---

Prodaje i preprodaje >

Karićevih "pet kila"

Šta je, kako i za koliko para prodao Bogoljub Karić ponovo nije jasno. Jasno je jedino da je to nešto nekako prodao austrijskom konzorcijumu predvođenom biznismenom Martinom Šlafom. Nadležni ministri i dalje tvrde da priča o prodaji Mobtela nije gotova i da su mogući iznenađujući obrti. Oni nešto upućeniji, međutim, kažu da je, posle svega što se dogodilo, izvesno da Telekom Austrije na isti način kao u Bugarskoj dolazi i na srpsko tržište

U prvom televizijskom intervjuu posle prodaje BK Trejda austrijskom konzorcijumu, Bogoljub Karić ocenio je kako je ta prodaja nalik rođenju zdravog muškog deteta "od pet kila". Slikovit kao i uvek, Karić je zaboravio da napomene kako dete možda jeste zdravo muško, ali da se zapravo ne zna ni ko mu je otac, ni ko mu je majka, ni ko će o njemu dalje da brine. Takođe, zaboravio je da napomene da dotično dete u neposrednom susedstvu ima brata blizanca.

Kako bilo, ono što se od 13. maja 2005. zasigurno zna jeste to da je konzorcijum predvođen austrijskim biznismenom Martinom Šlafom kupio BK Trejd, pa samim tim i Karićev udeo u Mobtelu. Analitičarima, medijima i ostalim zainteresovanim preostalo je da se u danima koji slede bave pitanjem šta je zapravo prodao Bogoljub Karić, da li će austrijski konzorcijum otkupiti i državni udeo u Mobtelu, kakav je interes novih vlasnika i, konačno, kakve sve to ima veze s Bugarskom...

ŠTA, KAKO, KOLIKO: Zvanično, Karić je prodao kompaniju BK Trejd koja (isto tako zvanično) poseduje između 42 i 51 odsto akcija Mobtela. Ništa sporno. Izuzev činjenice da je pravi udeo BK Trejda u Mobtelu zasad nepoznat, činjenice da prilikom te prodaje nije poštovan Ugovor o osnivanju Mobtela, kao i činjenice da niko zapravo ne zna koji je pravi naziv prodate kompanije. Prvi problem austrijski kupci nameravaju da reše tako što bi otkupili državni deo akcija – po rečima biznismena Martina Šlafa, odluka Vlade da im ipak ne proda svoj deo bila bi "daleko od zdrave pameti jer je u interesu države, privrede i korisnika da se nađe rešenje ovog spora". U ovom trenutku, ministar Velimir Ilić tvrdi da bi Vlada pristala na vansudsko poravnanje vlasničke strukture, dok ministar Mlađan Dinkić kaže da se "državi ne žuri". Očigledno, stvar će uskoro postati znatno zanimljivija, a ovdašnja javnost bogatija za još jednu temu o kojoj svaki ministar misli drugačije.

S druge strane, čini se da se problemom nepoštovanja Ugovora o osnivanju niko neće preterano baviti – uostalom, kada je u martu 2005. obznanjeno kako je ruska Alfa grupa kupila BK Trejd, čak su i vladini zvaničnici pomirljivo navodili da nije jasno da li Ugovor predviđa zaštitu vlasništva PTT-a, odnosno pravo preče kupovine. Tu misteriju je još tada trebalo rešiti na najjednostavniji mogući način: čitanjem Ugovora. Naime, taj dokument obavezuje Kariće da u slučaju prodaje svog udela konsultuju PTT i dobiju njegovu saglasnost. Stav 2 tačke 2.11 tako navodi: "Po proteku roka od tri godine od osnivanja Preduzeća, odnosno po izgradnji sistema mobilne radiotelefonije predviđenog Poslovnim planom Preduzeća za prve tri godine, KBK (Sistem Braća Karić – BK TRADE) može, po pismenom obaveštenju predatom PTT-u i uz saglasnost PTT-a, u skladu sa jugoslovenskim propisima i Statutom Preduzeća, preneti bilo koji deo svog udela u vlasništvu Preduzeća ili isti u celini, jednom ili nekolicini pravosledbenika, bilo stranih ili domaćih, radi pospešivanja i širenja svrhe ovog ugovora." Sve je dakle moguće, ali "po pismenom obaveštenju PTT-u i uz saglasnost PTT-a". Nešto dalje, u stavu 2 člana 8 Ugovora, kaže se: "U slučaju da bilo koja strana primi ponudu za otkup njenog udela od strane trećeg lica, druga strana će imati pravo preče kupovine sa rokom od 60 dana, radi kupovine tog udela pod istim uslovima koji su ponuđeni od strane trećeg lica, s tim da ponuda ne može da bude iznad tržišne vrednosti." Konkretnije, ukoliko se već prodaje deo Mobtela, prva ponuda mora da bude upućena upravo PTT-u.

Istina, ono na šta se pozivaju zvaničnici Mobtela u nezvaničnim razgovorima i ono na šta će se Karići verovatno pozivati ako ih neko o tome upita, jeste činjenica da, zvanično, trećem licu nije prodat udeo u Mobtelu, već BK Trejd, što je mogućnost koja se u Ugovoru decidno ne pominje. I ovaj put, dakle, na delu je tipično karićevsko korišćenje rupa u ugovorima (i zakonima), pa bi se moglo dogoditi da se i ovaj put posle silne buke ne dogodi ništa. Ono što je ipak važno napomenuti jeste da je Vlada posle navodne prodaje BK Trejda ruskoj Alfa grupi mogla malčice da se pozabavi Ugovorom i ne dozvoli da joj se po drugi put u tri meseca dogodi da je vest o prodaji Mobtela iznenadi. Ovako, Martin Šlaf može mirno da objasni kako je "preuzeta cela kompanija BK Trejd, a ne samo njen udeo u Mobtelu, jer tako nije potrebna saglasnost Vlade Srbije".

Među nedoumicama, pojavljuje se takođe i ona u vezi s nazivom prodate kompanije. Naime, Ugovor o osnivanju Mobtela koji je u PTT-u zaveden pod brojem 10022 potpisali su predstavnik PTT saobraćaja Srbija i predstavnik Sistema "Braća Karić – BK – TRADE" sa sedištem u Moskvi, ulica Lobačevskog 66A. S druge strane, na pečatu kojim je overen Ugovor, stoji: A/O "BK -TREИД" "BK TRADE" Inc, kompanija koja je registrovana u Moskvi kao akcionarsko društvo. Na poslednjoj, dvadesetoj strani Ugovora, potpisnik Bogoljub Karić naveden je kao P.O.: generalnog direktora "Braća Karić – BK-TRADE". Iako austrijski kupci decidno navode da su kupili firmu BK Trejd registrovanu u Moskvi, jasno je da se u čitavoj priči pominju ukupno četiri različita naziva kompanije od kojih samo onaj na pečatu postoji u nekakvom registru. No, kako je prodaja Mobtela i inače prepuna brojnih misterija, čini se da se na ovu, naizgled nevažnu, niko neće preterano osvrtati. Što, naravno, ne bi bio slučaj da je reč o normalnijoj zemlji i normalnijem transferu vlasništva.

BUGARSKI SLUČAJ: Još u vreme dok je Srbija otkrivala ko stoji iza ruske Alfa grupe i da li je ova kompanija zaista kupila BK Trejd, oni upućeniji tvrdili su kako je čitava stvar samo priprema za dolazak Austrijanaca. Naime, čak i površni pogled na iskustva s prodajom bugarskog mobilnog operatera Mobiltela, upućuje na zaključak da se Martin Šlaf, Jozef Taus i Herbert Kort pojavljuju u situacijama nejasnog vlasništva, kao i na zaključak da su dotični zapravo samo prethodnica austrijskog Telekoma. No, krenimo od početka. Početkom devedesetih, Krasimir Stojčev, bugarski biznismen i prijatelj tadašnjeg opozicionog lidera Ivana Kostova, dobio je licencu za korišćenje GSM mreže i tako je nastao bugarski Mobiltel – Stojčev je posao obavio bez tendera, platio je svega 50.000 dolara, a država nije imala udela u kompaniji. Vrlo brzo, međutim, Mobiltel je prodat ruskom biznismenu Grigoriju Lučinskom, a krajem 1996. u igru kao kupac ulazi izraelski investitor sumnjive biografije Majkl Čorni (u Izraelu je sumnjičen zbog učešća u mafijaškim poslovima). Sve do 1997. Mobiltel ipak nije bio previše jaka kompanija, te se njome niko nije ozbiljnije bavio. Međutim, kada 1997. Ivan Kostov postaje premijer Bugarske, Čorni počinje da ga sponzoriše i samim tim jača svoju i poziciju svoje kompanije – zahvaljujući tome, u sledeće dve godine kupiće dnevnik "Standard" i fudbalski klub Levski. No, već 1999. odnosi na liniji Kostov–Čorni počinju da se hlade zbog drugih poslova (između ostalog, licenci za putne pravce). Direktor Mobiltela Vladimir Gašnov kasnije će ispričati da je Kostov u to vreme poslao jednog generala kako bi Čornija prinudio da 30 odsto Mobiltela ustupi ljudima u Kostovljevom okruženju. Kako od tog "dogovora" nije bilo ništa, bugarski MUP i Služba za organizovani kriminal sačinili su spisak opasnih stranaca kojima je u sledećih deset godina zabranjen ulazak u zemlju – ne bi trebalo ni naglašavati da se tu našlo i ime Majkla Čornija.

U međuvremenu, licencu za korišćenje GSM-a dobija i drugi mobilni operater, Ivan Kostov gubi izbore, pa zbog promenjene situacije i nemogućnosti da dođe u zemlju, Čorni počinje potragu za potencijalnim kupcima Mobiltela. Kao prvi kupac, krajem 2001. pojavljuje se izraelski trgovac dijamantima Lev Levajev, koji ubrzo saopštava da zapravo nije kupio Mobiltel jer nije mogao da ispuni finansijske obaveze. Već početkom januara 2002. u igru se iznenada, baš kao i u Srbiji, uključuju Martin Šlaf, Jozef Taus i Herbert Kort kao članovi konzorcijuma austrijskih i nemačkih banaka i investicionih fondova. Čitava transakcija bila je teška bar 600 miliona dolara, a završena je tako što je Taus dobio 23 odsto vlasništva, Šlaf 25 odsto, Herbert Kort 15 odsto, a ostali partneri 37 odsto Mobiltela. Posle dve godine, u maju 2004, austrijski konzorcijum prodaje manjinski paket akcija drugom privatnom konzorcijumu, a čitava stvar je u bugarskim medijima ocenjena kao "korak bliže ka mogućoj prodaji Mobiltela Telekomu Austrije ili Vodafon grupi". U ovom trenutku, zvanični vlasnik Mobiltela je drugi privatni konzorcijum (40 odsto), ali i prvobitni kupci (Šlaf, Taus, Kort). Nezvanično, međutim, izvori "Vremena" u Sofiji tvrde da sa austrijskim Telekomom već postoji ugovor po kojem će Mobiltel, u trenutku kad Telekom isplati traženih milijardu i po evra, preći u njegove ruke.

Računica svih uključenih strana potpuno je jasna: Majkl Čorni je za Mobiltel dobio oko 600 miliona dolara, što mu je u datoj situaciji bila najisplativija opcija; Šlaf, Taus, Kort i njihovi partneri su, malo rizikujući i kupivši kompaniju koja je u nemilosti, na kraju zaradili skoro milijardu evra; austrijski Telekom je pazario vrlo perspektivno tržište, licencu i sada već potpuno afirmisanu i vlasnički čistu firmu. Naime, teško je bilo očekivati da Telekom Austrije, u kome država ima 25,1 odsto vlastništva, čak i po niskoj ceni otkupi nešto što je prošlo kroz ove ili one mafijaške ruke. Ovako, stvar je jasna i čista.

BEČKE PROGNOZE: Naravno, u ovom trenutku niko zvanično i ne pominje mogućnost ulaska austrijskog Telekoma na srpsko tržište – storija o Mobtelu suviše je komplikovana i bez toga, ali zanimljivo je da je tu varijantu vrlo detaljno obradio austrijski dnevnik "Prese". Naime, u izveštaju o kupovini Mobtela, "Prese" jasno navodi da bi uskoro trebalo da "usledi drugi korak, kada će Mobilkom, kao deo Telekoma Austrije, izraziti želju da preuzme državni udeo u Mobtelu". Bečki dnevnik takođe naglašava da su šanse Mobilkoma da otkupi državni deo Mobtela jako dobre, jer je srpska vlada, navodno, zainteresovana da svoj deo proda kupcu koji u svojoj strukturi ima državni udeo, što je slučaj sa Mobilkomom, odnosno Telekomom Austrije. Što se tiče uloge Martina Šlafa, "Prese" navodi da je njegovo učešće u Srbiji, baš kao i u Bugarskoj, bilo potrebno zbog nejasnih vlasničkih struktura i da je u bugarskom slučaju on za "pretrpljeni strah" dobio popriličnu sumu novca.

Kako će sve to na kraju izgledati, verovatno će biti jasno već za godinu dana, ali za sada je jasno da je austrijski kupac potpuno ubeđen u svoj uspeh, odnosno u kupovinu državnog dela Mobtela od strane Šlafa i njegovih partnera ili austrijskog Telekoma. Šlaf je nekoliko puta istakao da spor oko vlasničke strukture Mobtela pred Međunarodnom arbitražom u Cirihu "može da traje nekoliko godina, a to niko ne može sebi da priušti" i da zbog toga veruje da će doći do dogovora kako bi spor u Cirihu bio prekinut. Zanimljivo je pritom da Šlaf, koji se do sada očigledno nije mnogo obazirao na pravo preče kupovine, počinje i time da se bavi: "U slučaju da Vlada odluči da svoj deo proda putem tendera sigurno ćemo iskoristiti pravo preče kupovine ili ćemo ga ustupiti Mobilkomu", istakao je Šlaf nakon konferencije za novinare održane 13. maja 2005.

Ovakav optimizam austrijskih kupaca već danima pokušava da pomuti pre svega ministar finansija Mlađan Dinkić – u emisiji Radija B92 "Kažiprst" došao je čak do teze kako je moguće da država na kraju dobije svih 100 odsto vlasništva nad Mobtelom (ukoliko vrati sredstva koja je Bogoljub Karić uložio u tu kompaniju). No, imajući u vidu kako se vlada do sada snalazila s Mobtelom, teško je očekivati da se na kraju dogodi bilo šta od onoga u šta Dinkić i ostali ubeđuju javnost. Uprkos tonama dokumenata do kojih su došli mediji i nadležni organi, niko nikada nije zahtevao odgovornost Bogoljuba Karića za odlivanje novca iz Mobtela u firme Karić grupe, niko od Karića nije zahtevao objašnjenje za ustupanja kosovskog dela Mobtela albanskom biznismenu Ekremu Luki, niko nije pošteno iščitao stručne nalaze koji su jasno pokazivali da Karić u Mobtel nije uložio onoliko koliko je pričao. Posle beskrajnog niza afera, sudskih tužbi, komisija, izveštaja – sve na temu Mobtela i Bogoljuba Karića – Karić je čak ojačao svoju prvobitnu poziciju. Zbog toga, nije čudo što zadovoljan i nasmejan, onako u svom stilu, tvrdi kako je prodaja BK Trejda isto što i rođenje zdravog muškog deteta i kako je napravio dobar posao.

U međuvremenu, nadležni ministri, koji su do sada sedeli skrštenih ruku i koji su se s Karićem periodično mirili i svađali, mogu do mile volje da ubeđuju i sebe i druge da stvar nije gotova. Posle svega što (ni)su uradili za Mobtel, teško da će im iko poverovati.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---