Meridijani

(priredio) m. s.

Beč: Tri godine zatvora

Britanski istoričar Dejvid Irving (67) osuđen je u ponedeljak u Austriji na tri godine zatvora zbog negiranja holokausta. On je na jednodnevnom suđenju u Austriji proglašen krivim zbog izjava koje je dao još 1989, a u kojima je izrazio sumnju u postojanje gasnih komora u koncentracionom logoru Aušvic. Na suđenju je priznao da je poricao da su nacisti ubili nekoliko miliona Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.

Posle izricanja presude, Irving je najavio da će se žaliti na odluku suda. U svoju odbranu rekao je da u vreme kada je dao izjave sa sumnjom u nacističke zločine nije ni bio upoznat sa činjenicama. Za jednog istoričara to je velika praznina u znanju. Kako je izjavio, Irving se sa holokaustom sreo tek kada je 1991. pročitao lične papire Adolfa Ajhmana, jednog od glavnih organizatora holokausta. Na kraju je "otkrio" da su nacisti ubili milione Jevreja.

Pre suđenja okupljenim novinarima je izjavio: "Ja ne poričem holokaust. Očigledno je da sam promenio svoje poglede." O svom izjašnjavanju da je kriv rekao je da "nije imao izbora", kao i da je smešno što je osuđen na zatvorsku kaznu zbog izjava koje je dao. Advokat okrivljenog Elmar Krešbah smatra da je presuda preoštra i da je doneta s ciljem da se pošalje poruka.

Mišljenja o presudi su podeljena. Jedni smatraju da je poricanje holokausta antisemitizam uvijen u intelektualnu debatu, dok drugi, poput akademika Debore Lipstad, misle da se protiv takvih pojava treba boriti istorijom i istinom. Austrija je jedna od jedanaest zemalja u svetu gde postoji zakon protiv poricanja holokausta.

Manila: Katastrofa

Više od 1800 ljudi ostalo je zatrpano u petak, kada je zbog obilnih kiša proradilo klizište na filipinskom ostrvu Lejti i potpuno zatrpalo selo Gvinsahugon. Ogromna količina raskvašene zemlje preplavila je područje od devet kvadratnih klometara, a zbog straha od novih klizišta i neodgovarajuće opreme koju su filipinski spasioci imali prvog dana posle odronjavanja zemlje, njihove akcije teku veoma sporo. Prema poslednjim podacima (u utorak), do sada su izvučena 84 tela nastradalih, a strahuje se da je poginulo svih 1800 ljudi koji se već nekoliko dana nalaze pod zemljom. Do sada je spaseno 57 osoba. U strahu od novih klizišta evakuisano je 11 sela na ostrvu. Filipinskim spasiocima drugog dana akcije u pomoć su pritekli i američki marinci, sa ratnih brodova na manevrima u blizini filipinske obale. Pomoć u opremi poslali su i Japan i Južna Koreja, kao i druge države u regionu. Zahvaljujući modernoj opremi sa senzorima omogućeno je da se lakše otkriju preživeli, ukoliko ih uopšte ima. Akcije spasavanja traju neprekidno već pet dana. Međutim, blato, koje je na nekim mestima duboko do deset metara, otežava napore spasilačkih ekipa. Iako gotovo niko više ne veruje da ima preživelih, spasioci najavljuju da će nastaviti akcije dokle god ima nade. Pod debelim slojem blata ostala je zatrpana i lokalna škola sa oko 200 đaka i 40 nastavnika. Pretpostavlja se da u njoj niko nije preživeo. Posle klizišta na ostrvu Lejti u petak, u nedelju je došlo do novih odronjavanja zemlje na istoku i jugu Filipina. Na istoku zemlje, klizište je usmrtilo najmanje 68 osoba, dok je deset osoba poginulo u gradu Bajogu, na drugom kraju zemlje.

Filipini su poznati po čestim klizištima, poplavama i drugim prirodnim nepogodama do kojih dolazi zbog obilnih kiša. Velike oluje i tajfuni (oko dvadeset godišnje) takođe su česta pojava u ovom području, i od njih svake godine strada velik broj ljudi.

Tripoli, Lagos: Sve više žrtava

Protesti zbog spornih karikatura proroka Muhameda, koje su se pojavile u medijima nekoliko evropskih zemalja, počinju da odnose sve više života. Demonstracija ima u gotovo svim islamskim zemljama i one traju bez prekida već više od tri nedelje. Uglavnom se održavaju ispred ambasada Danske, u kojoj je cela priča počela, kao i ispred ambasada drugih članica Evropske unije koje su objavile sporne karikature i diplomatskih predstavništava Izraela i SAD. Međutim, u protekloj nedelji, u demonstracijama je poginulo više od 26 osoba. U libijskom lučkom gradu Bengaziju više od 1000 ljudi okupilo se u petak ispred zgrade italijanskog konzulata u znak protesta protiv italijanskog ministra prosvete Roberta Kalderolija, koji je nosio majicu sa spornim karikaturama. Oni su se ubrzo sukobili sa policijom koja je, da bi ih obuzdala, pucala u masu i koristila suzavac. U subotu je najmanje 25 osoba poginulo u gradu Maiduguriju, na severu Nigerije. Mete protesta bile su hrišćanske crkve, od kojih je jedanaest zapaljeno, kao i prodavnice čiji su vlasnici hrišćani. U Nigerijigde polovinu stanovništva čine hrišćani, a drugu polovinu mislimani, to su bile prve demonstracije. Prema izveštajima medija, masa demonstranata se prvo sukobila sa policijom, koja je uspela da ih rastera, a potom su usledili napadi na hrišćane, među kojima ima najviše žrtava. Za Nigeriju, to je potencijalno veoma zapaljiva situacija, jer su hrišćani i muslimani u veoma lošim odnosima. U utorak je došlo do novih obračuna na severu zemlje u kojima je prema prvim izveštajima poginulo 13 osoba, dok je nekoliko crkava zapaljeno. Do sukoba je došlo zbog svađe između studenta i profesora u gradu Bauči, oko konfiskacije jednog primerka Kurana. Ubrzo su se gradom proširile glasine da je knjiga oskrnavljena, što je izazvalo masovne proteste.

Osim u Libiji i Nigeriji, u protekloj nedelji najžešći protesti održani su u Pakistanu, gde već danima traju žestoki okršaji sa policijom u kojima je do sada nastradalo pet osoba. Pet osoba poginulo je i u Avganistanu i jedna u Somaliji. Prema nekim proračunima, do sada je ukupno poginulo više od šezdeset osoba, u svim zemljama gde se protesti održavaju. I pored toga, na ulicana glavnih gradova islamskih zemalja svakodnevno se okuplja na stotine hiljada ljudi.

Svi napori da se stanovništvo umiri za sada ne daju rezultate, iako se Danska izvinila zbog objavljivanja spornih karikatura, a spomenuti italijanski ministar podneo je ostavku.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST