Haški tribunal >

Gotovo za Gotovinu

svetlana vasović-mekina

Posle hapšenja Ante Gotovine, 70.000 demonstranata u Splitu, uprkos pozivu vlade da se ne vitla "ustaškim, fašističkim i komunističkim simbolima", činilo je upravo to, uz bujicu šovinističkih i nacionalističkih parola

Četiri godine skrivanja generala Ante Gotovine okončane su prošle srede, zahvaljujući akciji španske policije i tajnih službi u hotelu Bitakora na jugu Tenerifa. Posle noćenja u lokalnom zatvoru, Gotovina je vojnim avionom prebačen u Madrid; posle saslušanja pred višim federalnim sudom Audiensija nasional prebačen je u Hag, gde je u ponedeljak na svih sedam tačaka optužnice (koje su pročitane na zahtev sudije Karmela Adijusa) odgovorio: "Časni sude, ja nisam taj čovek koji je kriv." Optužnica haškog tužilaštva iz 2001. godine, koja je izmenjena lane u februaru, tereti Gotovinu da je zajedno sa generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, te pokojnim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom bio "udružen u zločinački poduhvat" sa ciljem da se "nasilno i trajno" ukloni srpsko stanovništvo sa područja tadašnje Kninske krajine. Generala Gotovinu kao glavnog operativnog komandanta hrvatskih snaga u operaciji Oluja optužnica tereti za progon na političkim, rasnim i verskim osnovama, za ubistvo najmanje 150 srpskih civila, pljačku imovine, bezobzirno razaranje gradova, sela i naselja, deportaciju ili prinudno raseljavanje desetina hiljada krajinskih Srba, ukratko da je "planirao, podsticao, naložio ili na drugi način podržavao" te zločine ili je propustio da svoje potčinjene spreči u vršenju zločina ili da ih za njih kazni.

Advokati Luka Mišetić i Marin Ivanović, koji će najverovatnije zastupati odbranu Ante Gotovine, pratili su prvo pojavljivanje svog štićenika sa galerije i dodali da je klijent "koncentrisan samo na svoju odbranu". Vest o hvatanju Gotovine saopštila je glavna haška tužiteljica Karla del Ponte tokom posete Beogradu – što je shvaćeno kao opomena Srbiji koja nikako "da uđe u trag" Karadžiću i Mladiću, dok su u Hrvatskoj domoljubi poruku iz Beograda shvatili kao ekstraudarac nacionalnoj taštini, iako je službeni Zagreb odmah pohvaljen od strane Stejt departmenta zbog uspešne saradnje hrvatskih i španskih službi bezbednosti.

KAMENjEM NA VLADU: Hapšenje Ante Gotovine izazvalo je očekivane reakcije, koje su ipak iznenadile vrh hrvatske policije. Iako zakon zabranjuje okupljanje demonstranata na zagrebačkom Markovom trgu, u četvrtak uveče se pred zgradom hrvatske vlade okupilo nekoliko stotina demonstranata koji su povicima i zviždanjem protestovali zbog hapšenja Ante Gotovine. Dva kordona policije pokušala su da potisnu demonstrante iz Sanaderovog vilajeta, ali su oni izašli kao pobednici u obračunu i ostali na trgu, te pride kamenjem razbili tri prozora na zgradi Vlade. Uhapšeno je nekoliko izgrednika – policajcima su priskočili u pomoć pripadnici interventne policije, pa su zajedničkim snagama iz mase demonstranata izvlačili pojedince, ubacivali u marice i uklanjali sa poprišta. Na kraju je trg ispred zgrade Vlade očišćen od Gotovininih obožavalaca, ali ispalo je da je to bila pirova pobeda. Demonstranti, od kojih su mnogi izašli na ulice i trgove okićeni ustaškim i fašističkim simbolima (koji su u Hrvatskoj zabranjeni), nastavili su sa neredima širom Hrvatske sve do nedelje. Najburnije je bilo u Gotovininom širem i užem zavičaju, dakle u Zadru, Bibinju, Biogradu, Svetom Filipu i Jakovu i u Pakoštanu, gde su rušeni borovi na puteve, zapaljeni kontejneri, razbijane autobusne čekaonice, bacane zapaljive flaše i paljene gume. Demonstracije su dostigle kulminaciju tokom proteklog vikenda, kada se dogodio i najveći protest sa oko 70.000 učesnika u Splitu, gde se uprkos pozivu vlasti da se ne vitla "ustaškim, fašističkim i komunističkim simbolima" čula bujica šovinističkih i nacionalističkih parola.

Premijer Sanader je, rizikujući odijum domaće javnosti, posle hapšenja ipak pokazao zadovoljstvo zbog okončanja te dugogodišnje agonije, ističući kako se sada vidi da je "Hrvatska bila u pravu" kada je tvrdila da odbegli general nije na njenoj teritoriji, što je bila najčešća zamerka Karle del Ponte, glavne tužiteljice Tribunala u Hagu. Jeste Sanader oprezno dodao "da razume emocije ljudi" koji se okupljaju da izraze podršku uhapšenom generalu, ali je i upozorio građanstvo da se nasilje u bilo čije ime neće tolerisati – jer "Gotovina se ne može braniti na ulici, nego u Hagu". Dodao je i da vlada u svakom trenutku zna šta je "najkorisnije za Hrvatsku, zato molim sve da sačuvaju hladnokrvnost i prisebnost i da imaju poverenje".

IZDALA GA KNjIGA: S obzirom na to da i Srbiju očekuje nešto slično (upravo je ponovo – koji već put? - najavljeno hapšenje Mladića), posvetimo se još malo samom hapšenju Ante Gotovine. Ono je usledilo posle poređenja dokumenata koje je predao njegov pratilac, bodigard, čiji je identitet policiji poznat od ranije. Hotelsko osoblje dostavilo je policiji i formular koji je ispunio navodni Kristijan Horvat (što je bio Gotovinin lažni identitet), Hrvat, nastanjen u hotelu pet dana ranije.

Zagrebački "Večernji list" glavnu zaslugu za hapšenje Ante Gotovine pripisuje glavnom državnom odvjetniku (državni tužilac) Mladenu Bajiću, pozivajući se na izvor blizak haškim krugovima. Bajić je ideju dobio u knjizi Ratnik, pustolov i general (naravno, o Gotovini), gde je opisano kako se Gotovina lepo snašao na Kanarskim ostrvima pošto je izašao iz Legije stranaca. Nenad Ivanković, novinar i autor knjige, nemalo je iznenađen da je upravo njegovo štivo dovelo do zaključenja "slučaja Gotovina": "To je prljava igra Sanadera i obaveštajnih službi. Sada se ti licemeri koji su se dodvoravali Gotovini peru tako što žele da prebace odgovornost na treću osobu - osobu koja je podržavala Gotovinu."

Bajić je Karlu del Ponte upoznao sa mogućim boravištem Gotovine tokom njenog poslednjeg boravka u Zagrebu. Hrvatsko tužilaštvo je tom prilikom gđi Del Ponte pokazalo i ispis telefonskih razgovora koje je general Gotovina tokom poslednjih šest meseci vodio sa svojom suprugom Dunjom Zloić-Gotovinom, kamaradom iz rata i legionarom Antom Rosom te advokatom Marinom Ivanovićem. Prema nekim drugim izvorima, u pronalaženju i hvatanju generala Gotovine presudnu ulogu odigrala je CIA. Dokaz za to neki analitičari nalaze u nedavnoj poseti hrvatskog premijera Ive Sanadera Vašingtonu. Sanader je prilikom tog susreta insistirao na obaveštajnoj saradnji s Amerikancima i imao višečasovni sastanak sa Stivenom Hedlijem, savetnikom predsednika Džordža Buša za nacionalnu sigurnost.

Vest o Gotovininom hapšenju odmah su preneli svi svetski mediji, posebno što je Hrvatska dugo bila na udaru kritika međunarodne zajednice zbog nedovoljnog angažmana oko slučaja Gotovina. Nije čudo što su hrvatske vlasti iskoristile hapšenje da bitno poprave svoj ugled u međunarodnoj javnosti. Sad svima trljaju nos činjenicom da su zvaničnici Hrvatske bili u pravu – za razliku od Karle del Ponte, koja je tvrdila da se Gotovina nalazi na "dohvatu" hrvatskih sigurnosnih snaga i da Hrvatska ne čini dovoljno kako bi došlo do izručenja Ante Gotovine. "Ovim je konačno potvrđena verodostojnost hrvatske države i svih institucija hrvatske državne vlasti da Gotovina nije u Hrvatskoj", rekao je Sanader. Ukratko, koliko su bile očekivane reakcije na hapšenje Ante Gotovine toliko je očekivano i da će se pažnja svetske javnosti i najvažnijih predstavnika međunarodnih organizacija odmah usmeriti na Srbiju i Crnu Goru. Evropska unija i NATO pozdravili su hapšenje Ante Gotovine uz upozorenje da "sada mora da usledi hapšenje ratnog vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića i njegovog vojnog komandanta Ratka Mladića". U istom duhu je i hrvatski predsednik Stjepan Mesić u izjavi za HTV odmah naglasio da je sada neophodno izvršiti pritisak na SCG da se što pre uhapse "najveći zločinci" - Karadžić i Mladić.

Hrvatske opozicione partije na različite načine komentarišu ceo poduhvat. "Bilo je pitanje samo hoće li general u Hag otići dobrovoljno ili na neki drugi način", ocenio je predsednik SDP-a Ivica Račan, dok je Ante Đapić iz Hrvatske stranke prava završetak prvog čina slučaja Gotovina za Dnevnik HTV-a video drugačije: "Ne treba posebno objašnjavati zašto je ovaj dan zapravo jako tužan dan za Hrvatsku, posebno za hrvatske branitelje. Optužnica protiv generala Ante Gotovine ujedno je i optužnica protiv Hrvatske vojske i pokojnog predsednika dr Franje Tuđmana. Iskreno se nadam da će general u Hagu dokazati svoju nevinost, čime će dokazati i nevinost naše države. U Hrvatskoj nikada nije bilo etničkog čišćenja srpskog stanovništva, bilo je obrnuto." Đapić je obelodanio kako HSP zahteva da Sanader u Saboru podnese izveštaj o hapšenju pošto činjenicu da je potvrda o hapšenju stigla iz Beograda - "smatra strašnom".


 

Ratovanje i priključenija

Rođen je 12. 10. 1955. na ostrvu Pašman nedaleko od Zadra. Pobegao je od kuće i napustio školu sa 16 godina. Završio je u Francuskoj, gde se prijavio u Legiju stranaca. O njegovom privatnom životu ne zna se baš mnogo, ali prema nekim podacima bio je oženjen u Gvatemali, i ima ćerku u Venecueli. U hrvatskim novinama pojavili su se i navodi o umešanosti u pljačku zlatarske radnje u Parizu. Prema pisanju novinara "Monda" Pjotra Smolara, Gotovina je proveo četiri godine u zatvoru zbog učešća u kidnapovanju nekog francuskog sindikaliste. Sarađivao je i sa VHP Sekjuriti, za koji se tvrdi da je produžena ruka Državljanske građanske akcije (SAC), tajne organizacije osnovane 1959. godine i povezane sa ilegalnim vojnim grupama francuskog desničara Žan-Mari le Pena. U Hrvatsku se vraća tek 1991. godine, navodno pod lažnim imenom zbog dosijea u francuskoj policiji. Priključio se Prvoj gardijskoj brigadi, uspešno učestvovao u operacijama i bio ranjen. Uskoro postaje jedan od najuspešnijih hrvatskih komandanata zahvaljujući ratovanjima u kojima je stekao zavidno iskustvo. Učestvovao je u vojnim operacijama u Kongu, Džibutiju i Ekvatorijalnoj Gvineji. Kao vojni instruktor radio je u Južnoj Africi, Gvatemali, Kolumbiji, Argentini, Paragvaju, Turskoj i Grčkoj. Osim hrvatskog ima i francusko državljanstvo. Godine 1993. postao je komandant vojnog područja (zbornog područja, kasnije zone) Split, kome je većim delom pripadala tadašnja Kninska krajina. Marta 1993. godine postaje glavni inspektor Hrvatske vojske. Učestvovao je i komandovao u brojnim operacijama – Maestral, Maslenica, Skok 1 i Skok 2, Južni potez i Oluja. Tokom operacije Oluja bio je imenovan za komandanta južnog sektora, dakle onih jedinica koje su ušle u Knin. Posle pada Knina postavljen je na mesto komandanta hrvatskih vojnih jedinica koje su stigle skoro do Banja Luke. Posle rata je zajedno sa 11 drugih generala napisao otvoreno pismo u kome je upozorio na lošu situaciju u hrvatskoj vojsci i usprotivio se prljanju tekovina "domovinskog rata", odnosno izručenju Hagu osumnjičenih za zločine. Predsednik Mesić ocenio je da je država na ivici vojnog udara i presekao stvar uz opasku da su se generali umešali u politička pitanja. Svi potpisnici pisma su penzionisani, među njima i Gotovina. Ante Gotovina, uoči objavljivanja informacije da je tužilaštvo Haškog tribunala juna 2001. godine protiv njega podiglo optužnicu, nestaje netragom. Popisivači njegovog lika i dela već su izračunali da je jedna godina njegovog skrivanja po luskuznim prebivalištima koštala Gotovinine jatake oko 70.000 evra. Potraga za njima tek počinje.

Zločini u Krajini

Područje Kninske krajine je u trenutku hrvatske "policijsko-redarstvene akcije" Oluja 1995. godine napustilo (prema hrvatskim izvorima) oko 90.000 Srba, prema podacima UN-a oko 150.000, a prema spiskovima u Srbiji od 200.000 do 250.000. Hrvatsko vođstvo sa tadašnjim predsednikom Tuđmanom na čelu formalno je pozivalo lokalno stanovništvo da ostane, ali je Tuđman pride na kninskoj železničkoj pruzi Srbima poželeo "sretan put", uz opasku da nisu uspeli da uzmu sa sobom "ni devize ni prljave gaće".


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA