Međuvreme

 

Torlak

Vakcina protiv gripa, proizvedena 2005. godine u Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak", nije prošla kontrolu kvaliteta pa neće biti upotrebljavana za vakcinaciju stanovništva. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) ove godine je obezbedio 230.000 doza vakcina protiv gripa za rizične kategorije stanovništva – zdravstvene radnike, hronično obolele pacijente i ljude starije od 65 godina. Od ovog broja, 207.300 doza nabavljeno je od firme "Aventis Paster", strateškog partnera Instituta "Torlak", što je broj približan onome koji je prošle godine upotrebljen za besplatnu vakcinaciju preko RZZO-a. Negativan atest izdat je, posle konsultovanja laboratorija u Londonu i Langenu (Nemačka), za preostalih 23.000 doza koje je proizveo "Torlak". Vladina Agencija za lekove saopštila je da tok vakcinacije nije ugrožen jer su ispravne doze već podeljene građanima.

Diploma

Rastuća konkurencija na tržištu visokog obrazovanja, u poslednje vreme beleži sve značajniji uticaj ponude "uvoznih" diploma. Od oktobra ove godine u Beogradu je moguće pohađati i specijalističke studije britanskog Univerziteta Šefild iz oblasti menadžmenta, marketinga i finansija, a moguće je upisati i Međunarodne multidisciplinarne studije zdravstvenog menadžmenta koje organizuje Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija. Prvi programi stranih univerziteta u našoj zemlji krenuli su već od 2000. godine, a do danas su u Srbiji svoja odeljenja otvorili mahom britanski univerziteti među kojima su Univerzitet u Londonu, Edinburška škola biznisa, Londonska škola biznisa i Univerzitet Kembridž. Rast broja polaznika ovih, još uvek relativno skupih programa, za sada nije izazvao reakcije državnih univerziteta, koji trenutno kao glavnu konkurenciju i reper za poređenje vide samo domaće privatne univerzitete.

Milijarder

Opštinski sud u Nišu doneo je presudu po kojoj niški SUP, Ministarstvo pravde i niški opštinski i okružni sud Goranu Jeliću moraju da isplate odštetu od neverovatnih 3,4 milijarde dinara. Jelić, nekada vlasnik tri privatne firme, tužio je državne organe jer smatra da je tokom poslednjih deset godina neopravdano hapšen i gonjen pred Opštinskim sudom u Nišu zbog utaje poreza i oštećenja poverilaca. On je prvi put uhapšen u martu 1995. godine, kada je proveo šesnaest dana u pritvoru zbog navodnog falsifikovanja akceptnih naloga i utaje poreza. Prema Jelićevim rečima, pravi razlog hapšenja je to što je došao u sukob sa jednim od tadašnjih lokalnih moćnika i finansijera SPS-a. Optužnice za navodno počinjena krivična dela Jelić nije dobio punih sedam godina, sve do 2002. godine, kada je saznao da je u međuvremenu doneto rešenje da mu se sudi u odsustvu. Jelić napominje i da mu je, i pored četiri advokata koji su ga zastupali u pretkrivičnom postupku, sud dodelio branioca po službenoj dužnosti, mimo njegovog znanja i znanja advokata. Osim toga, svedoci iz navodno oštećenih firmi, izjavljivali su na ročištima da ne znaju o čemu je reč i da nikada nisu poslovali ni sa jednom od Jelićevih firmi. Sudsko veće kojim je predsedavala sudija Tatjana Ćirić dosudilo je u prvostepenom postupku rekordnu odštetu, navodeći u obrazloženju da su tužene institucije primile tužbu, ali da njihov punomoćnik nije na nju odgovorio u zakonskom roku, iako je znao za posledice propuštanja. Ipak, republički javni pravobranilac koji je u ovom postupku zastupao tužene institucije, podneo je predlog da se presuda o odšteti ne uzima u obzir, već da se tužbeni zahtev ponovo razmatra pred Većem Opštinskog suda u Nišu.

Trudnice

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović, objavio je prošle nedelje da je državni budžet oštećen za više stotina miliona dinara zloupotrebama trudničkih bolovanja. On je za prevaru optužio "brojne privatne firme sa malim brojem zaposlenih i razne STR-ove" koji su, prema njegovim rečima, na posao primali trudnice koje su bile blizu porođaja i sticanja prava da im se plata nadoknađuje iz budžeta. Trudnicama su zatim davali plate koje su prelazile čak i 100.000 dinara, čime su i državu obavezivali da im toliko plaća tokom bolovanja. Dobar deo ovog novca je na kraju završavao u rukama poslodavaca. Ovaj propust u Zakonu je uočen u avgustu i septembru ove godine kada je, zbog neplaniranog rasta izdataka, došlo do zaostajanja u isplati. Lalović je najavio da će izmenama Zakona o finansiranju porodica sa decom, koji je trenutno na dnevnom redu parlamenta, ovakve zloupotrebe u budućnosti biti sprečene. Oni koji su do sada već iskoristili ovu "pogodnost" neće biti tuženi jer "dokazivanje toga je dugačak i neizvestan proces i jalov posao", dodao je Lalović.

Razgovor

Više od 120 stanovnika Beške je tokom prošlog vikenda dobilo pozive na informativni razgovor zbog peticije za smenu Saveta mesne zajednice, koja je bila podneta još proletos. Kako prenosi B92, informativne razgovore inicirala je Srpska radikalna stranka zbog sumnje da je određeni broj potpisa na peticiji falsifikovan. Pozive je, kako je rečeno, na osnovu zahteva policije, poslala Mesna zajednica, a u potpisu dokumenata je stajalo ime predsednika Mesne zajednice Stojana Mutića. Jedan stanovnik Beške objasnio je da su policajci obilazili kuće i raspitivali se da li su potpisi davani svojeručno, ali i ko ih je prikupljao. Reagujući na ovo, predsednik opštine Inđija Goran Ješić najavio je podnošenje krivičnih prijava protiv policajaca koji su pozivali građane na informativni razgovor, i optužio radikale da su uticali da na informativni razgovor budu pozivani pripadnici nesrpskog stanovništva. U međuvremenu, policija Sremske Mitrovice je saopštila da je protiv potporučnika policije u Inđiji Veljka Pajdića podnet zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti zbog nepravilnosti u vezi sa izborima za Savet mesne zajednice Beška. Pajdić je, prema ovom saopštenju, zbog sumnje da je povredio Zakon o krivičnom postupku, uklonjen iz službe do okončanja istrage.

Obnova

Kako je u utorak objavio Unesko, odabrana je prva grupa od 13 spomenika kulture na Kosovu čija će obnova krenuti početkom sledeće i biti završena u naredne dve godine. Unesko je svojevremeno od donatora tražio novac za obnovu 48 hrišćanskih, 14 islamskih i 13 svetovnih spomenika kulture. Od toga je u prvu grupu odabrano njih trinaest – sedam pravoslavnih i šest islamskih. Prioritet u obnovi imaće crkva Bogorodice Ljeviške, crkva Svetog spasa i hamam Mehmet-paše u Prizrenu, crkva svetog Save i hamam u Kosovskoj Mitrovici, crkva Vavedenja presvete Bogorodice u Lipljanu, crkva svetog arhangela Mihaila u Štimlju, crkva svete Petke u Vitini, manastir Budisavci u Klini, Crvena džamija u Peći, Hadum džamija u Đakovici, džamija u Dečanima i Ali-begov hamam u Vučitrnu. Nekoliko dana ranije, ministar kulture Srbije Dragan Kojadinović, posle susreta sa ministrom kulture Kosova Astritom Haračiuom i predstavnicima Saveta Evrope u Bugarskoj, izjavio je da su završeni preventivni radovi na obnovi 30 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, uništenih u martovskom pogromu 2004. godine. On je dodao da je na sastanku dogovoreno da se pripremi dokumentacija za radove koji će početi 1. marta iduće godine i da treba ohrabriti građevinare iz Srbije da učestvuju u njima. "Imali smo dobru atmosferu koja kazuje da Albanci sa Kosova i Metohije i Srbi mogu da razgovaraju kao sav civilizovan svet", rekao je ministar Kojadinović.

Dozvola

Pejzaže sa beogradskog Kalemegdana gotovo svakodnevno gledamo na televiziji – od priloga za vremensku prognozu, do muzičkih i reklamnih spotova čija se radnja odigrava upravo na tom mestu. Za snimanje na ovom lokalitetu, međutim, novinarima/snimateljima je od pre dve godine neophodna dozvola nadležnih institucija. Procedura za dobijanje dozvole svodi se na faksiranje zahteva nadležnima u kome se (ne pereterano detaljno) opisuje način na koji je snimanje predviđeno i navode svrhe snimanja. Dozvola se dobija najkasnije u roku od jednog dana. I dok su jedni novinari/snimatelji na pitanje da li znaju da je za snimanje na Kalemegdanu potrebna dozvola delovali u najmanju ruku iznenađeno, a drugi doveli u pitanje svoja radna prava pozivajući se na Zakon o informisanju, treći uredno faksiraju zahteve. Kako za "Vreme" objašnjava Marina Andrić, pomoćnik direktora preduzeća "Beogradska tvrđava", koje je nadležno za Kalemegdan, uvođenje dozvola je bio neophodan potez kako bi se zaštitilo ovo kulturno i nacionalno dobro. Marina Andrić je, rekavši da su u trenutku uvođenja ove obaveze uredno obavestili sve televizijske stanice, objasnila da nije u pitanju nikakvo terorisanje novinara, već jedini način da Kalemegdan prestane nekažnjeno da se zloupotrebljava. Kao primer za svoje navode navela je snimanje muzičkih spotova (inače, elitnih muzičkih kuća) prilikom kojih se dovozi glomazna oprema – kranovi, kamioni, veliki reflektori i skele koji oštećuju Kalemegdansku tvrđavu, a da pritom, i pored urednog cenovnika koji ide do 27.000 dinara za dva dana snimanja, niko ne plati ništa. Cenovnik se, naravno, ne odnosi na snimanja za pomenutu vremensku prognozu i za ostale neigrane sadržaje. Na celom Kalemegdanu, inače, ne postoji nijedan jedini znak za zabranjeno fotografisanje. Turistima je dozvoljeno da (bez zahteva) svojom tehnikom ovekoveče Kalemegdan, a sve domaće zvezde i zvezdice posle igranja i pevanja po tvrđavi trebalo bi da se sete cenovnika.

Protokol

Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević, koji je predvodio delegaciju SCG u Montrealu na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama, najavio je da će naša zemlja početkom sledeće godine ratifikovati Kjoto protokol. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Elektroprivrede Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike. Nikčević je objasnio da je Vlada Srbije podržala predlog Ministarstva za nauku i životnu sredinu da se ratifikuje protokol iz Kjota i da je tu inicijativu prosledila Savetu ministara SCG. Anđelka Mihajlov, profesorka Univerziteta u Novom Sadu i bivša ministarka za zaštitu životne sredine rekla je za B92 da bi građani Srbije primenom Kjoto protokola dobili čistiji vazduh a industrija Srbije čistije tehnologije. "Imaćemo standard životne sredine koji je bliži standardu razvijenih zemalja", rekla je Mihajlov i dodala da je ratifikacija jedan od ključnih preduslova za ulazak SCG u EU. "Životna sredina je nešto što nema cenu, i to je nešto za šta svako od nas treba da se bori, i ne mogu da iskažem u milionima dolara ono što građani Srbije izgube na svom zdravlju zato što neka termoelektrana ispušta sumpordioksid ili neku drugu materiju koja izaziva efekat staklene bašte."

Iako je državna zajednica Protokol potpisala još 1997. godine, potrebno ga je i formalno ratifikovati u skupštinama republika i SCG. Pisanje pojedinih medija u Srbiji da je zbog kašnjenja sa ratifikacijom država propustila da dobije nekoliko stotina miliona evra kredita i pomoći za modernizaciju termoenergetskih i industrijskih postrojenja, demantovano je iz Uprave sa objašnjenjem da su u svetu do sada realizovana samo tri projekta u kojima će SCG moći da konkuriše nakon ratifikacije i dobije pomenuti novac.

Protokol iz Kjota, svetski plan za borbu protiv globalnog zagrevanja, potpisala je do sada 141 država sa ciljem da se zajedničkom akcijom zaustavi porast temperature na Zemlji, što je posledica emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Utakmice

Na revijalnoj utakmici u malom fudbalu, održanoj povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, prošli saziv vlade Srbije je porazio aktuelnu vladu rezultatom 2:0. Prvi gol i vođstvo bivšoj vladi doneo je Branko Radujko, nekadašnji savetnik u kabinetu Zorana Đinđića. Strelac drugog gola za "bivše" bio je Aleksandar Vlahović, bivši ministar privrede, čijom je intervencijom postignut i prvi gol. U drugom poluvremenu Radujko se našao u ulozi golmana i uspešno branio mrežu od ministra turizma i trgovine Bojana Dimitrijevića, koji je svojom upornošću i srčanošću zablistao više od svih igrača sadašnje vlade, a posle guranja sa bivšim ministrom pravde Vladanom Batićem, poleteo naglavačke ka parketu. Dimitrijević nije zamerio Batiću na guranju, a posle povrede ministra nauke Aleksandra Popovića, drugo poluvreme je nastavljeno sa igračem manje na obe strane. Ispostavilo se da je bivši saziv bio spretniji i uigraniji. Božidar Đelić, bivši ministar finansija, i Goran Pitić, nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, nisu se štedeli u jurnjavi za loptom, a utakmici je prisustvovala i bivša ministarka za energetiku Kori Udovički, koja je svoje kolege bodrila sa tribina. Ekipa sadašnje vlade bila je hendikepirana zbog odsustva ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra za privredu i privatizaciju Predraga Bubala, što je, prema oceni ministra Dimitrijevića, presudno uticalo na rezultat. Pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava istog dana u klubu Kolonijal san odigrana je i odbojkaška utakmica u kojoj su se nadmetala poznata TV lica, i to – plavuše protiv crnki. Crnke su pobedile sa 2:1 u setovima, a prihod od ulaznica kao i sredstva koja su izdvojili Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i firma Seat, namenjeni su kupovini CTG preparata za kliniku Narodni front.

Tunguzija

Prošle nedelje, u svečanoj sali Opštine Valjevo, u organizaciji ispostave Srpskog narodnog pokreta "Svetozar Miletić", bi održana još jedna, malo je reći, tribina, neka bude još jedna seansa, edukacije Srba. Tema, kak’a nego aktuelna, sadržajna i tako to – Srbi i Arbanasi.

Sala puna, za predsedavajućim astalom, pod dve zastave sve sa stegom, domaćin i predsednik lokalnog odbora Pokreta Radojica Radošević i gost, doktor i naučnik Jovan I. Deretić. Uvodno, i kako treba, javi se Radojica – Evo nas opet da se angažujemo u nacionalnom duhu, da se Srbi konačno slože i rade za potrebe nacije. Mi večeras imamo čast da pozdravimo dr Jovana I. Deretića, on je eminentni predstavnik srpske istorijske škole, on je nastavljač srpske istorijske škole koja se odavno zapušta na račun bečko-germanske, vatikanske, masonske škole, koja hoće Srbe da vrati u obor.

U sali pažnja, u sali koncentracija, inspiracija, ukratko pravi naboj, Radojica uze da razrađuje uvod – U ovoj knjizi, koju doktor Jovan promoviše, piše, po ko zna koji put, da je Evropa nastala od srpskog kneza dinastije Karanović i oblasti Evropa, i grada Evropa, na jugu nekadašnje Jugoslavije, u Makedoniji, na granici sa Grčkom. I neko hoće da uđe u Evropu, u koju Evropu kad smo mi Evropa, a oni su došli iz nekih tamo tunguzija azijatskih.

To više nije bio uvod, pre će biti tema, program – Ovde su sada oko nas neprijatelji, Srbi imaju neprijatelje u Azijatima, u Avarima, u Hrvatima, u Šiptarima, pa i Bugarima, Mađarima, sve su to azijatske skupine koje su došle na naše srpsko tlo. Da bi se znalo ko smo, šta hoćemo, kad su ovi pregovori, mora da se zna o srpskoj praiskonskoj zemlji, o Dardaniji, o Kosovu, o srcu Srbije, moramo da znamo ko su ti Arbanasi koji su nahrupili na naše tlo. Oni ne znaju ko su Dardani, oni nemaju civilizaciju, nemaju junaka, oni nemaju heroja, nemaju književnosti, tradiciju, nemaju veru... Moramo znati ko su Albanci, sad kad krenu pregovori to mora da znaju svi poslanici, odbornici, državnici, građani...

Tu završi Radojica, predsednički i uz aplauze i drugo odobravanje. Tu se nastavi doktor i naučnik Jovan I. Deretić, nazva dobro veče braći Srbima i sestrama Srpkinjama, i stade da, uz još aplauza i još koncentracije, izlaže svoju pravu naučnu knjigu Srbi i Arbanasi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST