Intervju - Slobodan Perunović >

Manifestacija sa perspektivom

(priredio) stevan ristić

Izvršni direktor Sajma bankarstva, opreme, usluga i osiguranja Bank ekspoa

Međunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja Bank ekspo, koji se treći put održava na Beogradskom sajmu od 27. februara do 1. marta, pokriva oblast finansija, banaka i osiguranja, čime neposredno utiče na važan segment društva, na ponudu finansijskih usluga, namenjenih kako privredi tako i građanima.

Svoje učešće na Sajmu bankarstva potvrdili su između ostalih: First investment banka iz Bugarske, Grupacija Nove ljubljanske banke(LHB banka, Kontinental banka, NLB lizing, Bankart, LB Interfinanz i Prvi faktor), Pireus Atlas banka, Srpska banka, Privredna banka, Čačanska banka, Sosijete ženeral, Banka inteza, Nacionalna štedionica, Hipo Alpe-Adrija, HVB, Erste, Alfa banka, Rajfajzen banka, Agrobanka...

Posebno je interesantno prisustvo IT kompanija na ovogodišnjem Sajmu, sa Majkrosoftom na čelu, koji će u partnerstvu sa Beogradskim sajmom svim poslovnim posetiocima obezbediti poseban bonus – besplatnu obuku koja se sastoji iz niza zanimljivih predavanja.

Razgovaramo sa Slobodanom Perunovićem, savetnikom generalnog direktora Beogradskog sajma i izvršnim direktorom Sajma bankarstva, opreme, usluge i osiguranja.

"VREME": Šta je po vašem mišljenju najbolji pokazatelj za uspešnost jednog sajma, posebno ako je reč o Sajmu bankarstva, opreme, usluga i osiguranja? Da li je to broj izlagača, broj prodatih ulaznica ili obim poslova koji se tu sklope?

SLOBODAN PERUNOVIĆ: Kao i na svim sajmovima tako i na Sajmu bankarstva, opreme, usluga i osiguranja, najvažniji elementi koji sajam čine uspešnim jeste to što veći broj izlagača, kako domaćih tako i stranih, prodata površina prostora za prezentaciju izlagača, što veća poseta a samim tim i broj prodatih ulaznica, i na kraju, kao ključni element u funkciji sajma, prateći program. Na sajmovima zatvorenog tipa, znači gde je sajam isključivo organizovan za poslovne partnere bez publike sigurno da je najvažnije koliko je poslova sklopljeno. Nažalost, kod nas u zemlji kao i na Beogradskom sajmu nema za sada takve vrste manifestacija. Verovatno će u nekoj bliskoj budućnosti biti organizovani i takvi sajmovi kada se za to budu stekli uslovi.

Možemo li uporediti beogradski Bank ekspo sa sličnim manifestacijamam koje se održavaju kod nas ili u regionu?

Svi sajmovi iz oblasti finansija i bankarstva imaju sličan sadražaj i teme. Neki to organizuju sa većim a neki sa manjim uspehom. Specifičnost Beogradskog sajma je da pored banaka i finansijskih organizacija, druženja, asocijacija i institucija posebnu pažnju obraćamo na saradnju sa IT komapnijama, koje nude svoja softverska i hardverska rešenja u funkciji navedenih subjekata. Pored toga nastojali smo da dovedemo kao izlagače i strane banke, koje se do sada nisu pojavljivale na tržištu Srbije i Crne Gore, u čemu smo i uspeli, što nam je posebno drago. Ove godine uspeli smo da za vreme održavanja Sajma bankarstva, opreme, usluga i osiguranja Narodnoj banci Srbije omogućimo zakup 1110 kvadratnih metara u hali 2 na nivou B, gde će sva pravna lica sa teritorije Beograda i okoline donositi i predavati završni račun za 2005. godinu, što će se odraziti i na ukupnu posetu ovogodišnjem Sajmu bankarstva.

Kako procenjujete značaj ovakvih manifestacija za naše tržište i za stvaranje povoljne poslovne klime kod nas?

Pitanje održavanja sajmova je pitanje marketinga i interesa subjekata da se pojave na jednom sajmu, u društvu najboljih. Na ovim, da kažem, specifičnim sajmovima teško je govoriti o sklapanju konkretnih poslova. Međutim, kontakti i susreti za vreme sajma sigurno daju poslovne mogućnosti za sve učesnike.

Šta izdvajate kao najvažnije u pratećem programu ovogodišnjeg Sajma bankarstva, opreme, usluga i osiguranja?

Ove godine smo prateći program radili u saradnji sa našim partnerom agencijom Bovan konsaltig iz Beograda, koja je među vodećim i najuspešnijim, tako da će organizovanje okruglog stola, na kome će biti prisutna eminentna imena iz oblasti bankarstva i finansija iz regiona, dati jedan poseban pečat ovom događanju, kao i brojne prezentacije naših najeminentnijih banaka. Posebno će biti interesantne aktivnosti Majkrosofta na ovom sajmu sa drugim poznatim firmama iz oblasti IT-ja.

Kako vidite Bank ekspo u budućnosti?

Što se tiče perspektive ovog sajma, teško je dati predviđanja zbog njegove specifičnosti. Ako bi ga upoređivali sa nekim drugim sajmovima koji su ukinuti ili koji su na putu ukidanja, onda ne bi imalo svrhe raditi na organizaciji istog. Međutim, ovaj treći sajam po redu sam po sebi će dati odogovor i najverovatnije stimulans da sledeći, iduće godine bude još značajniji i veći.

Svakako da prisutnost od preko 70 izlagača i uglednih banaka iz inostranstva daju razlog da budemo optimisti i u budućnosti.


 

Microsoft

Microsoft, sa partnerima, prvi put ove godine izlaže na Bank Expo manifestaciji, i promoviše softver, hardver, aplikacije i usluge. U saradnji sa partnerima, na Microsoftovom štandu biće postavljena "demo soba", koja će u potpunosti simulirati rad jednog malog preduzeća, sa svom potrebnom opremom, računarima, softverom i aplikacijama. Svi posetioci štanda biće u prilici da na licu mesta vide "uživo" kompletno rešenje za jedno preduzeće.

U saradnji sa Beogradskim sajmom, beogradska kancelarija Microsofta organizuje tokom manifestacije Bank Expo besplatnu obuku za najpopularnije aplikacije (Word, Excel, Outlook) za sve zainteresovane posetioce. Svaki polaznik dobiće sertifikat o završenom kursu, knjigu na poklon i vaučer za popust prilikom nabavke hardvera, softvera ili kompletnih rešenja. Obuka će biti organizovana u učionicama koje se nalaze u okviru Microsoftovog štanda, i održavaće se tokom sva tri dana trajanja sajma.

Partneri čiju ćete ponudu upoznati su: AB Soft, Adacta Execom, Desk, Extreme, NPS, Pakom, PC Centar, F – Secure, PSC i Virtual team.

Pored toga, u okviru pratećih aktivnosti, biće predstavljeno nagrađeno rešenje za kliring čekova koje je na Microsoft platformi, za potrebe Udruženja banaka Srbije, razvila beogradska firma SAGA. Zahvaljujući ovom rešenju, međubankarski kliring u Srbiji obavlja se za manje od sat vremena, a u prošlosti je taj proces ponekad trajao i duže od dve nedelje. Udruženje banaka i SAGA time su uspostavili nove standarde u kliringu čekova, ne samo kod nas nego i u Evropi, a dobitnici su i prestižne nagrade European Banking Technology Award 2005.

Hipo paket

Hipo paket

Hipo Alpe-Adrija banka a.d. Beograd ponudiće specijalni prolećni paket proizvoda i usluga svim pravnim licima koja budu želela da otvore dinarski tekući račun u periodu od 27. februara, kada počinje sajam bankarstva Bank ekspo 2006. u Beogradu, sve do 31. marta ove godine.

Paket namenjen preduzećima i preduzetnicima sastoji se od niza atraktivnih proizvoda i usluga. Zainteresovani će tako imati pogodnost besplatnog obavljanja domaćeg platnog prometa do 30. juna 2006. godine, a do istog roka kamata na sredstva na dinarskom tekućem računu obračunavaće se po stopi od 4,5 procenata godišnje. Korisnicima paketa će biti odobreno i korišćenje Viza biznis paketa kartica, bez naplate upisnine i članarine, kao i umanjenje od 50 odsto za naknade po transakcijama.

Viza biznis paket čine kreditna kartica Viza biznis silver i debitna kartica Viza biznis elektron, a njihov korisnik može biti svaka kreditno sposobna firma koja je klijent banke, pri čemu svaka firma može da imenuje neograničen broj njihovih krajnjih korisnika. Hipo Viza biznis kartice mogu da se koriste za plaćanje službenih troškova robe i usluga, isplatu gotovine u zemlji i svetu, putnog i zdravstvenog osiguranja, avionskih karata, rentakara, hotela, restorana, kancelarijske opreme i još mnogo toga, na više od 24.000.000 prodajnih mesta širom zemlje i sveta. Viza biznis elektron može se koristiti internacionalno, dok je Viza biznis silver kreditna dinarska kartica i može se koristiti isključivo u zemlji.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA