Bliski istok >

Ni s Hamasom, ni bez njega

Hamas, na primer, nikada nije, poput drugih sličnih organizacija u regionu, sarađivao sa Al kaidom

BUDUĆI PREMIJER: Ismail Hanija

Mesec dana nakon šokantne pobede militantne palestinske organizacije Hamas na parlamentarnim izborima, diplomatska ofanziva, usmerena na lidere Hamasa da se odreknu svoje dosadašnje politike, još traje. Kako se bliži datum formiranja nove palestinske vlade, pritisci sve više rastu. Od Hamasa se traži da ispuni tri ključna uslova: da se odrekne nasilja, poštuje dosadašnje sporazume potpisane sa Izraelom i da prizna državu Izrael. U suprotnom, preti se uvođenjem sankcija.

PREGOVORI U KAIRU: Posle razgovora u Kairu između palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i Hamasa, pod pokroviteljstvom Egipta, konture buduće palestinske vlade polako se naziru. Ukoliko se ne dogodi neka neočekivana promena do početka marta, kada bi konačno trebalo da se formira nova palestinska vlada, Hamas bi činio okosnicu vladajuće koalicije, zajedno sa nekim manjim palestinskim partijama. O eventualnom stvaranju vlade nacionalnog jedinstva, zajedno sa poraženim Fatahom, još traju pregovori, ali je jasno da bi Hamas i u takvoj vladi igrao glavnu ulogu. Naredni palestinski premijer trebalo bi da bude Ismail Hanija, lider Hamasa u Gazi. Mahmud Zahar, još jedan lider iz Gaze, postao je predsednik poslaničkog kluba Hamasa u palestinskom parlamentu, dok je Aziz Dveik sa Zapadne obale postao predsednik parlamenta. Prema tvrdnjama zapadnih i bliskoistočnih medija, Mahmud Abas i egipatski predsednik Hosni Mubarak još uvek pokušavaju da ubede lidere Hamasa da se odreknu nasilja i priznaju Izrael. S druge strane, na Abasa se vrši pritisak da pokuša da uvede svoju partiju Fatah, koja je izgubila na izborima, u koaliciju sa Hamasom, što bi narednu palestinsku vladu, prema očekivanjima, učinilo manje radikalnom.

ČVRST STAV IZRAELA: Što se Izraela tiče, aktuelni premijer Ehud Olmert, kao i ostali ministri i partijske vođe, jasno je stavio do znanja da sa Palestincima neće biti nikakvih pregovora "ukoliko teroristi formiraju vladu". Izrael bi onda učinio sve da funkcionisanje takve vlade učini nemogućim, uvođenjem sankcija, zabranom svake međunarodne pomoći, osim humanitarne, uvođenjem ograničenja kretanja, kao i svim ostalim merama koje su mu na raspolaganju. Hamas je do sada jedino ponudio trajno primirje u zamenu za pregovore, "i to samo u slučaju da Izrael prizna prava Palestinaca i potvrdi svoju rešenost da se povuče na granice iz 1967", kako je izjavio Kaled Mašal, jedan od lidera Hamasa. Jedan drugi zvaničnik radikalne palestinske organizacije ponudio je dugogodišnje primirje uz reči da bi "trebalo ostaviti narednim generacijama da pregovaraju o tome".

Naravno, za Izrael ništa od toga ne dolazi u obzir, tako da svi stari problemi ponovo izbijaju na površinu. Prema izraelskom shvatanju, samo trajan mir, uz sve moguće garancije, dolazi u obzir. U suprotnom, Izrael bi se kroz pregovore odrekao teritorije u zamenu za sumnjive ponude o primirju, koje nikoga ne obavezuju. To samo govori o ponoru koji deli Hamas i izraelsku vladu. Kako se i sam nalazi pred parlamentarnim izborima, Izrael sigurno neće pribeći ishitrenim potezima. Ehud Olmert je već najavio da, ukoliko i posle izbora ostane na sadašnjem mestu, naredni izraelski potezi biće unilateralni. Naredna povlačenja sa palestinskih teritorija odvijala bi se u tom slučaju bez dogovora sa Palestincima, i to do onih granica koje Izrael sam odredi. I Ami Ajalon, bivši načelnik izraelske tajne službe Šin Bet, a sada kandidat za poslanika Laburističke stranke, smatra da odsustvo partnera za pregovore ne bi trebalo da spreči izraelske akcije usmerene na razgraničenje sa Palestincima.

Ni sve strane u bliskoistočnom mirovnom kvartetu, koji čine SAD, EU, UN i Rusija, nemaju iste stavove o svim pitanjima. Oko gorepomenutih uslova se svi slažu, ali postoje krupna razmimoilaženja oko načina na koji Hamas treba to da učini. Amerikanci, dajući podršku Izraelu a u svetlu rata protiv terorizma, zastupaju tvrdu liniju, koja od Hamasa traži da prvo odustane od svojih ciljeva, pa da onda pristupi pregovorima. U suprotonom, prete uvođenjem sankcija. Rusija zastupa dosta blaži stav, po kome bi samo pregovori mogli da dovedu do promene u Hamasovoj politici. Evropska unija nalazi se negde između ove dve opcije. Havijer Solana je izjavio: "Mi verujemo da treba sačekati i videti sastav i politiku nove palestinske vlade, pre nego što odlučimo kakav ćemo odnos imati s njom."

RUSKO ISTUPANJE: Poziv ruskog predsednika Vladimira Putina liderima Hamasa da posete Rusiju početkom marta bilo je iznenađenje kako za ruske partnere iz kvarteta tako i za one kojima je poziv upućen. Takvu odluku Putin je obrazložio rečima da se "mora poštovati izbor palestinskog naroda". Dodao je i da "Rusija nikada nije smatrala Hamas terorističkom organizacijom". Posle početne neverice i besnih reakcija Izraela usledilo je i francusko odobravanje Putinovog poteza, tako da je situacija počela polako da se stišava. Čak ni SAD nisu reagovale do kraja negativno, već je američki državni sekretar Kondoliza Rajs zatražila i dobila ruske garancije da će Moskva poslati Hamasu čvrstu poruku da mora da se promeni, ukoliko želi podršku sveta.

Uprkos činjenici da i SAD i EU etiketiraju Hamas kao terorističku organizaciju, svima je jasno da će u budućnosti morati da pregovaraju s njim ukoliko žele nastavak mirovnog procesa. Teško je očekivati i da Hamas preko noći potpuno promeni svoju dosadašnju politiku. Rusija je jedina država iz kvarteta koja je u poziciji da pozove Hamas na otvoreni dijalog, bez prethodnih uslovljavanja, a da to ne bude suprotno njenim dosadašnjim aktivnostima na Bliskom istoku. Takođe, to je i dobra prilika za Moskvu da ojača do sada marginalnu poziciju u mirovnom procesu u kome su glavne inicijative uglavnom dolazile od SAD.

Hamas je do sada dokazao da je organizacija koja može da vodi dosta fleksibilnu politiku. Od vremena kada je nastao, uspeo je da nađe način da koegzistira sa tada predominantnim PLO-om, kao i da menja politiku, u skladu sa okolnostima. Iako ga na Zapadu smatraju terorističkom organizacijom, Hamas je do sada uvek delovao kao militantna i islamistička palestinska organizacija. Njegovi ciljevi su oduvek bili vezani za oslobođenje Palestine. Na primer, nikada nije, poput drugih sličnih organizacija u regionu, sarađivao sa Al kaidom, čiji su ciljevi globalni. Američki analitičari tvrde da je i liderima Hamasa jasno da bez podrške SAD nema ni stvaranja palestinske države, tako da su do sada izbegavali da napadaju američke mete. Međutim, od svojih glavnih ciljeva, koji se tiču borbe protiv Izraela i uništenja jevrejske države, nikada nije odustao. Najviše što je mogao da ponudi jeste primirje. Na takvoj njegovoj pragmatičnosti, optimisti gaje nadu da bi se vremenom mogao odreći radikalnih ciljeva i da će se Hamas na vlasti razlikovati od Hamasa u opoziciji.

U narednom periodu njegova pragmatičnost, ukoliko je ima, biće na najvećem ispitu do sada. Prema tvrdnji jednog egipatskog analitičara, "Izraelu je sada potreban kompromis sa Hamasom. Drugim rečima, Palestinci imaju nešto što Izrael želi. Ukoliko se upusti u pregovore, shvatiće da ima mnogo više aduta od Fataha, u suprotnom će dokazati da je nesposoban da sagleda političke realnosti i ostati zarobljenik sopstvene dogme."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST