Olovne duše

velimir nestorović, usa

"Srca od olova"; "Vreme" br. 749

Duboko dirnut kao čovek i kao stručnjak (inženjer za zaštitu životne okoline) ne mogu da se ne pitam kako je moguće da odgovorni organi, lokalni i međunarodni ostaju toliko dugo pasivni pred ljudskom nesrećom? Kako je moguće da članovi misije pri UN-u budu upozoreni da promene maršrutu džoginga a da se pitanjem života Roma na zagađenom području niko ozbiljnije nije zabavio. I kraće izlaganje olovu, naročito kod dece, ostavlja ozbiljne i trajne posledice, da ne govorim o godinama provedenim na prostorima koji se prema svim svetskim standardima smatraju smrtonosno zagađenom zonom. Priča da su Romi sami odgovorni jer koriste olovo za vraćanje je glupost. Na tako zagađenom području i pod uslovima života u kojima Romi tamo žive, nemoguće je ostati nezatrovan olovom. Moj kompliment "Vremenu" što se dosledno bori za ljudska prava i poziva na odgovornost i lokalne i svetske političare zbog ozbiljnih propusta. Rešenje za Rome locirane na jalovini iz rudnika Trepča je ispit humanosti za sve koji su uključeni u zbivanja i život na Kosovu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST