---

Radio i televizija >

Ko će ostati u etru

Uprkos činjenici da je zakon koji reguliše raspodelu frekvencija radio i televizijskim emiterima usvojen pre tri godine, ogroman posao izrade strategije razvoja radiodifuzije i izdavanja dozvola moraće da se uradi na brzinu

Ovih dana se na ekranima domaćih televizija mogao videti javni poziv upućen svima koji emituju radio i televizijske programe da popune evidencione listove i da ih pošalju Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Treba napisati ko je osnovao stanicu, ko su najodgovorniji ljudi, kakav je programski profil stanice... Ovaj gest liči na konačan početak rešavanja haosa u etru. Izgleda da je to jedini način da se utvrdi koliko uopšte ima RTV stanica u Srbiji. Poznavaoci prilika smatraju da ih je već oko hiljadu i četiri stotine.

Kada bi to bilo samo očekivano ulaženje u sopstveni delokrug rada od strane Saveta za radiodifuziju, pa i posle mnogo propuštenog vremena, bio bi to dobar nagoveštaj. Nažalost, ima indicija da se poslu pristupa, kao i u mnogim drugim oblastima, pod pritiskom neumoljivih rokova i da ćemo i u ovom slučaju hvatati poslednje evropske vozove uz rizik da ih ne stignemo.

Naime, Međunarodna telekomunikaciona unija ima nameru da se u svetu uznapredovale tehnologije pozabavi takozvanim usklađivanjem ili koordiniranjem digitalnih frekvencija na međunarodnom planu. Taj proces je u toku i traje oko dve godine. Naredne godine u maju u Ženevi treba da se okonča postupak usklađivanja digitalnih frekvencija za sto dvadeset država i u okviru toga biće obuhvaćen i naš region. Ali, da bi neka država mogla da učestvuje u sinhronizovanju digitalnih frekvencija, koje su rezultat novog vremena i tehnološkog razvoja, najpre treba da ima definitivan plan takozvanih terestrijalnih ili analognih frekvencija, koje su se do sada koristile i još se koriste. Tu nastaje naš problem. Pomenuti haos u etru dokazuje da Srbija takav plan nema, a tri godine od donošenja Zakona o radiodifuziji, koji predviđa njegovu izradu, propuštene su u nepovrat. Sada će, po svoj prilici, do kraja juna morati da se naprave dva veoma važna dokumenta: strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji i frekventni plan, a njih treba da prati i čitav niz preporuka i uputstava budućim emiterima. Kako taj posao uraditi za tako kratko vreme, a da iz brzine ne proisteknu neke nove negativne posledice? Zašto je vreme propušteno?

Javnosti nisu nepoznati svi problemi koji su se dešavali u dosadašnja dva izbora Saveta Republičke radiodifuzne agencije: proceduralne nezakonitosti, ali i neprincipijelnosti povodom kandidovanja pojedinih članova, odugovlačenje sa rešavanjem spornih momenata, dovođenje u pitanje principijelnih zahteva i standarda demokratskog sveta. I sadašnji savet, konačno izabran i konstituisan, ima problem proceduralne prirode, jer je umesto tri, čak pet članova izabrano sa mandatom od dve godine. Sve to ne dopušta zaključak da je reč o običnoj aljkavosti i nemarnosti koja proizilazi iz već poznatog stava: "nije to najvažnije pitanje".

Usklađivanje frekvencija na nacionalnom i međunarodnom planu, pre svega sa susednim zemljama, jeste veoma važno, državno pitanje. Ono je takođe i jedan od testova koje treba rešiti na zadovoljavajuć način da bi se pridružili zajednici evropskih država. Njegovo dosadašnje nerešavanje govori i o tome da nisu uvek pravi ljudi bili na pravom mestu u institucijama koje donose najvažnije odluke, ali i o svesnom prolongiranju konačnih rešenja. Zašto? Zar je lakše bilo u Srbiji srediti bankarski i finansijski sistem ili ukloniti sa ulica dilere benzina i uspostaviti normalno snabdevanje. Naravno ne. Ali mediji nisu samo sredstva biznisa, već i velikog političkog uticaja. Nedostatak volje da se sfera politike i njeni moćnici razvlaste, kada je medijska sfera u pitanju, osnovni je razlog kašnjenja. Otud još ni započeta privatizacija velikog broja opštinskih RTV stanica i zaustavljena transformacija RTS-a u javni servis.

Zakon predviđa da Savet Radiodifuzne agencije, posle konstituisanja, u roku od tri meseca (Čl. 117.) donese "opšte akte potrebne za sprovođenje javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa". Ali pre toga treba imati strategiju i frekventni plan. Strategija razvoja radiodifuzije treba da razjasni: koliko će ubuduće biti emitera sa nacionalnim pokrivanjem, što znači koje će televizije i koje radio programe moći da gleda i sluša cela Srbija? Koliko će i u kojim područjima Srbije delovati regionalne stanice i isto tako lokalne. Treba utvrditi cenu nadoknade za korišćenje frekvencija, odrediti sve frekvencije-lokacije, odmeriti domete dopiranja talasa tako da niko nikome ne smeta. Činjenica da smo zemlja u kojoj se sa digitalnim emitovanjem tek eksperimentiše, nagoveštava da će iz etra nestati možda oko hiljadu sadašnjih emitera. Kako uraditi ovako zamašan posao, a da sve bude principijelno i korektno, uz sve naslage bliže i dalje prošlosti koje se i u ovoj oblasti razaznaju, a u svega nekoliko meseci?

TV poziv za evidentiranje je znak da je posao započet. Sada je najvažnije da se on uradi dosledno i principijelno, po zakonu. Građanima Srbije je najvažnije da budući, konačno legitimni vlasnici dozvola za emitovanje, budu oni koji će svoje programe koncipirati tako da doprinose ukupnom, a pre svega demokratskom razvoju zemlje. Objektivnost i istina u informisanju, visok kvalitet i kreativnost u pravljenju obrazovnih, dečjih, umetničkih programa, solidna zabava i razonoda, poštovanje ljudskih prava i interesa svih društvenih grupa. Te principe ne bi smela da zaseni nikakva uslovljena brzina ili zahtevi onih koji su doveli do cajtnota.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---