Bler kaže da je za vreme kampanje naučio da sluša šta žele britanski birači. I mi drugi koji smo učestvovali u predizbornoj kampanji čuli smo šta naši birači traže: oni ne traže nove laburiste, oni traže novog premijera!"

Očigledno, opšti parlamentarni izbori 2005. bili su za Tonija Blera gorka pobeda: neki su čak bili šokirani što se samo nekoliko časova posle istorijske pobede laburista javno tražila "Blerova glava na tanjiru".

Disidenti u Laburističkoj partiji, ali i šira javnost, voleli bi, izgleda, da u Dauning stritu vide Gordona Brauna: ovaj ministar finansija i do sada je bio persona dramatis Blerovog kabineta – insajderi tvrde da on maltene diktira ostalim ministrima kako da raspoređuju svoj budžet, u kom pravcu da vode politiku. Analitičari puritanci hvale Gordona Brauna na sva usta: "Ozbiljan čovek koji radi ozbiljan posao, dok u susedstvu, u Dauning stritu 10, domaćin priređuje prijeme za pop-zvezde i milionere."


 

Evroskepticizam

Brisel je vesti iz Londona dočekao sa upadljivim skepticizmom. Briselske analize Blerove, neki misle Pirove pobede, ukazuju da prevladava uverenje da Toni Bler neće moći da odigra značajniju ulogu na evropskoj političkoj sceni: britanski premijer 1. jula postaje predsedavajući Evropske unije. Koliko će vremena Bler ostati na poziciji britanskog premijera? Sa koliko će posvećenosti održavati predstojeće sastanke ministara inostranih poslova? Da li će biti samita EU-a, koji se tradicionalno održava u drugoj polovini godine? Sve su ovo pitanja koja se u Briselu postavljaju sa izvesnom strepnjom. Bler je donedavno važio za "najevropljanina" među britanskim premijerima, govori francuski, voleo je da na kontinentu provodi godišnji odmor, međutim, u poslednje vreme Bler je zauzeo vrlo kritičnu poziciju – sve češće kritikuje aktivnosti i poteze EU-a. Neki pažljivi analitičari zabeležili su čak da je evropske samite često napuštao prvi, a da je izbegao i da se nađe na zajediničkoj "porodičnoj" fotografiji lidera EU-a. Zategnuti odnosi sa Šrederom i Širakom, zbog rata u Iraku, samo doprinose ovim sumnjičenjima. Bler je najavio da će o Ustavu EU-a Britanci dogodine odlučivati na referendumu. Koliko je nepopularni premijer najpogodnija ličnost da agituje za Evropu?

Pažnja Brisela, kao uostalom i Britanije, sve više se fokusira na potencijalnog naslednika Gordona Brauna. Nije tajna da energični britanski ministar finansija nije najpopularnija ličnost u Briselu. Briselski analitičari eufemistički zaključuju da Braun, za razliku od Blera, "nije nikada bio mnogo radoznao prema evropskoj kulturi" i da, sve u svemu, pokazuje veliku uzdržanost prema zajedničkim evropskim projektima, pa ima reputaciju "umerenog evroskeptika". Ali, misle neki, bolje popularni umereni evroskeptik nego nepopularni i prevrtljivi "ćopavi patak".


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST