---

Već se javilo nekoliko karakteristično ljudožderski umilnih patriotskih glasića da zamere velikoj glumici Mirjani Karanović "izdaju naše stvari"

Reklo bi se da je ovo prilično berićetna nedelja za sarajevsku rediteljku Jasmilu Žbanić: na Berlinskom festivalu fasovala je ni manje ni više nego Zlatnog medveda za svoj dugometražni prvenac Grbavica; ako još ovih dana vaistinu uhvate Mladić Ratka – u trenutku nastanka ovog teksta traje dramatična i izjednačena borba između tri informacije: 1. uhvatilo ga; 2. još ga hvata; 3. mogu da ga uhvate... – Jasmila Ž. će u potpunosti ispuniti svoj svečani i radni plan za ovu heftu... Kakve sad veze ima Mladić sa svim tim? Pa eto, rediteljka se usudila – bez da prethodno pita glintave beogradske tabloide i njima pripadajuću parakulturnu čaršiju za dozvolu, što joj neće biti oprošteno – da prilikom primanja Medveda kaže da se "nada da će Karadžić i Mladić brzo biti uhapšeni". Oh, kakva neprimerena politizacija jedne umetničke prigode? Ma jok, ni najmanje: ljudi Božiji, pa Karadžić i Mladić su direktni koscenaristi Grbavice, bez njihovog rodoljubnog napora tog filma ne bi ni bilo!

E sad, što se same te izrečene nade tiče: ne'š ti senzacionalne i skandalozne misli – pa to ovih dana govore čak i slatko-ništa-ne-rečivi predsednik i mirotočivi premijer Srbije, dotle je ta stvar već došla! Megjutoa, političko i medijsko podzemlje, to jest muljevito i sluzavo dno Beograda namah se silno uzbihozorilo, em zato što je ta Grbavica (ergo: "balijska propaganda") uopšte dobila tako značajnu nagradu, em što ta Jasmila – kakvo je to ime, bre?! – nema druga posla nego da nam dira u Naše Heroje, da džara u otvorenu ranu...

Sve je ovo još sveže, Zlatni medved tek što je dodeljen, pa će pravi odjeci & reagovanja sa ovih strana možda tek da uslede (mada je iz nekih novinskih izveštaja iz Berlina već probijala stanovita loše susprezana mrzovolja...), i daj bože da se pokaže da duvamo na hladno i da nikakve veće "antiprotivne" kampanje neće biti. Ipak, mora se registrovati da je vazda budni Qrir (od 20. 2. 2006, naslov: "Pas laje, vetar nosi"!) već bacio prvi zamašniji farisejski kamen na Grešnicu, uz prijateljsku pomoć nekoliko dežurnih (sup)kulturnjačkih opskuranata; a to već bezbeli podseća na uvodne činove nekih prethodnih kampanja protiv etnički ili svetonazorno nepoćudnih. Mislim li na Jasmilu? Ne, naravno, osim kolateralno; mislim pre svega na Mirjanu Karanović. "Njihovima" se i može oprostiti, ali "našima" ne. U Qriru i drugde javilo se već nekoliko karakteristično ljudožderski umilnih patriotskih glasića da zamere velikoj glumici zato što je – iako Beograđanka i Srpkinja, ej! – prihvatila da – iju, zamislite moja komšinice – igra Muslimanku, žrtvu srpskog ratnog silovanja. Čime je, jelte, postala deo propagandne mašinerije Onih Tamo, koji odavno tvrde da su bošnjačke žene u nekim delovima Bosne bile sistematski silovane, a mi odnekud Znamo da to nije tako, i tačka. Ko drukčije kaže, kleveće i laže... Pri tome, razume se, niko u Beogradu još nije video narečeni film, ali svi o njemu – i o ulozi Mirjane Karanović – već uveliko Imaju Mišljenje; baš kao kad se onomad, još pre premijere, na Paskaljevićevo Bure baruta ustremila fatwa publicističke fašističke rulje, predvođene naci-bonvivanom i guruom Dragošem Kalajićem.

Čitam da uprava FEST-a pokušava da nabrzihen dovede Grbavicu ovamo, što bi bilo sjajno (mada je nejasno zašto su baš morali da dočekaju berlinskog "međeda", pa da se toga dosete). Bila bi to prilika da se film pogleda i proceni onako kako jednom filmu i dolikuje, bez predrasuda bilo koje vrste. Naravski, razdraženom polusvetu iz tabloida i estradnog i paraknjiževnog podzemlja to neće značiti ništa, jer je ono Presudu već donelo, a ona glasi da se Karanović Mirjana ima uvaljati u katran i perje i pridružiti već podugačkom spisku Izdajnika Naše Stvari, pri čemu je već tradicionalno nejasno koja bi to Stvar uopšte imala biti, i odakle najglupljima i najpokvarenijima među nama ideja da će baš oni, takvi kakvi su, da je formulišu i da uspostavljaju kriterijume Podobnosti bilo koje sorte?! Ili već da na bilo koji drugi način slobodno kevću oko nogu neuporedivo boljih i značajnijih od sebe.

Od kraja osamdesetih naovamo nagledali smo se takvih ritualno-simboličkih spaljivanja veštica onoliko. Zato odavno nemamo prava na naivnost i na to da se gradimo nevešti, da odmahujemo rukom (uz poštapalice tipa "pusti budalu"; kako bre, kad budala neće tebe da pusti?!) i komotno potcenjujemo otrovne učinke ovakvih medijskih linčovanja Izdajnika. Ili mi to ovde možda imamo jedno sto-dvesta mirjana karanović na lageru, pa nas baš briga kako će tamo neki bašibozluk da se ophodi prema toj jednoj, aktuelnoj? Jok vala, Mirjana je samo jedna, kao i svako ko vredi, ali se zato svakovrsne pararodoljubne fukare namnožilo do nepodnošljivosti; pa još sve to krekeće orkestarski i bazdi nadaleko, bežičnim putem. Izeš ga, "zajedno su jači"... Otuda Polusvetu treba odmah i preventivno zapušiti usta onime čime su već pokušali da ispogane Mirjanu K., kao i tolike pre nje. A sve pod plemenitom i ekološki osvešćenom devizom grupe Škart: tvoje govno – tvoja odgovornost!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---