---

 

Međuvreme

 

Kragujevac: Ušteda i strategija

Gradske vlasti u Kragujevcu neće prihvatiti instrukcije Vlade Srbije, koje, shodno novom zakonu o obrazovanju, nalažu da veći broj seoskih škola bude ugašen. Vladina naredba odnosi se na sve škole koje imaju manje od petnaest učenika, a rok u kom opštine moraju da predaju svoje predloge za novu mrežu škola ističe ovog meseca. Prema rečima zamenika gradonačelnika Kragujevca Saše Milenića, umesto da škole budu ugašene, više matičnih škola biće spajane u jednu. Ako Ministarstvo prosvete ne prihvati to rešenje, grad će iz vlastitog budžeta finansirati plate učitelja u seoskim školama. Prema proceni kragujevačke lokalne samouprave, takvih učitelja ima desetak. Milenić ističe da je novi zakon o obrazovanju dobar kad se gleda iz finansijskog ugla, jer će smanjenjem broja škola biti ušteđen novac koji će moći da se upotrebi za učila i potrebnu opremu. Međutim, gradska vlast smatra da ukidanje škola po selima povlači za sobom raseljavanje stanovništva iz tih sredina. Pošto je grad u poslednjih godinu i po dana krenuo u akciju kreditiranja poljoprivrednika i, po Milenićevim rečima, ima jasnu strategiju za očuvanje sela, zatvaranje škola ne ide tome u prilog. Pored sredstava koja će, ako ne bude bilo drugog rešenja, biti izdvojena za učiteljske plate, lokalna vlast u Kragujevcu planirala je da ove godine iz budžeta izdvoji još oko 4,5 miliona evra za obrazovne ustanove. Najviše novca otići će predškolskim ustanovama – oko 226 miliona dinara, osnovne škole dobiće 142 miliona, srednje 83 miliona, a fakulteti 12,2 miliona dinara.

Skupština: Mleko i mandati

Odbor za privatizaciju Narodne skupštine preporučio je Agenciji za privatizaciju da raskine kupoprodajne ugovore sa Goranom Ljubičićem, vlasnikom mlekara u Nišu, Kragujevcu, Pirotu, Pančevu i Senti. Odbor je dao ovu preporuku posle duže rasprave i razmatranja informacija Agencije za privatizaciju o privatizovanju ovih pet mlekara. Ovakakav predlog posledica je štrajkova radnika kragujevačke i pančevačke mlekare zbog Ljubičićevog neispunjavanja ugovornih obaveza, neisplaćivanja zarada radnicima i neizmirenih obaveza prema proizvođačima mleka. Odbor za privatizaciju peporučio je Ministarstvu finansija da vrati mlekarama deo novca dobijenog njihovom prodajom Ljubičiću, kako bi se, bar delom, nadoknadila šteta nastala privatizacijom. Na dnevnom redu našao se i slučaj niškog preduzeća Srbijaturist. I tu radnici štrajkuju jer novi vlasnik Srba Ilić nije ispunio nijednu od obaveza preuzetih kupovinom ovog preduzeća. Pošto se Agencija za privatizaciju obavezala da dostavi izveštaj o ovom slučaju tek nakon analize dokumentacije Srbijaturista, odbor za privatizaciju odlučio je da se izjasni po dobijanju kompletnog izveštaja Agencije.

Administrativni odbor Narodne skupštine odgovorio je na zahtev Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu kojim se traže obaveštenja u vezi sa sednicom ovog odbora na kojoj su konstatovane ostavke poslanika Vesne Lalić i Sovranija Čonjagića iz G17 plus. Tužilaštvo je uputilo ovaj zahtev zbog krivične prijave koju su Lalićeva i Čonjagić podneli smatrajući da su im nezakonito oduzeti poslanički mandati. U nastavku ove sednice Administrativni odbor je konstatovao da je poslanik Đorđe Čukvas iz DSS-a dao ostavku, a izveštaj o tome biće podnet Narodnoj skupštini. (Jovana Gligorijević)

Službeni glasnik: Nadoknada

Ministar pravde Zoran Stojković je na osnovu Zakona o advokaturi doneo Pravilnik o visini nadoknade za rad advokata odbrane po službenoj dužnosti. Pravilnikom je promenjena visina nagrade advokatu koji je postavljen za branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku. Naime, smanjena je sa 40 na 30 odsto nagrade predviđene tarifom Advokatske komore koja se primenjuje u sedištu suda koji je odredio odbranu po službenoj dužnosti. Prethodni ministar pravde Vladan Batić je u januaru 2004. godine doneo Pravilnik kojim branioci po službenoj dužnosti imaju pravo na 90 odsto nagrade predviđene tarifom Advokatske komore. U martu iste godine ministar Stojković smanjio je visinu nagrade sa 90 na 50 odsto, a u januaru 2005. Stojković taj iznos smanjio je na 40 odsto.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Dulić-Marković donela je Pravilnik o uslovima u pogledu obradivih površina, tehničke mogućnosti i prostora za proizvodnju duvana. Njime se propisuju uslovi koje mora da ispuni privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik koji se bave proizvodnjom duvana. Proizvođač, prema Pravilniku, u vlasništvu, pod zakupom ili u kooperaciji sa fizičkim licem, mora da ima najmanje pet hektara obradivih površina. U pogledu tehničkih mogućnosti, proizvođač mora da ima mašine za osnovnu obradu zemljišta, sadilice, prskalice, prostoriju za sušenje duvana (koja mora da bude natkrivena da bi bilo omogućeno sušenje na "prirodnom" vazduhu) i zidanu ili montažnu prostoriju za sušenje na određenoj temperaturi. Proizvođač koji se bavi otkupom duvana mora da ima i posebnu prostoriju za skladištenje izgrađenu od čvrstog nezapaljivog materijala koji ne utiče štetno na kvalitet sirovine, a koja je suva, prozračna, sa ventilacijom, prirodnim i veštačkim osvetljenjem.

Beograd: Vazduh

Dva autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd", na linijama 55 i 501, u naredna dva meseca koristiće biodizel kao pogonsko ekološki čisto gorivo. Deset tona biodizela je poklon kompanije Viktorija grupa, koja će po isteku dva meseca, ukoliko testiranje bude uspešno, dobiti mogućnost da proširi saradnju sa gradom.

Biodizel se dobija iz uljane repice, suncokreta i soje, ne zagađuje životnu sredinu i spada u obnovljive izvore energije. Kako je objasnio direktor GSP-a "Beograd" Slaven Tica, postoje tri razloga za prihvatanje ponude Viktorija grupe: "istraživački duh i želja da se proba nešto novo" u GSP-u, obaveza prema međunarodnim transportnim organizacijama i ispunjavanje standarda EU-a. On je najavio da će za 60 dana javnost biti upoznata sa rezultatima testiranja. Istog dana kada je dogovorena saradnja sa GSP-om, Viktorija grupa je sa nemačkim proizvođačem opreme Lurgi potpisala ugovor o izgradnji rafinerije u Šidu u kojoj će biti smeštena proizvodnja biodizela. Ona će biti puštena u rad 2007, a planirano je da u početku proizvodi oko 100.000 tona biodizela godišnje. Đorđe Mihajlović, zamenik ministra za rudarstvo i energetiku, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, izjavio je da se u našoj zemlji potroši 30 miliona naftnih derivata godišnje, od čega je 40 odsto dizel. "Ako se zna da je cena nafte u poslednjih godinu dana poskupela sa 25 na 60 dolara za barel, jasno je da postoje opravdani razlozi za proizvodnju biodizela. Evropska unija je već pozvala svoje države članice da ga koriste što više, pa je očigledno da je biodizel gorivo budućnosti", rekao je Đorđe Mihajlović. Veroslav Janković, direktor Viktorija grupe, najavio je da će biodizel na domaćim pumpama koštati bar deset odsto manje od dizela. (Marija Vidić)

Poljoprivreda: Svinjarije

Iako je za manje od mesec dana cena tovljenika na stočnim pijacama pala za više od trećine, maloprodajne cene mesa su uglavnom iste kao i poslednjih meseci – visoke.

Oscilacija cena tovljenika je uobičajena pojava, kao što je uobičajeno da cene tokom leta rastu, a padaju u ovo doba godine. Prema ceni kukuruza, koji je za tov svinja osnovna sirovina, cena svinja bi mogla još kliziiti "nadole", što se i očekuje, sve do 65 dinara za kilogram "žive vage".

Jedan od načina da se tržište stabilizuje jeste dugoročno ugovaranje proizvodnje, otkupa i plasmana. Međutim, prošlogodišnji pokušaj Mesne industrije Karneks, značajnog igrača na tržištu, da za svoje potrebe obezbedi izvor sirovina po stabilnim cenama, neslavno je prošao: ugovor o isporuci svinja po fiksnoj otkupnoj ceni tokom cele godine, o kojoj uzgajivači trenutno mogu samo da sanjaju, jednostrano je raskinut pri prvom sezonskom skoku cena, što je za rezultat imalo znatno povećanje maloprodajnih cena. Drugi način za ublažavanje tržišnih potresa je izvoz, ali u ovoj zemlji niti ima klanica, niti uzgajivača koji ispunjavaju stroge higijenske uslove Evropske unuje, niti je iko od njih zainteresovan da se u tom pravcu potrudi, pre svega jer to košta, ali i zato što mogućnost izvoza znači da bi, po reciprocitetu, bili izloženi konkurenciji robe iz uvoza. A konkurenciju ovde niko ne voli.

Istina, u Ministarstvu trgovine vele da će sprečiti svaki pokušaj trgovaca da iskoriste trenutnu poziciju na tržištu i da držeći "i nož i pogaču" obezbede sebi veći prihod, prete nesavesnim trgovcima nedavno konstituisanim Antimonopolskim savetom, koji trenutno "radi na izradi podzakonskih akata" i iskazuju nadu da će "uskoro profunkcionisati". Kad će biti to "uskoro", niko nije kadar da kaže. (Zoran Majdin)

Tehnologija: Humanoidni pomoćnik

Nacionalni institut za savremenu industrijsku tehnologiju Japana promovisao je prototip čovekolikog robota HRP-2, koji govori, čuje i razume verbalne komande. "Promet", čija je prodaja najavljena za 2010. godinu, zamišljen je kao pomoćnik u domaćinstvima koji može da donese piće iz frižidera, uključi ili pojača ton na televizoru, prepozna i uhvati predmete... Konstruktori smatraju da će pre svega biti od pomoći osobama sa poteškoćama u kretanju. Iako je maksimalna brzina kretanja dva kilometara na čas, u Institutu tvrde da robot može da oponaša većinu ljudskih pokreta, osim trčanja, jer tada zbog metalne konstrukcije proizvodi previše buke i treskanja. Robot je visine 154 centimetra i težine 58 kilograma, može da hoda i po neravnoj površini, a sloboda kretanja iznosi 30 stepeni (ljudsko telo ima 300 stepeni slobode). Profesor Miomir Vukobratović iz Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin"najavio je ovih dana novi projekat koji će biti realizovan zajedno sa ekspertima iz Kine. Reč je takođe o humanoidnom robotu visokih performansi, koji će imati minimum 40 stepeni slobode kretanja. "Dovoljno je dvadesetak miliona dinara godišnje za ovaj novi projekat, da nam stručnjaci ne odlaze i da radimo projekte koji će nešto značiti u svetu", kaže Vukobratović. Upravo zahvaljujući ovom Institutu humanoidni roboti iz celog sveta imaju ravnotežu: Teorija tačke nula momenta, prof. Vukobratovića i njegovih kolega, prvi put je primenjena 1986. na jednom japanskom robotu, a ideja je potekla iz želje da se pomogne nepokretnim osobama. O veličini ovog tržišta govori podatak Asocijacije robotske industrije da su u 2005. porudžbine proizvodnih kompanija iz Severne Amerike iznosile ukupno 18.228 robota, čija je vrednost bila 1,16 milijardi dolara. Porast u broju naručenih jedinica u odnosu na prethodnu godinu iznosi 23 odsto. (M. Vidić)

Sport: Nameštaljka

Prema onome što izjavljuju poslednjih dana članovi rukometne reprezentacije SCG Arpad Šterbik i Žikica Milosavljević, na upravo završenom prvenstvu Evrope održanom u Švajcarskoj, selektor reprezentacije Veselin Vujović i članovi rukovodstva Rukometnog saveza SCG pokušali su da nameste utakmicu između SCG i Hrvatske. Informacija koja se prošle nedelje pojavila iz „neimenovanih izvora" dobila je svoje ovaploćenje u rečima kapitena Milosavljevića i najboljeg igrača Šterbika. Oni tvrde, a deo njihovih stavova potvrđuje bivši reprezentativac i kapiten Dragan Škrbić, da je Vujović predložio igračima da izgube utakmicu od Hrvata što bi ove odvelo u polufinale a „nama" i tako ništa nije značila jer je SCG ranije izgubila mogućnost da se bori za visok plasman. Hrvatska, docnije četvrta na prvenstvu, dobila je utakmicu rezultatom 34:30. Reprezentacija Hrvatske je aktuelni Olimpijski šampion u rukometu. Članovi RS Hrvatske demantovali su da je bilo ikakve priče o nameštanju.

Posle „velikog košarkaškog" sada smo dobili i „rukometni skandal", koji preti da dobije svoje razrešenje intervencijom neke komisije Međunarodne rukometne federacije (IHF). Prvi trener Vujović se kune u decu i na više mesta demantuje da je bilo nameštanja te utakmice, naprotiv, on je hteo da proveri motivisanost igrača u trenutku kada više nemaju šansu da se bore za medalju a igraju protiv selekcije sa kojom je svaka utakmica „više od igre". „Strukovne" kolege i bivši reprezentativci istrajavaju u višednevnom „prozivanju" Vujovića i „ljudi iz saveza" optužujući ih za korupciju, nepotizam i samovlašće. Veselin Vujović važi za jednog od najvećih rukometaša u istoriji ove igre, ali, iza njega, u Savezu, sede ljudi koji se ne mogu podičiti nekim uspesima. U suštini, kao što reče jedan od njih na subotičkoj televiziji Super, „važno je da se o rukometu govori u medijima" ili kao u onoj staroj „opsuj me samo mi stavi sliku".(Slobodan Georgijev)

Hronika: Bankrot univerziteta

Fakulteti prirodno-matematičke grupacije Beogradskog univerziteta su pred bankrotom zbog ogromnih neplaćenih računa za grejanje, struju i vodu. Hemijski fakultet je prošle godine bio zatvoren zbog neplaćenih komunalija (koje su se ove godine udvostručile u odnosu na prošlogodišnja dugovanja), Tehnološko-metalurški fakultet za iste stavke duguje 14 miliona dinara, dok Fakultet za fizičku hemiju samo Beogradskim elektranama duguje 1,8 miliona dinara. Država u proseku pokriva samo 25 odsto materijalnih troškova fakulteta, što predstavlja polovinu iznosa koji je dužna da pokriva u skladu sa izmenama Uredbe o finansiranju na koju se i dalje poziva. S obzirom na to da ni novi zakon o obrazovanju ne obavezuje državu da ubuduće plaća sve materijalne troškove fakulteta, ispostavlja se da je njihova jedina šansa da probaju sami da zarade novac. Beogradski univerzitet je izračunao da mu je za narednu školsku godinu potrebno 21,1 milion dinara za nove projekte. Pošto po novom zakonu o univerzitetu fakulteti moraju da učestvuju u finansiranju, taj novac mogu obezbediti tako što će deo iznosa dati iz svog džepa i tako što će od samofinansirajućih studenata koji budu upisivali prvu godinu studija naplatiti po hiljadu dinara. Studentska unija Beograda smatra da je odluka o naplati dodatnih hiljadu dinara od samofinansirajućih studenata neprimerena, jer pojedini fakulteti sada svojim studentima ne mogu da obezbede ni tople čitaonice ni minimalne uslove rada. Unija je pozvala Savet Univerziteta da preispita ovo rešenje, ocenivši da bi ono samo unelo diskriminaciju među studente. Nekoliko članova Veća Univerziteta pobunilo se protiv ove odluke, a neki su već najavili da će po hiljadu dinara odvajati od uplaćenih školarina i taj iznos direktno prebacivati Univerzitetu.

Kriminal: Policijske povišice

Ukoliko republička vlada ne ispuni zahteve za povećanje plata pripadnika MUP-a Srbije (120 odsto povišice pripadnicima policijske brigade, 100 za beogradsku i nišku policiju, a za ostale po 50 odsto), srpska policija će 9. marta stupiti u štrajk i ispunjavaće samo zakonom predviđen "minimum procesa rada". Kako za "Vreme" kaže predsednik Nezavisnog sindikata policije (NSP) Milosav Vasić, scenario štrajka je u pripremi i za sada se ne zna da li će biti održan na stadionu Marakana, na beogradskom Trgu Republike, ili na nekom drugom mestu, kao ni to da li će policajci na štrajk otići sa naoružanjem ili bez njega. Osmofebruarska protestna šetnja policajaca ulicama Beograda, kaže Vasić, nije bila upućena ni Ministarstvu unutrašnjih poslova, ni ministru Jočiću, ni Resoru javne bezbednosti, već – Ministarstvu finansija. "Prozvani" ministar Mlađan Dinkić decidirano je odbio da policiji poveća plate zbog, kako je rekao, kontrole zarada u javnom sektoru. On je poručio policajcima da svi moraju da imaju jednak tretman, kao i da "kome se ne sviđa, može da ode u privatni sektor". Vasić je rekao da ovakva Dinkićeva izjava samo iritira policajce i zaključio da ako Dinkić nije u stanju da obezbedi novac, onda nije ni sposoban da bude na mestu ministra finansija. Zahtevima beogradske policije podršku je već dalo više sindikalnih organizacija iz Evropske unije, među kojima su i delegacija Saveta Evrope, Sindikata policije iz Liona, predstavnici Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, predstavnici Sindikata policije Slovenije i direktor i predstavnici Međunarodnog instituta za bezbednost Balkana.

Protest sindikata je, u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, podržao i načelnik Resora javne bezbednosti Miroslav Milošević, koji je 8. februara primio predstavnike Nezavisnog sindikata policije. (Jasmina Lazić)

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---