---

In memoriam >

Ivan Antić

arhitekta, 1923–2005.

Šezdesetih godina prošlog veka na konkursu za arhitektonsko rešenje Muzeja savremene umetnosti pobedili su Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Kada je počela izgradnja, kuća i njeni autori bili su meta brojnih zlobnih komentara i neukusnih šala. Ali, kao što to u bajkama, a ponekad i u životu biva, ružno pače postalo je labud. Beogradski Muzej savremene umetnosti, jedno od najznačanijih dela ovdašnje arhitekture druge polovine XX veka, najčešće je publikovan u stranoj i domaćoj stručnoj štampi. Autorima su, pre 40 godina, na dan otvaranja Muzeja uručene, tada prestižne, Oktobarske nagrade za arhitekturu.

Tandem Antić–Raspopović deset godina kasnije projektovao je i Spomen muzej u Šumaricama. Ivan Antić je u Beogradu projektovao zgradu Televizije Beograd sa Domom pionira i Malim pozorištem "Duško Radović", Sportski centar "25. maj", Dom sportova "Pinki", zgradu republičkog SUP-a, poslovnu zgradu Jugopetrola sa hotelom Hajat, Olimpijski bazen na Poljudu u Splitu... Njegova arhitektura svedena je i jednostavna, detalji perfektno izvedeni. O jedinom akademiku među arhitektama profesor Miloš Perović je napisao: "Za njega arhitektura postoji samo dok je za crtaćom tablom ili na gradilištu, a to se odvija skoro preko celog dana. On živi za proces građenja. Kada je zgrada jednom završena, on za nju gubi svaki dalji interes."

U intervenciji NATO-a 1999. direktno su pogođene zgrade republičkog MUP-a i beogradske televizije u Takovskoj ulici, a oštećen je Muzej savremene umetnosti na Ušću. Antić je to hladnokrvno prokomentarisao: "Rat je, a u ratu se ruše kuće."

Na beogradskom Arhitektonskom fakultetu predavao je projektovanje.

Ove subote je u Muzeju savremene umetnosti otvorena izložba crteža arhitekata iz zbirke zagrebačko-ljubljanskog časopisa "Oris". U ponedeljak smo saznali da je te subote zauvek otišao arhitekta Ivan Antić.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---