---

Pod Medvednikom, među Mladićevim košnicama >

Dvesta plus jedna

General Mladić opet, vele, ‘vatan, i opet nije u’vaćen. Seljaci podno Medvednika ni pod razno ne znaju čije su Mladićeve ‘čele. Ni čuli za generala, ali za sve heroj naroda i države, samo jedan pita, Kakav je to junak, pa nije Kraljević Marko

Samo što je američki ambasador, u Beogradu, Polt rek’o da je isporučenje Ratka Mladića uslov svih uslova daljih integracija i statusa povlašćene nacije, Srbija je učinila sve, i preko toga, da pokaže da su joj međunarodne obaveze na prvom mestu. Uostalom, na istu temu, savetnik premijera Koštunice Vladeta Janković jasno, ili tako nekako, poručio je da se sve čini da se ispune obaveze prema Haškom tribunalu.

Tako se, i preko toga, prošle nedelje, u noći između srede i četvrtka dogodila jošte jedna potera za, kaže li se, najtraženijim haškim optuženikom. Iz Beograda stig’o aber da je Mladić gotov, ili da samo što nije, da ga ‘vataju oko pčelinjaka ispod Medvednika, i novinarska sila krenula da bude na licu mesta. U tome se, kako i treba, naročito istakla ekipa dopisništva RTS-a iz Valjeva, jerbo je takvoj ekskluzivi mesto na Nacionalnoj televiziji, koja je sa dva vozila bogovetnu noć vršljala po raznim lokacijama, i ništa, i posle toliki napori ekskluziva izmakla.

DELIKATNA STVAR: Poradi svega, a poradi i toga, ali da se ne lažemo, kad se saznalo da general nije u pčelinjaku, i reporter "Vremena" odluči da se upusti u ta i takva iskušenja. Dakle, nedelja, neradni dan, iz Valjeva u Pričević, pa dalje, prema Stavama. U Bobovskim barama – napuštena ZZ Medvednik, zgrada bivše prodavnice, prazna štala za tov junadi – jedan što zna kaže – desno. Ajde desno, i uzbrdo, posle nekoliko stotina metara, na kosini, s leve strane, mnoštvo košnica. Neće biti da je to, ni da pomisliš da je to to, nazad, pa makadamom ka planini, ka Medvedniku. Naiđemo na jednog što je svojim poslom iš’o putem, tak’a i tak’a stvar, ma to je Mladićev pčelinjak, ono što smo mislili da nije, neki dan bilo ljudi oko košnica. Opet nazad, osmotrimo, ali s puta, ko zna šta je dole, kolike su ‘čele, drvena ograda, mnoštvo košnica u žuto-plavoj boji, ima i mladog voća, poljska česma. Na placu do ograđenog, pod dve velike lipe, vazdan nastavaka za košnice u istoj boji.

Ajd još uzbrdo, koje naiđe neki iksan, što je ovde turski sinonim za čoveka, eto jedan ide nizbrdo sa kravom na povocu. Zastaje, da vidi kojim smo dobrom, ništa ne valja, drukčije bilo kad je bio Tito, mog’o si d’ imaš punu torbu para, sad ništa, ‘oće Šešelj Karlobag, ne valja, vidi se po finansije. A o tome, o generalu, bili novinari, nije vid’o, ne zna o tome, to preko televizije pričaju, ne može ništa da govori po tak’im tačkama, žuri, nema vremena... Reč po reč, o Srbima, komunistima, dođe do teme, dolazio mu general pod sušaru, im’o svoje ljude, možda je greška što je primljen u Srbiju, sad mi ispaštamo. Je l’ bilo policije, da se interesuje, raspituje, njega niko ništa nije pit’o, on je stariji čo’ek, kako će oni hajduka da u’vate, da je grešio, grešio je, kako god čo’ek da rekne on greši, eto ti muslimani, Turci su 500 godina kao Srbe, i šta ti on zna, ali muslimani su pola Srbi, greota... Je l’ to kupimo šta on priča, šta će nam to, slabo se sastaj’o sa generalom, mator je on, a da ga slikamo, neće, dok zavodi kravu u njivu maše rukom, nemamo pravo.

Još uzbrdo svratimo do vikendice u kojoj živi penzioner rodom iz ovih krajeva. Primi nas, bio na TV-u, prošle godine naiš’o na ekipu B92, sad ga stalno puštaju po televizoru. Vidi on da oni nešto vitlaju po pčelinjaku, al’ ništa nije rek’o, rek’o da mu nije poznato. A general dolazio, kako da nije, bio sa majorom Cvetkom, eno mu vikendice, koji je u penziji i bavi se ‘čelama. Nije davno Mladić dolazio, čim je Milošević u’apšen, nest’o, dolaze mu žena i šurak, obilaze košnice, cede med, pomažu seljaci, i on je pomag’o. Šta da kaže o te optužbe, o taj Hag, general nikad o tome nije prič’o, to je delikatna stvar, samo jednom rek’o da je, to u Srebrenici, pustio sve koji su ‘teli da idu.

Otkud general ovde, pa ima jedan general u Valjevu – general u penziji Milenko Živanović, direktor Udruženja pčelara Zapadne Srbije, poslednja ratna dužnost komandant Drinskog korpusa, komandu predao pre Srebrenice – taj general opipav’o, rek’o da ima jedan čovek koji bi bio rad da dođe. Posle videli da je to Mladić, kupio plac, ima ‘ektar, sve to bilo zaraslo, sa svojim ljudima sve očistio, uvak bilo četvoro-petoro oko njega, posadio voće, namestio košnice, on je rek’o dvesta plus jedna, i toliko bilo. Zašto baš dvesta plus jedna, ne zna, tako rek’o. Razuman čovek, velikog uma, opredelio se za pčelarstvo, zamišlj’o da napravi udruženje, da se napravi ekološki kraj. Ma nije im’o nikakvu kuću, nije ovde spav’o, kako da nije iš’o javno, pa organizov’o ručak na Stavama, u kafani Kod Šarge, bio i u Valjevu na svadbi, kad je onaj general udav’o ćerku, ono kad je Slobodan u’apšen nesto, a pčelinjak aktivan.

SLIMAJ MORE: Do puta i vikendica majora Cvetka, nije tu, plac uređen, šimšir, borići, a šta je košnica, i kod njega dvesta plus jedna. Nastavimo uzbrdo, pored puta dvojica starijih seljaka sede uz ogradu, jedan pazi na ovce. Onaj sa ovcama se odma’ legitimisa, al’ pogrešno, i njega ‘uvatila kamera B92, šta je rek’o, Ko te pita, šta tražiš, ajd dalje. Neće ništa da govori, on je školu primio, generalu misli sve za dobro, ne zna, to su njegove stvari, on je školu primio. Da ga slikamo, Slimaj me, slimaj more, sve za Mladića, ništa drugo, nije ga vidio otkad je došla ova ‘pozicija. Slimaj, i oni su ga slimali, ali nisu slimili kad je rek’o da tak’ih ko što je Mladić ima ‘iljadu ne bi se nikog bojali, zar traže čo’eka koji je heroj države i naroda, tak’i se ne rađaju, tak’ih nema, pa ti slimaj kol’ko ‘oćeš. Ukjuči se i drugi seljak, on neće ni za koga da bude žrtva, ako je neko zgrešio neka odgovara, zar da se likvidiraju nevini ljudi. Tu popusti i onaj što se pogrešno legitimis’o, ni on nevine ljude ne bi dir’o...

Već izbilo podne, na vidiku se pružio Medvednik, poslednji, ka zapadu, u vencu Valjevskih planina. Krenusmo još poviše, pred prodavnicom u Vragočanici priseli lovci, na zemlji ustreljena lisica, fazan, zec, udarili po pivu i tim temama. Jedan drži banku, ‘oće kaže, što neće, poštuje svaki pos’o, za Mladića čuli ko i drugi, niti ga znaju, niti znaju da postoji, da l’ je tu, ni da l’ nije, kakve košnice, košnica ima na svakoj krivini, otkud znaju čije su. Pametne države svoje generale unapređuju, naša ‘apsi, šta im je za jednim čo’ekom, koga će posle traže, sve koji su mobilisani, da su pametni čuvali bi ga u nedrima, naši sve prodadoše, a evo Haradinaj na slobodi, pustili ga i politiku da vodi...

Ajd nazad, onaj sa kravom negde oko pčelinjaka, manu rukom, kad izađosmo na asfalt, kod Bobovskih bara, produžimo za Stave. Ona kafana, Kod Šarge, gde je Mladić organizov’o ručak za pčelare, zatvorena, radi "Medvednik". Ima ljudi, nedelja, priđemo stolu za kojim su trojica, i otkad nema Mladića, više se i ne pominje, samo preko televizije čuju, nema njega, ne se viđa, a kad ga ‘vataju što ga ne u’vate. Jedan krupan, smireno govori o temi, narod to ne zanima, narod muči njegova muka, ni njega ne zanimaju, ni Mladić, ni Karadžić, njega zanima njegova nezgoda, to njega zanima. Šta je Mladić radio nije njino da znaju, ako je radio što nije trebalo, nije treb’o to raditi, sve preko zakona nije treb’o.

Uključuje se jedan što nemo’š da ga razumeš, bio Ratko, kako nije, u kafani, u mesnoj zajednici, kad zapitasmo za plac sa košnicama, ne zna, pojma nema, da ga ubiješ ne zna, nisu oni odatle, oni su na drugu stranu, ma niti ga zna, niti poznaje, kaže, on je šest kilometara odavde, ako je i bio otkud da zna da je on, ma jok, otiš’o čo’ek negde, i ne mogu da ga nađu. Opet do reči dolazi onaj krupni i smireni, za one što su rekli da će Mladića da brane oružjem, kaže, lažu, a na to da je Mladić za mnoge junak, pita, Kakav junak, nije Kraljević Marko, čo’ek ko i svaki čo’ek, lako je biti junak kad si naoružan, budi junak golim rukama, otkud će on biti junak, kad je čo’ek s puškom, što god traži, podaj. Ne zna on gde je Mladić bio, šta je radio, i kol’ko je to bilo za našu stvar, a gde im je Gotovina, kako po’vataše naše, a njihovog jednog ne mogu...

U povratku opet Pričević, jagnjeće pečenje u kafani "Kod Ratka", eto i pevača Nikole Uroševića Gedže, koji je baš od Bobovskih bara, ima i on o Mladiću, Što jure čoveka kad nije kriv, i ima on svoju karijeru, 40 godina na estradi a na ceni samo Turci i Hrvati, njega se sete samo kad je neki rat, kad je neko sranje u pitanju, onda ajde Gedžo, "Marširala, marširala kralja Petra garda"...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---