Scena

i. m., s. ć.

Izbegličke studije

Podatak da na Beogradskom univerzitetu ne postoji predmet koji se bavi fenomenom izbeglištva potpuno je zapanjujući s obzirom na to da je Srbija i Crna Gora najopterećenija zemlja Evrope (i jedna od najopterećenijih na svetu) kada je reč o broju izbeglica i interno raseljenih lica na njenoj teritoriji. Nevladina organizacija Grupa 484 je, između ostalog i zbog toga, posle osam godina rada na terenu uvidela da postoji potreba da se problem izbeglištva uobliči i teorijski. Utoliko je prva sveska „Izbegličkih studija" pionirski poduhvat na ovim prostorima usmeren ne samo na to da progovori o elementarnim problemima o kojima svi znaju ponešto ali se očigledno trude da ne saznaju previše (jer je prizor neprijatan: ko je izbeglica? ko je interno raseljeno lice? šta je to azil? šta su migracioni tokovi? kakav je odnos savremenih država prema imigraciji? itd.), nego i da probudi akademsku javnost i skrene pažnju političkih elita na preteške probleme koji umnogome prevazilaze granice nacionalnih država.

Problemu izbeglištva Liza Malki, Suzana Binder i Jelena Tošić prilaze iz antropološke perspektive, Mirjana Bobić iz sociološke, pravni aspekt obrađuje Tanja Pavlović-Križanić, istoriografski pristup Zoran Janjetović, politikološki Srđan Cvijić, dok je filozofska perspektiva zastupljena tekstovima Đorđa Agambena i Ivana Milenkovića.

I. M.

Istorija u izvorima

Izdavačka kuća Dosije objavila je Istoriju Srba u XVIII veku prema odabranim istorijskim izvorima, što je njihova treća knjiga iz edicije "Srpske istorijske čitanke", prethodne su se bavile dokumentima od VI do kraja XVII veka. Autor sve tri knjige je profesor Vlado St. Marijan. Autor je, kako piše u predgovoru knjige, birao one istorijske izvore koji daju "sliku lične, neposredne, konkretne ljudske pojave i delatnosti", smatrajući da je to "najbolji put za razumevanje prošlosti" i najbolji put da čitalac nađe svoj lični interes u prošlosti. Na oko 500 strana, uz ilustracije, Vlado St. Marijan citira dokumenta koja vode iz godine u godinu XVIII veka, dodajući pre svakog elemente bitne za bolje razumevanje događaja o kome svedoči navedeni istorijski izvor. Te njegove napomene su, u stvari, neka vrsta putokaza kroz vek i jedina autorova, ako se tako uopšte i može nazvati, intervencija istorije.

S. Ć.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST