Odricanje i primanje
"Biciklisti, spremite se"; "Vreme" br. 755
Bez želje da ulazim u moralnost Koštuničinog postupka, ili način na koje je došao do spiskova, a u to ni koliko je taj potez inteligentan, imam komentar na analizu gospodina Vasića. Čini mi se da pravo glasa u državi ne zavisi od plaćanja poreza u toj državi. Primena tog pravila bi dovela do apsurda – može se zamisliti, na primer, Francuz zaposlen u UNESCO-u koji, zato što ne plaća porez (zaposleni u Ujedinjenim nacijama ne plaćaju porez) gubi pravo glasa? Primenom te logike, da li glasačko pravo treba da se oduzme nezaposlenima? Takođe, dijaspora koja je napustila zemlju ima direktan interes po pitanju budućnosti te zemlje. Koliko je meni poznato, nigde se glasačko pravo ne gubi zato što neko živi van zemlje određeni broj godina. Kao što se glasačko pravo automatski ne dobija ma koliko godina se negde živi. I konačno, ako su ti ljudi rođeni u Crnoj Gori i svog državljanstva se nisu odrekli a drugo nisu primili, logično bi bilo da oni tamo glasaju. Drugo pitanje je da li treba da glasaju u Srbiji. Pravo glasa se određuje državljanstvom, a ne prebivalištem.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Deset napomena Milošu Vasiću >
Goran Radonjić, elektronskom poštom -
Novosadska klupa >
Milan Ungurović, elektronskom poštom -
Savine ploče >
Velimir Cvejić, elektronskom poštom