Navigator >

Jovane, di si

zoran stanojević, bbc

Moderne tehnologije verovatno donose i modernu romantiku, znatno dinamičniju od one na koju je svet navikao i koja je do sada opevana i opisana. Uzmimo jedan trivijalan primer, pesmu Hanke Paldum Ja te pjesmom zovem. Prva asocijacija na naslov u današnje vreme nije usamljena žena koja pevajući doziva svog ljubljenog, već njegov mobilni telefon podešen tako da njene pozive „prepoznaje" posebnom melodijom zvona (možda baš ovom Hankinom, koja se može skinuti sa interneta). Već i sam početak pesme, stihovi „željno čekam tvoje pismo", danas ne prikazuje ženu koja pogledava niz ulicu kada će poštar, već onu koja svako malo klikće na check mail i postavlja sebi sva ista pitanja kao Hanka, samo brže i češće. Današnja elektronska korespondencija ubrzava i čežnju. Nema više onog vremena potrebnog da njeno pismo uopšte stigne do njega, samim tim ni slatkog iščekivanja odgovora. Ako nije otpisao u narednih šest sati, šta li radi i šta li misli?

No pravi razlog za pisanje ovog teksta je stih u kome se ona nada svake noći da će joj on iznenada doći. Eh, draga Hanka, to je tako moglo u davnim osamdesetim. Današnje žene imaju na svojoj strani čitave elektronske sisteme za praćenje, samo ako se na njih pretplate.

Dakle, servis koji u svetu postaje sve popularniji jeste lociranje nečijeg mobilnog telefona (vidi sajtove www.mapamobile.com i www.followus.co.uk, koji funkcionišu u V. Britaniji). Nije baš skroz jednostavno, potrebno je da vlasnik telefona dozvoli da pratite njegovo kretanje. Znači, nakon što ga odaberete, on dobija SMS kojim se traži njegov pristanak, ako potvrdi ušao je u vaš portfolio. Promurćurniji će razumeti da je dovoljno da na nekoliko minuta dođete do nečijeg aparata, pa da autorizaciju obavite sami, mada većina servisa povremeno šalje kontrolne SMS-ove vlasniku praćenog telefona, tek da ima svest o tome.

Kada je telefon ušao u vaš sistem, do podatka o tome gde se nalazi dolazite krajnje jednostavno, slanjem SMS ili upita na internetu o lokaciji telefona i ubrzo dobijate odgovor. Ukoliko se korisnik nalazi u zoni gde je mnoštvo baznih stanica, recimo negde u centru grada, moguće ga je locirati u deset metara. U nešto razuđenijim zonama to se širi na nekoliko stotina metara, pa do nekoliko kilometara (recimo na planini). Većina servisa omogućuje praćenje deset mobilnih telefona, a svako lociranje naplaćuje se nešto skuplje od SMS poruke. Praćeni može u svakom trenutku samovoljno da izađe iz šeme, naravno, ako taj svoj postupak može da opravda.

Ovaj servis pravda se potrebom roditelja da znaju gde su im deca ili šefova da znaju gde su im zaposleni, kako bi ih korisnije upotrebili. Tu i tamo spominje se mogućnost da u blizini locirate prijatelja kojeg bi da pozovete na kafu, piće ili šta li već, dok se ljubomorni supružnici gotovo nigde ne spominju kao mogući klijenti, ali da li je to uopšte potrebno?

Ovakvo praćenje, po prirodi stvari moguće je i u Srbiji, samo još nema informacija kada će ta usluga biti ponuđena i običnim građanima spremnim da je pošteno plate. Do tada uživajte u Hanki.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST