---

Ptičji grip >

Preventiva besplatna samo za ptice

Nadležni kažu da će vakcinacija ići svojim tokom, napominjući, onako uzgred, da će svakako lovci, zaposleni u velikim živinarskim kombinatima i ostali imati prioritet. Mala seoska domaćinstva koja gaje živinu, čak ni ona u kriznom području Banata, nisu na prioritetnoj listi

Poučeni iskustvom da, upravo, kada državni funkcioneri šire optimizam stvari treba uzeti u svoje ruke, građani Srbije bacili su se ovih dana na traženje francuske vakcine protiv gripa aventis-paster (jedna vakcina košta 430 dinara) i skupog leka "tamiflu" (kutija oko 2400 dinara). Kako se virus ptičjeg gripa približavao granicama Srbije, potraga za lekovima dobijala je na brzini a Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije pojačavalo kampanju protiv panike.

Možda bi nacionalni program za borbu protiv ptičjeg gripa urađen po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, tj. formiranje stručnih timova (veterinari, inspektori, doktori imunolozi, lovačka udruženja i udruženja ljubitelja ptica...) za prevenciju na terenu, pojačana sanitarna kontrola na graničnim prelazima, posebno prema Rumuniji, zabrana lova ptica, uverio građane da ovog puta država ozbiljno nastoji da zaštiti zdravlje stanovništva, da su u apotekama mogli da kupe maske, domaću vakcinu ili strani lek za preventivnu zaštitu. Ili, u normalnijoj varijanti, da su već dobili raspored besplatne vakcinacije protiv gripa u domovima zdravlja.

LEKOVI: Zalihe pomenutog leka i vakcine, oboje švajcarskog porekla, planule su. U pojedinim apotekama se za "tamiflu" prave spiskovi čekanja, građani ostavljaju telefone u nadi da će upravo oni biti te sreće da pri narednom uvozu dobiju lek. Piletina kao najjeftinije meso, uprkos izjavama stručnjaka da se virus ne može preneti ako se konzumira meso pripremljeno na visokoj temperaturi, nije više na ceni kod domaćeg stanovništva.

Ministarstva zdravlja i poljoprivrede za sada se bave pticama selicama, stvarajući na terenu mrežu odbrane u slučaju pojave bolesti, edukujući ljude na tzv. prvoj liniji odbrane: lovce i ostale.

Dodatnu paniku među građanima izazvalo je saopštenje Ministarstva zdravlja o prioritetnih 700.000 ljudi za koje će država u slučaju pandemije (kada mutiran virus ptičjeg gripa počne da se prenosi sa čoveka na čoveka) obezbediti vakcine. U prioritete su uvršćeni lekari, zaposleni u distribuciji lekova, hrane, vode, zatim policajci, članovi parlamenta, vatrogasci, hronični bolesnici i lica u kolektivnim smeštajima. Procenjuje se takođe da bi u slučaju širenja bolesti Srbiji bilo potrebno tri miliona vakcina protiv gripa i osam miliona maski.

Preporuku o preventivnoj vakcinaciji protiv gripa pre moguće pandemije niko gotovo i ne pominje. Nadležni kažu da će vakcinacija ići svojim tokom, napominjući, onako uzgred, da će svakako lovci, zaposleni u velikim živinarskim kombinatima i ostali imati prioritet. Mala seoska domaćinstva koja gaje živinu, čak ni ona u kriznom području Banata, nisu na prioritetnoj listi. Sve dosadašnje televizijske ankete pokazuju da ti ljudi, seljaci, čije bi male farme mogle biti izvor zaraze, bez kontrole rade svoj posao kao i obično, da ništa ne znaju o opasnosti od ptičjeg gripa i da se uzdaju u svoje lokalne veterinare i državu, naravno.

U gradovima se, međutim, ne pita za cenu ni svrhu leka. Ne pomažu ni upozorenja da bi "tamiflu" mogao biti štetan ako se ne uzme blagovremeno ili ako se uzima, onako, za svaki slučaj. Stručnjaci kažu da ovaj lek, kao uostalom i nijedan drugi, ne leči od ptičjeg gripa, posebno najopasniji virus H5N1. Njegovo uzimanje samo pojačava imunitet organizma i on nije, navodno, efikasan ukoliko se ne uzme u prvim danima eventualne bolesti.

Potraga za ovim lekom nije samo naša specifičnost. U Evropi, čije zvanične vlasti ne kriju zabrinutost i pokušavaju na pravi način da suzbiju paniku stanovništva, "tamiflu" je predviđen kao obavezna državna rezerva. Na njega računaju i u SAD, gde trenutno raspolažu zalihama od četiri miliona pakovanja ovog leka. Pošto ga nemamo, za naše vlasti on nije tako značajan. Doduše, zvaničnici su pomenuli da će i ovog leka biti u našim državnim zdravstvenim rezervama, što znači da će ga dobijati samo oni sa već pomenutih prioritetnih lista. Snabdevenost apoteka ovim lekom nisu pominjali.

UPOZORENJA IZ "TORLAKA": Sa vakcinom protiv gripa, kao najelementarnijom prevencijom zdravlja, priča je međutim mnogo ozbiljnija. Opaki virus H5N1 mogao bi biti smrtonosan ukoliko se, pojednostavljeno rečeno, udruži sa virusom običnog gripa.

Prestižna nacionalna ustanova, nekada među svetskim liderima u proizvodnji polio i drugih vakcina, Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak", godinama je zapostavljana. Sada, pošto imamo problem od nacionalnog značaja – suzbijanje eventualne epidemije ptičjeg gripa – opet je u centru pažnje.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je ovih dana velika ulaganja u ovaj Institut kako bi povratio nekadašnji međunarodni ugled i bio u stanju da zadovolji domaće potrebe u proizvodnji vakcina.

Direktor "Torlaka" dr Ranko Dakić u izjavi za „Vreme" kaže da je ovogodišnja proizvodnja vakcine protiv gripa završena. Ne može da tvrdi da će proizvedeni kontingent biti dovoljan, ali kaže da će se 230.000 besplatnih doza vakcine za desetak dana naći u svim domovima zdravlja u Srbiji. Smatra da će ostatak potrebnih doza vakcine, pošto je o profitabilnom poslu reč, biti bez problema uvezen iz inostranstva: "Problem za veću proizvodnju bila je dotrajalost mašine za centrifugiranje u Institutu (vredna milion dolara) koja će u najskorije vreme biti zamenjena. U sledećoj sezoni 2006–2007. ući ćemo u projekat proizvodnje od 500.000 doza vakcine, sa ambicijama da u saradnji s renomiranom svetskom kućom za proizvodnju vakcina produkcija dostigne između pet i 27 miliona doza.

Direktor Dakić kaže, takođe, da su oni još u martu, aprilu i maju ove godine upozoravali na problem prozivodnje vakcine protiv gripa, ali su nadležni govorili "daleko je grip". Tvrdi da ovogodišnja vakcina prati sve utvrđene evropske standarde i da bismo mi kao društvo morali što pre da se približimo evropskim normativima o besplatnoj vakcinaciji obezbeđenoj za deset odsto stanovništva. U našem slučaju, za nešto više od 800.000 građana. Od zemalja iz okruženja Hrvatska je ispred nas sa besplatnom vakcinacijom za 12 odsto populacije, za šta je država kupila 560.000 vakcina."

Proteklih godina, kada je ptičji grip za nas bio samo nešto iz Azije, zdravstvene vlasti su oktobar proglašavale mesecom početka zaštite protiv gripa, uz svakodnevne javne apele o značaju preventive i vakcinacije stanovništva. Vakcina se proizvodila u dovoljnoj količini za normalne uslove. Jedan deo je čak i propadao pošto narod opet nije ozbiljno shvatao upozorenja države. Samo u prošloj godini "Torlak" je morao da snosi novčane trškove za 30.000 doza neupotrebljene vakcine. Pod pretnjom ptičjeg gripa i mogućnošću da i nas strefi eventualna pandemija, država i narod su opet u raskoraku. Narod hoće vakcinu, država više ne pominje značaj prevencije u masovnijim razmerama.

SAVETI: Zvaničnici nam poručuju da je vakcina preventiva i da maltene nije baš neophodna, pošto sumnjaju da bi do pandemije uopšte moglo doći. I dok Evropa ne krije zabrinutost od opasnosti od ptičjeg gripa, o čemu svedoči i ovonedeljni sastanak ministara spoljnih poslova EU-a (organizovan samo dva dana po pojavi obolelih ptica u Grčkoj) o spremnosti Evrope da spreči eventualnu epidemiju, predstavnici naših nadležnih ministarstava ne kriju zadovoljstvo zbog donošenja nacionalne strategije protiv ptičjeg gripa.

Činjenica je da su naša ministarstva u rekordnom roku ispoštovala preporuke Svetske zdravstvene organizacije o formiranju timova i programa akcije sprečavanja širenja ptičjeg gripa. Ali u tranzicijskoj zemlji poput naše stalno isticati da nema mesta panici, a da pri tom nema dovoljno ni vakcina protiv običnog gripa, jeste strategija koja stvara suprotan efekat. Učesnici ovonedeljne "Zamke" na TV Pinku, ministar Tomica Milosavljević i još dva predstavnika najužeg tima za borbu protiv ptičjeg gripa, otišli su i dalje. U razvodnjavanju straha kod i ono malo svesnog i zdravstveno obrazovanog stanovništva Srbije zbog opasnosti od moguće pandemije, savetovali su gledaoce kako da zaštite imunitet bez lekova i vakcine. Pa je tako, pored ostalog, rečeno da narod ne treba da se sekira za stvari koje ne može da reši – pošto je sekiracija izvor stresa, a on prouzrokuje pad imuniteta, da se hitno pređe na zdrav život koji podrazumeva šetnju, zdravu ishranu i druženje sa svojom i komšijskom decom. Kao da su zaboravili da ni Pink nije više tako ružičast kao u vremenu kada je jedan od ministara zdravlja, M. Bojić, širio ružičastu sliku o našem zdravstvu, o lekovima kojih ima na pretek, dok groblja nisu mogla da sahrane sve one koji su umirali od gripa zato što nisu imali antibiotike. Uzgred, u Bojićevo vreme vakcina protiv gripa i nije bila problem.

Ozbiljni lekari u domovima zdravlja koji dobro znaju šta znači kad zataji preventiva, savetuju sve, a ne samo pripadnike tzv. rizičnih grupa, da prime vakcinu.

Na poslednjoj konferenciji za novinare odražnoj ovog utorka na "Torlaku", ministar zdravlja saopštio je da će država obezbediti 300.000 besplatnih vakcina, dakle više nego što je za "Vreme" izjavio direktor ove ustanove, a da će ostatak biti obezbeđen iz uvoza. Kako stvari sada stoje, do neophodne preventivne zaštite iz inostranstva verovatno ćemo doći tek kada Evropa podmiri svoje potrebe za vakcinom i lekom ""tamiflu"". A i tamo svi jure ""tamiflu"", i države i građani. Kod nas za sada prednjače građani.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---