Kina >

Otrovani Crni zmaj

slobodan bubnjević

Kina se izvinila Rusiji zbog zagađenja koje stiže rekom Amur, što je ocenjeno kao dobrosusedski gest u najvećoj ekološkoj katastrofi u Sibiru, iako lepe reči neće učiniti Crnog zmaja manje otrovnim

SIBIRSKA DRAMA: Stanovnici Harbina danima su bili bez vode zbog otrova u rekama Songhua i Amur

Veliki talas zagađenja kreće se na istoku Sibira rekama Songhua i Amur. U incidentu koji se polovinom novembra dogodio u naftnim postrojenjima na severoistoku Kine nastala je otrovna mrlja dužine 80 kilometara. Iz hemijske fabrike u gradu Đilin izlio se benzen koji je ploveći rekom Songhua, prošle nedelje stigao do višemilionskog kineskog grada Harbina. Benzen je zatrovao vodne rezervoare u ovom gradu, tako da je odmah podignuta uzbuna, a voda zabranjena za piće. Gotovo četiri miliona stanovnika u Harbinu ostalo je bez vode nekoliko dana. Više od 6000 ljudi je evakuisano, a zabeleženo je i nekoliko smrtnih slučajeva. Kineske vlasti su angažovale vojsku i radnike da pomognu u otklanjanju posledica katastrofe. Otrovna voda je prečišćavana hlornim filterima, a prodavnice su snabdevene flaširanom vodom, čija cena je strogo kontrolisana. Patrole na terenu su od kuće do kuće raznosile obaveštenja o stanju vode za piće, a televizija je počela da koristi svojevrsnu saobraćajnu signalizaciju – crvenom bojom je označena zabrana upotrebe vode u bilo kakve svrhe, žutom je označeno da se voda iz vodovoda može koristiti za pranje, a zelena boja je značila da se voda može piti. Posle nekoliko dana, benzen je otplovio dalje niz reku Songhua, a milioni Kineza su odahnuli pošto je voda ponovo postala upotrebljiva. Međutim, benzen je nastavio da plovi niz Songhuu i uskoro će se na kineskoj granici uliti u veliku reku Amur i preći u Rusiju. Ovo zagađenje će za deset dana stići do ruskog grada Habarovska.

AMUR: Kinezi reku Amur nazivaju Heilung đjang, što znači reka Crnog zmaja, dok njen mongolski naziv Haramuren znači Crna reka. Uz Huang Ho (Žuta reka) i Jangce, Amur je najznačajnija reka na istoku Azije. Reka Crnog zmaja teče duž granica Sibira, Mongolije i Kine, donoseći milionima ljudi vodu za piće i hranu koja raste na njenim obalama. Na granici sa Kinom, rep zmaja prolazi kroz veliki ruski grad Habarovsk, gde menja tok ka severozapadu i u Tatarskom zalivu se uliva u okean. Budući otrovan, Crni zmaj sada ugrožava život pola miliona stanovnika Habarovska. Ruske federalne službe su u stanju pripravnosti. Neprestano se meri koncentracija benzena u reci Amur, a zvaničnici su obećali da će na vreme obavestiti javnost o približavanju otrova. Pripremljeno je 50 tona hemikalija koje bi mogle da pomognu u otklanjanju zagađenja. Očekuje se da će grad biti bez vode najmanje 40 sati, a škole i druge javne ustanove biti zatvorene.

IZVINJENJA: Ministar inostranih poslova Kine Li Džaošing sastao se u Pekingu sa ruskim ambasadorom Sergejom Razovim, prenoseći mu obaveštenja o razmerama havarije. Tom prilikom, on je Ruskoj Federaciji uputio zvanično izvinjenje Kine zbog zagađenja koje stiže rekom Amur. Ovaj potez kineske diplomatije pozdravljen je kao dobrosusedski gest – korak koji je pokazao spremnost Kine da na ispravan način reaguje u ekološkoj katastrofi, iako lepe reči neće učiniti Crnog zmaja manje otrovnim. U prvim danima posle incidenta u Đilinu, zapadni mediji optuživali su Kinu da zataškava nesreću, ali su kineske vlasti tokom vandrednog stanja u Harbinu otvoreno nastupale u javnosti, pozivajući sve da pomognu ugroženom stanovništvu. Ovu spremnost istakao je i kineski premijer Ven Điabao tokom posete Harbinu. On je posetio prodavnice u Harbinu kako bi proverio cene flaširane vode i obećao da će kazniti odgovorne za incident u petrohemijskoj fabrici. U međuvremenu, CNPC, najveća kineska naftna kompanija koja je vlasnik fabrike u Đilinu, izvinila se stanovnicima Harbina.

Mada je kineska vlada pokazala veliku otvorenost u završnici slučaja, ipak je bilo potrebno punih deset dana da se havarija obelodani u državnim medijima. Eksplozija u Đilinu dogodila se 13. novembra, posle čega se benzen izlio u reku Songhua, ali su prve vesti o tome objavljene 22. novembra, kada je zagađenje stiglo do Harbina. Moguće je da je kineska vlada zaista nameravala da zataška čitav slučaj, ali kad je ulog postao suviše velik, odlučila se da stvar obelodani. Benzen se nije mogao zaustaviti niti očistiti, tako da je jedino rešenje bila zabrana upotrebe vode za piće, što je prošlo bez većih posledica. Merenja koncentracije benzena pokazala su da je zagađenje oteklo, a voda je proglašena upotrebljivom u subotu uveče. Prvi koji je popio čašu vode iz vodovoda bio je Džang Zuođi, guverner provincije. No, bilo je potrebno nekoliko dana da se situacija normalizuje. Koncentracija manje opasnog otrova nitrobenzena bila je i dalje tri do četiri puta veća od dozvoljene, a stručnjaci su upozoravali da nije najuputnije odmah piti vodu koja je ležala u vodovodnim cevima četiri dana. Na sreću, benzen je otekao i sada plovi Amurom – otrovani Crni zmaj nosi ga ka okeanu. Pri tom, preti da zatruje milione hektara prirodne sredine u Kini i Rusiji a polovinom decembra stići će do Hobarovska.


 

Kineski rudnici

U rudarskoj nesreći koja se dogodila prošle nedelje na severoistoku Kine poginula su 134 rudara. U trenutku kada su kineske vlasti objavile da je talas zagađenja prošao pored milionskog grada Harbina i da se voda iz reka Songhua i Amur ponovo može koristiti, agencija Hsinhua prenela je vest o nesreći u provinciji Heilongđang. Prema izveštajima zvaničnika, u rudniku uglja Dongfeng zapalila se ugljena prašina što je izazvalo eksploziju u nedovoljno obezbeđenim podzemnim tunelima. Iznenadna eksplozija zatekla je više od dve stotine rudara, a petnestorica su ostala zarobljena pod zemljom. No, za razliku od hemijske havarije u Harbinu koja je izazvala veliko uzbuđenje, vest o rudarskoj nesreći u Kini ostala je delimično nezapažena, pošto je na neki način sasvim uobičajena. Neprestane eksplozije, odronjavanja i zatrpavanja tunela, kao i gušenje podzemnim gasovima česta su pojava u kineskim rudnicima. Samo tokom 2005. godine, u Kini je nastradalo 3000 rudara. U želji da smanje ovu smrtonosnu statistiku, kineske vlasti pokušavaju da podignu nivo bezbednosti u hiljadama nedovoljno obezbeđenih rudnika. Tako je tokom poslednja tri meseca zatvoreno 9000 rudnika bez uredne dozvole za rad, a 13.000 je proglašeno previše opasnim da bi se u njima nastavilo iskopavanje. Rudarski, ali i mnogi drugi industrijski incidenti su tamna strana izuzetnog napretka kineske privrede. Zapadni mediji često ističu da iza slike dinamičnog razvoja, novih poslovnih šansi, blještavila i luksuza velikih gradova na istoku Kine, u unutrašnjosti zemlje siromašni slojevi rade u neljudskim uslovima. Možda je ipak ova mračna slika surovih kineskih rudnika i fabrika preterana, nastala iz želje Zapada da neverovatan ekonomski razvoj Kine opravda robovlasničkom strukturom kineskog društva. Međutim, izvesno je da milioni ljudi u Kini rade u nepodnošljivim uslovima koji im često ugrožavaju zdravlje i život. Tokom prošle godine u industrijskim incidentima u Kini poginulo je 130.000 ljudi.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST